Život iznad oblaka

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BOLIVIJE

MNOGIM turistima planine deluju privlačno jer im pružaju mogućnost da uživaju u samoći, veličanstvenim predelima, šetnji, planinarenju i skijanju. Osim toga, milioni ljudi su nastanjeni u dolinama i visoravnima planinskih područja koje se nalaze čak iznad oblaka. Međutim, život na tako velikoj nadmorskoj visini može na neobičan način uticati na zdravlje ljudi, na motorna vozila pa čak i na pripremanje neke hrane. Šta prouzrokuje ove probleme, i kako se može izaći na kraj s njima? Pre nego što odgovorimo, hajde da najpre vidimo da li zaista toliko mnogo ljudi živi visoko u planinama?

Mnogi planinski predeli su postali ekonomski razvijene oblasti. Milioni ljudi iz grada Meksika žive na nadmorskoj visini od preko 2 000 metara. Gradovi kao što su Denver (Kolorado, SAD), Najrobi (Kenija) i Johanesburg (Južnoafrička Republika) nalaze se na preko 1 500 metara nadmorske visine. Milioni ljudi na Himalajima  žive na visini od preko 3 000 metara. Nekoliko velikih gradova na Andima smešteni su na preko 3 300 metara iznad nivoa mora, dok se tamošnji rudnici u kojima ljudi rade nalaze na visini od 6 000 metara. Pošto toliko ljudi živi u planinskim krajevima, istraživanja o tome kako se telo prilagođava životu u tim oblastima pobuđuju sve više interesovanja. Ta saznanja mogu produbiti vaše cenjenje za čudesan način na koji je čovekovo telo sazdano.

Šta se može očekivati

Uobičajeni simptomi su upravo oni koje je Dag imao kada je stigao na Ande. On kaže: „Ubrzo po dolasku na aerodrom, odjednom sam osetio vrtoglavicu i zamalo se nisam onesvestio. Premda je taj osećaj brzo prošao, prvih nedelju-dve imao sam glavobolje i poremetio mi se san. Iznenada bih se probudio sa osećajem da se gušim. Zatim sam nekoliko meseci imao slab apetit, lako sam se umarao i bilo mi je potrebno više sna.“ Njegova supruga Keti dodaje: „Mislila sam da ljudi umišljaju kada kažu da imaju problema s privikavanjem na visinu. Sada shvatam da ne umišljaju.“

Ukoliko ikada doživite poremećaj spavanja, kao što je Dag doživeo, možda će vam to izgledati zastrašujuće. Dok spavate, može se dogoditi da s vremena na vreme na nekoliko sekundi prestanete da dišete. Ponekad se usled toga možete iznenada probuditi, pokušavajući da dođete do vazduha.

Neki ljudi uopšte nemaju problema na višoj nadmorskoj visini. Drugi pak imaju nelagodan osećaj na visini od 2 000 metara, dok takvo iskustvo ima oko polovina onih koji se nađu na visini od 3 000 metara. Interesantno je da iste takve simptome imaju i ljudi koji žive na velikim nadmorskim visinama, kada se posle boravka od nedelju-dve u nižem području vrate kući. Zašto?

Zašto nadmorska visina utiče na telo

Većinu problema prouzrokuje nedostatak kiseonika. Što je visina na kojoj se nalazite veća to je atmosferski pritisak niži. Zbog toga se na visini od 2 000 metara u vazduhu nalazi oko 20 posto manje kiseonika nego na nivou mora, dok ga na visini od 4 000 metara ima oko 40 posto manje. Nedostatak kiseonika utiče na većinu funkcija u organizmu. Mišići teže izdržavaju opterećenje, nervni sistem slabije podnosi stres, dok digestivnom traktu ne prijaju masnoće. Kada je telu potrebno više kiseonika, uobičajeno je da automatski otežano dišete i osećate nedostatak vazduha. Ali zašto se to ne dešava kada se nađete na velikoj nadmorskoj visini?

Način na koji telo kontroliše brzinu disanja pravo je čudo koje se ne može u potpunosti razumeti. Ali otežano disanje prilikom naprezanja nije uzrokovano samo nedostatkom kiseonika. Naprotiv, izgleda da je ključni činilac u tome povećavanje koncentracije ugljen-dioksida u krvi koje je izazvano aktivnošću mišića. Vi zapravo dišete otežano na većoj nadmorskoj visini, ali to nije dovoljno da nadoknadite stalan nedostatak kiseonika.

Šta prouzrokuje glavobolje? Na Prvom međunarodnom kongresu o medicini i psihologiji povezanoj s velikom nadmorskom visinom, održanom u La Pazu u Boliviji, jedan govornik je objasnio da su mnogi simptomi visinske bolesti posledica nagomilavanja tečnosti u mozgu. Usled toga neke osobe osećaju pritisak u glavi. Neki ljudi nemaju takve simptome očigledno zbog razlike u veličini lobanje. Ipak, u retkim slučajevima i sam život može biti u opasnosti. Tromost u mišićima, zamagljen vid, halucinacije i konfuzija jesu znaci koji vas opominju da odmah zatražite lekarsku pomoć i da se spustite na manju nadmorsku visinu.

Razumne mere predostrožnosti

Posledice boravka na velikoj nadmorskoj visini najviše se osećaju drugog ili trećeg dana po dolasku na odredište. Zato je dobro da nekoliko dana pre i posle dolaska uzimate samo lagane obroke, naročito uveče. Kada stignete na planinu, umesto hrane bogate mastima, treba da jedete onu koja sadrži ugljene hidrate, na primer pirinač, ovas i krompir. Dobro je da uzmete u obzir i sledeći savet: „Doručkuj kao kralj, a večeraj kao prosjak.“ Takođe, izbegavajte fizičko naprezanje, jer bi to moglo da izazove ozbiljan napad visinske bolesti. Verovatno zbog toga što ne obraćaju pažnju na ovaj savet, mladi najčešće imaju takve probleme.

 Još jedan, takođe dobar savet, jeste da „nosite šešir i da se namažete nekom kremom za zaštitu od sunca“, jer je vazduh u atmosferi proređen, pa je zaštita od opasnih sunčevih zraka slabija. Sunčevi zraci mogu da iritiraju, pa čak i da štetno deluju na oči, zato koristite kvalitetne sunčane naočare. Redak planinski vazduh takođe onemogućava normalno vlaženje očiju usled čega se opet javlja iritiranost. Zato se preporučuje da pijete dosta tečnosti.

Lekari savetuju da osobe koje pate od preterane gojaznosti ili imaju problema s povišenim krvnim pritiskom, i koje boluju od anemije srpastih ćelija, srčanih ili plućnih bolesti, pre nego što odluče da putuju na veću nadmorsku visinu, obave detaljan lekarski pregled. a Ukoliko ste ozbiljno prehlađeni, imate bronhitis ili upalu pluća, mudro bi bilo da odložite putovanje, pošto respiratorna infekcija ili snažno fizičko naprezanje na velikim nadmorskim visinama mogu ponekad izazvati sakupljanje tečnosti u plućima, što može biti opasno. Respiratorna oboljenja mogu čak i kod ljudi koji oduvek žive na planinama prouzrokovati nedostatak kiseonika u telu i time dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. S druge strane, astmatičari se obično bolje osećaju kada žive na višoj nadmorskoj visini. Zapravo, na prethodno spomenutom međunarodnom kongresu, jedna grupa ruskih lekara rekla je da oni u okviru terapije za izvesna oboljenja šalju pacijente na jednu kliniku koja se nalazi na velikoj nadmorskoj visini.

Život na velikoj nadmorskoj visini

Nema potrebe da se plašite da živite na velikoj nadmorskoj visini. U stvari, neka planinska područja kao što je Kavkaz, poznata su po tome što su mnogi njihovi starosedeoci živeli neuobičajeno dugo. Neki ljudi su godinama živeli na izuzetno velikoj nadmorskoj visini. Jedan čitalac ovog časopisa koji živi na Andima priča: „Radio sam 13 godina u rudniku na visini od 6 000 metara, blizu vrha jednog vulkana, i živeo sam na tom području. Razbijanje sumpornog kamenja velikim čekićem bio je naporan posao, ali i pored toga, imali smo običaj da na kraju dana igramo fudbal!“ Zaista je zadivljujuća mudrost našeg Stvoritelja koji je obdario ljudsko telo takvim izuzetnim sposobnostima prilagođavanja novim uslovima. Kako vaše telo reaguje na nedostatak kiseonika na velikoj nadmorskoj visini?

Ubrzan rad srca i pluća javlja se kao prva reakcija tela. Zatim se iz krvi oslobađa krvna plazma, usled čega se povećava koncentracija crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik. Za kratko vreme, još krvi dospeva u vaš mozak, gde je i najpotrebnija. U roku od  samo nekoliko sati, koštana srž proizvodi još crvenih krvnih zrnaca koja možda efikasnije prenose kiseonik od onih koja se stvaraju na nižoj nadmorskoj visini. Sve ovo omogućuje da se za samo nekoliko dana normalizuju otkucaji srca kao i disanje, premda može biti potrebno i nekoliko meseci da bi se telo u potpunosti adaptiralo na visinu.

Problemi s motornim vozilima i kuvanjem hrane

Nije samo vašem telu potrebno više kiseonika. I vaše vozilo će se teže kretati. Čak iako vam je automehaničar dobro podesio mešavinu goriva i vazduha, kao i vreme paljenja, motor u vašem autu će i dalje slabije vući. Ali kakvi će se problemi pojaviti dok kuvate?

Kolač koji nije izdašan, hleb koji se mrvi, pasulj koji nikako da se skuva, kao i rovita jaja samo su neki od problema zbog kojih kuvarica može biti nezadovoljna. Zašto se to dešava i šta možete uraditi?

Kulinarske nedaće se mnogo češće javljaju i uočljivije su kada je u pitanju pečenje. Niži vazdušni pritisak stvara gasove koji prouzrokuju da hleb i kolači narastu više nego u područjima na nivou mora. Sitni mehurići u testu postaju veći usled čega se hleb i kolač lako mrve, ili što je još gore, mehurići se rasprsnu i kolač ostane gnjecav. Ali, ovaj problem i nije tako teško rešiti. Ukoliko dobro izmućena jaja prouzrokuju da kolač naraste, jednostavno nemojte previše da ih mutite. Ukoliko prema receptu u testo ide kvasac ili prašak za pecivo, stavite manje. U kuvaru The New High Altitude Cookbook preporučuje se da se na visini od 600 metara koristi 25 posto manje sredstava za dizanje testa, pa čak i do 75 posto manje na visini od 2 000 metara.

Kada mesite hleb s kvascem, pazite da testo ne naraste više nego duplo. Pošto jaja služe kao vezivni sastojak u kolačima, kada prilagođavate svoj recept, koristite krupnija jaja. S druge strane, previše šećera razvodni testo, zato ga stavite malo manje. Osim toga, nizak vazdušni pritisak izaziva brže isparavanje vode usled čega ostaje veća koncentracija šećera u testu. U stvari, kod većine recepata potrebno je dodati više tečnosti, jer redak, suv planinski vazduh oduzima namirnicama vlažnost.

Na većim nadmorskim visinama gotovo sva hrana iziskuje duže kuvanje. Primera radi, na visini od 1 500 metara jaja je potrebno kuvati minut duže, dok je na 3 000 metara potrebno tri minuta više. Ustanovićete da je ekspres lonac od neprocenjive vrednosti. U stvari, bez njega ne možete skuvati pasulj i grašak.

Ipak, nemojte da se plašite putovanja u planinske predele. Možda ćete neko vreme dahtati i huktati, vaš kolač će ličiti na palačinku, a auto će vam ličiti na kornjaču sa upalom zglobova. Ali ukoliko ste relativno dobrog zdravlja, verovatno će to za vas biti jedan uzbudljiv doživljaj.

[Fusnota]

[Dijagram/Slike na stranama 12, 13]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Neke planine i gradovi koji se nalaze na velikim nadmorskim visinama

​—9 000 metara—​

Mont Everest, Nepal i Kina

8 850 metara

​—7 500 metara—​

​—6 000 metara—​

Kilimandžaro, Tanzanija

5 895 metara

Aukankilča, Čile

5 346 metara

Mon Blan, Francuska

4 807 metara

​—4 500 metara—​

Potosi, Bolivija

4 180 metara

Puno, Peru

3 826 metara

Fidži, Japan

3 776 metara

La Paz, Bolivija

3 625 metara

​—3 000 metara—​

Trongza Zong, Butan

2 398 metara

Grad Meksiko, Meksiko

2 239 metara

Planina Vašington,

Nju Hempšir, SAD

1 917 metara

Najrobi, Kenija

1 675 metara

Denver, Kolorado, SAD

1 609 metara

​—1 500 metara—​

​—nivo mora—​

[Slika na 10. strani]

La Paz, Bolivija 3 625 metara

[Slika na 10. strani]

Johanesburg, Južnoafrička Republika 1 750 metara