Da li reformisti imaju rešenje

NEPOŠTENE poslovne radnje, pristranost u primeni zakona, društvena nepravda, loša zdravstvena zaštita, školstvo drugorazrednog kvaliteta, pljačka u ime religije i nekontrolisano iskorišćavanje životne sredine — to su stvari zbog kojih je većina nas razočarana. Sve to takođe pokreće ljude da traže reforme.

Takvih ljudi, koji su za promene na miran način i u skladu sa ustavom, ima skoro u svakom društvu. Oni uglavnom nisu anarhisti ili revolucionari, s obzirom na to da se većina reformista drži zakona i da ne pribegava nasilju. Neki od njih zauzimaju uticajne položaje u društvu i preduzimaju inicijativu ka promenama. Drugi pak nastoje da utiču na ljude koji imaju vlast podstičući ih na akciju.

Reformisti pokušavaju da navedu društvo da preispita svoj pristup određenim problemima. Njihova inicijativa nije samo protest; oni imaju ideje kako se stvari mogu popraviti. Da bi skrenuli pažnju na ono što ih zabrinjava, oni to mogu činiti putem peticija, demonstracija ili putem medija. Jedna od najgorih stvari koja se može desiti nekome ko zagovara reforme jeste da ga društvo ignoriše.

Reformisti tokom istorije

Istorija je prepuna reformi. Biblija nam govori da je pre oko 2 000 godina, jedan javni govornik pohvalio Feliksa, namesnika rimske provincije Judeje, sledećim rečima: „Zahvaljujući tvojoj dalekovidosti sprovode se reforme u ovoj naciji“ (Dela apostolska 24:2). Oko 500 godina pre Feliksa, grčki zakonodavac Solon uveo je reforme kako  bi poboljšao život siromašnih ljudi. The Encyclopædia Britannica objašnjava da je Solon „okončao najgora zla koja prate siromaštvo“ u drevnoj Atini.

Bilo je mnogo reformista i u istoriji religije. Na primer, Martin Luter je pokušao da reformiše Rimokatoličku crkvu, a njegova inicijativa utrla je put protestantizmu.

Obim reformi

Reformisti mogu nastojati da promene i obične stvari. Neki promovišu potpuno drugačiji način života. To je bio slučaj s nemačkim pokretom s početka 20. veka pod nazivom Lebensreform (reforma načina života). Povećanje stepena industrijalizacije društva dovelo je do toga da su se mnogi ljudi osećali bezvredno i poput robota. Ovi reformisti su zastupali povratak prirodnom načinu života. Promovisali su održavanje fizičke kondicije, aktivnosti u prirodi, prirodnu medicinu i vegetarijanstvo.

Drugi reformisti razotkrivaju nepravdu i vrše pritisak na vladu da popravi situaciju. Od početka 1970-ih, grupe tih aktivista protestuju protiv ugrožavanja životne sredine i pogoršanja njenog stanja. Od tada su neke od tih grupa izrasle u velike svetske organizacije. Oni ne samo što demonstriraju i protestuju protiv stvari koje ugrožavaju životnu sredinu, već takođe pružaju predloge kako se situacija može popraviti. Imali su i udela u promeni zakona koji se, između ostalog, tiču odlaganja toksičnog otpada u more i lova na kitove.

Na Drugom vatikanskom saboru 1960-ih, sprovedena je reforma Rimokatoličke crkve. U 1990-im pojavili su se i tobožnji reformisti iz redova pripadnika spomenute crkve. Primera radi, oni su tražili promenu što se tiče celibata. Reformisti iz redova Engleske crkve izdejstvovali su promenu koja je ženama omogućila da služe kao sveštenici.

Nisu uvek dobrodošle

Nekim reformama postignuto je mnogo dobra. Na primer, u Bibliji nalazimo brojne primere nacionalnih vođa i drugih koji su sprovodili poželjne reforme. Takva nastojanja donela su duhovni preporod, društvenu obnovu i Božje odobravanje (2. Kraljevima 22:3-20; 2. Letopisa 33:14-17; Nemija, 8. i 9. poglavlje). U skorije vreme, veće isticanje osnovnih sloboda, građanskih i ljudskih prava znatno je doprinelo zaštiti zapostavljenih manjina i progonjenih pojedinaca.

Međutim, često se desi da nakon sprovođenja reformi nastupe neočekivane posledice. Džon Gardner, bivši sekretar za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, primetio je: „Jedna od ironija istorije jeste da reformisti vrlo često pogreše u proceni rezultata reformi.“ Osmotrite neke primere.

Početkom 1980-ih, Evropska zajednica je pokrenula agrarne reforme s ciljem razvoja pašnjaka i pošumljavanja goleti. Zahvaljujući novoj agrarnoj politici, u Nemačkoj i Italiji izdvojeno je više od 300 000 hektara obradive zemlje za pretvaranje u pašnjake. Uprkos dobrim namerama, pojavili su se nepredviđeni rizici. „Iako su u početku spremno prihvaćene kao mogućnost da se uveća ekološka vrednost takvih područja“, navodi Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, „aktivnosti u okviru mera za izdvajanje zemljišta mogu takođe imati i posledice — mogu dovesti do toga da ljudi napuste tradicionalne poljoprivredne metode i da usvoje neodgovarajuće načine pošumljavanja i razvoja šumarstva.“

S obzirom na napore u pomaganju siromašnima, Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede navodi: „Svi napori u pomaganju siromašnima putem institucionalnih reformi nailaze na jedan veliki problem. Osnivanje i delovanje institucija obično  je u interesu moćnika... Uticajni ljudi nastoje da lokalne institucije vode u skladu s ličnim interesima.“

Drugi primer je feministički pokret, koji je promenio život žena na Zapadu omogućivši im da dobiju, na primer, glasačko pravo i prilike za više obrazovanje i karijeru. Međutim, čak i neki koji se zalažu za ravnopravnost žena priznaju da je feminizam neke probleme rešio dok je druge pogoršao. Psiholog Suzan van Skojok upitala je: „Da li smo zaista poboljšali sudbinu žena ili smo, želeći jednakost na radnom mestu, a pri tom ne smanjujući njihove obaveze kod kuće, zapravo osudili žene na robiju?“

Neefikasne reforme

Neki reformisti su optuženi da teže za reformama čisto zato što žele promene. Opisujući reforme koje naziva neefikasnim, Frederik Hes, koji se bavi analizom reformi školstva, izjavio je: „Žalosni rezultati opsežnih nastojanja da se sprovedu reforme posledica su prirode same reforme. Umesto da reše probleme, reforme su postale primamljivo sredstvo koje zaokuplja pažnju, što je zapravo samo pogoršalo“ probleme za čije su rešavanje bile namenjene. On nastavlja: „Pošto svaki režim nastoji da uvede nove reforme, svakih nekoliko godina ceo taj proces počinje iz početka.“

Takođe, reforme mogu biti iskorišćene za postizanje drugačijih, ponekad i opasnih ciljeva. Pokret Lebensreform u Nemačkoj doprineo je razvoju teorije eugenike, istraživanja koje se bavi načinima usavršavanja ljudske vrste putem izbora roditelja koji će imati izdržljivije potomstvo. Međutim, ljudi s radikalnim idejama zloupotrebili su to spoznanje kako bi podržali nacionalsocijaliste u ideološkoj borbi za stvaranje superrase.

Ponekad su čak i vatreni zastupnici reformi razočarani rezultatima. Generalni sekretar UN Kofi Anan sa žaljenjem je primetio: „Mislim da najviše frustrira to što svi znamo šta nije u redu i šta treba uraditi, ali često nismo u stanju to i da uradimo. Ponekad se nekom sekretarijatu s generalnim sekretarom na čelu da mandat da učini nešto u vezi s nekom situacijom, ali nema sredstava koja su neophodna da se odluke sprovedu. Ponekad, kad se dešavaju neverovatne stvari i želimo da probudimo savest celog sveta, niko ništa ne preduzima zbog loših iskustava iz prošlosti.“

Reformisti ne mogu očekivati da zadobiju popularnost, jer drugima praktično  zagorčavaju život kada skreću pažnju na svoje ciljeve. „Reformisti su oduvek bili poput trna u telu“, rekao je Jirgen Rojleke, profesor savremene istorije i stručnjak za reforme, koji je citiran u novinama Die Zeit. Štaviše, iako se većina reformista drži zakona i uzdržava od nasilja, neki postaju nestrpljivi ukoliko je napredak spor. Pod takvim okolnostima, reformski pokret može iznedriti ratoborne aktiviste koji krše zakon.

Da li su reforme širom sveta zadnjih godina učinile da su ljudi u globalu zadovoljniji životom? Izgleda da to nije slučaj. Na primer, u Nemačkoj su ispitivanja javnog  mnjenja pokazala da ljudi danas nisu ništa zadovoljniji životom nego što su to bili u poslednjih skoro 35 godina. Kako stoje stvari s religijom? Da li su religiozne reforme privukle više vernika? Da li su oni zadovoljniji religijom? Ne, kao što proizlazi iz činjenice da zapadni svet postaje sve više okrenut svetovnim stvarima, a ljudi sve manje privučeni tradicionalnim religijama.

Da li je Isus Hrist bio reformista?

Neki bi mogli da tvrde da je Isus Hrist bio reformista. Da li je to tačno? To pitanje je važno za sve koji žele da budu prave Božje sluge, pošto to podrazumeva tesno sleđenje Hristovih stopa (1. Petrova 2:21).

Nema sumnje da je Isus imao sposobnost da sprovede reforme. Pošto je bio savršen čovek, sveobuhvatnim promenama i inovacijama mogao je utrti put nečem novom. Pa ipak, Hrist nije započeo neku kampanju da bi oslobodio svet od korumpiranih državnika ili nepoštenih poslovnih ljudi. On nije organizovao ulične proteste protiv nepravde, iako je znao da će i on sam biti žrtva nečuvene nepravde. Ponekad, Isus nije imao „gde da spusti glavu“. Pa ipak, on nije osnovao neko udruženje kako bi skretao pažnju na potrebe beskućnika. „Siromašne uvek imate sa sobom“, objasnio je kada su neki izrazili zabrinutost zbog finansijske situacije. Isus je bio neutralan u svetskim sukobima (Matej 8:20; 20:28; 26:11; Luka 12:13, 14; Jovan 6:14, 15; 18:36).

Naravno, problemi kao što su siromaštvo, korupcija i nepravda Hrista nisu ostavili ravnodušnim. Zapravo, Biblija pokazuje da je on bio duboko uznemiren zbog jadnog stanja čovečanstva (Marko 1:40, 41; 6:33, 34; 8:1, 2; Luka 7:13). Međutim, rešenje koje je on pružio bilo je jedinstveno. Ono što je Hrist imao na umu nije bila puka reforma, već potpuna promena u načinu upravljanja svim ljudskim aktivnostima. Ta promena će biti ostvarena putem nebeskog Kraljevstva čiji je osnivač Stvoritelj čovečanstva, Jehova Bog, i u kojem će Isus Hrist vladati kao Kralj. O tome će biti govora u narednom članku.

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„Jedna od ironija istorije jeste da reformisti vrlo često pogreše u proceni rezultata reformi“ (Džon Gardner).

[Istaknuti tekst na 7. strani]

„Mislim da najviše frustrira to što svi znamo šta nije u redu i šta treba uraditi, ali često nismo u stanju to i da uradimo“ (Kofi Anan, generalni sekretar UN).

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

„Rizikovao sam život da bih zaštitio životnu sredinu“

Hans je bio pomorac 48 godina, od čega je više od 35 godina bio kapetan broda. Na kraju svog radnog veka, upravljao je brodom koji je koristila jedna organizacija koja se bavila zaštitom životne sredine. On objašnjava:

„Uvek sam smatrao da ljudi treba da poštuju životnu sredinu i da se s cenjenjem odnose prema prirodi. Zato sam odmah prihvatio poziv da budem kapetan broda jedne ekološke organizacije. Naš posao je bio da razotkrijemo opasnosti koje prete životnoj sredini. Čim smo isplanirali jednu akciju na moru, uključili smo medije kako bismo privukli pažnju javnosti. Otplovili smo na otvoreno more i pokušali da zaustavimo odlaganje radioaktivnog otpada i toksičnih supstanci. U drugoj prilici, pokušali smo da zaustavimo pokolj foka i njihovih mladunčadi.

„To nije bio posao za strašljive. Rizikovao sam život da bih zaštitio životnu sredinu. U jednoj akciji, privezao sam se lisicama za brodsko sidro koje me je odvuklo na morsko dno. U drugoj prilici, bio sam u gumenom motornom čamcu koji je išao uporedo s povećim brodom. Neko je bacio teško metalno bure u naš čamac, i on se prevrnuo. Bio sam ozbiljno povređen.“

Iako je znao da ta organizacija ima dobre namere, Hans je na kraju uvideo da, uprkos tome što rizikuje život, postoje male šanse da se učini nešto što bi bilo od trajne koristi za životnu sredinu (Propovednik 1:9). Kratko nakon što je napustio tu organizaciju, počeo je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i krstio se. Danas je on punovremeni propovednik. „Biblija mi je pomogla da uvidim da je Božje Mesijansko Kraljevstvo jedina stvarna nada za očuvanje životne sredine.“

[Okvir/Slika na 9. strani]

Ona se borila za reforme

Jedna žena, koju ćemo zvati Sara, rodila se u Aziji sredinom 1960-ih. Bila je u tinejdžerskim godinama kada je novi režim putem revolucije došao na vlast, obećavajući političke i društvene reforme. U početku su građani njene zemlje bili srećni zbog te promene. Međutim, u roku od godinu dana nova vlada je počela da progoni svoje protivnike, baš kao što je to činila i prethodna. Mnogi su bili razočarani, i Sara se priključila opoziciji u organizovanom otporu novoj vladi. Ona priča:

„Naša grupa je održavala sastanke, i javno smo protestovali. Dok sam u glavnom gradu lepila plakate i delila letke policija me je uhapsila. Na kraju su me pustili. Drugi iz moje grupe nisu bili te sreće. Dve moje drugarice bile su uhapšene i pogubljene. Život mi je bio u opasnosti, tako da sam na nagovor svog oca napustila zemlju.“

Kada je došla u Evropu, Sara je počela da proučava Bibliju i krstila se kao Jehovin svedok. Danas je ona punovremeni propovednik. Osvrćući se na prošlo vreme, Sara kaže:

„Žudela sam za pravdom i za rešenjem problema u našem društvu. Videla sam da je nova vlada naše zemlje započela s tim ciljevima, ali je postala toliko ekstremna da ih je izgubila iz vida i počela da tlači narod. Takođe sam uvidela da opoziciona grupa kojoj sam pripadala nije imala rešenja za probleme naše zemlje (Psalam 146:3, 4). Sada uviđam da je rešenje za sve probleme čovečanstva Božje Mesijansko Kraljevstvo.“

[Slika na 7. strani]

Pad Berlinskog zida 1989.

[Slika na 8. strani]

Da li se religioznim reformama povećao broj vernika?

[Izvor slike na 5. strani]

Gore desno: U.S. Information Agency photo

[Izvori slika na 7. strani]

Kofi Anan: UN/DPI photo by Evan Schneider (Feb97); pozadina: WHO/OXFAM