Olimpijada se vraća u postojbinu

AŠOVI i lopatice arheologa doprineli su oživljavanju Olimpijskih igara u savremeno doba. Otkrića u drevnoj Olimpiji, u Grčkoj, navela su francuskog barona Pjera de Kubertena da počne da se zalaže za obnovu Igara. Tako je prva moderna Olimpijada održana 1896. u Atini.

U godinama neposredno pre 2004, buldožeri i pneumatske bušilice uravnili su stazu za povratak Igara u postojbinu. Dok se pripremala za Olimpijadu, prestonica Grčke je ličila na ogromno gradilište.

Dvadeset osma Olimpijada, kako glasi zvanični naziv Olimpijskih igara 2004, održaće se u Atini od 13. do 29. avgusta. Na njoj će učestvovati oko 10 000 sportista iz rekordne 201 zemlje. Oni će se nadmetati u 28 sportova na 38 borilišta, a vrhunac će biti ceremonije dodele medalja — ukupno više od 300. Oko 21 500 reportera biće u manjini u odnosu na oko 55 000 članova obezbeđenja koji će imati pune ruke posla.

Trka s preponama

Atina se dugo trudila da vrati Olimpijske igre u postojbinu. Za taj povratak je najpodesnije izgledala stogodišnjica modernih igara 1996.

Međutim, taj pokušaj nije bio uspešan. Razlog je bila slabo razvijena infrastruktura koja je neophodna za održavanje ovog veoma zahtevnog događaja koji traje dve nedelje.

Zbog toga su Grčka i njen glavni grad stupili u akciju. Atina je obećala da će izvršiti potrebna poboljšanja. Naoružan dobrim namerama i konkretnim planovima, grad se 1997. još jednom prijavio, i to za organizaciju Olimpijskih igara 2004. — ovaj put sa uspehom.

Atina je bila spremna za transformaciju. Želja za organizacijom Igara pokrenula je nezapamćeni talas aktivnosti i izgradnje. Svuda su mašine kopale zemlju kako bi se popravila infrastruktura i izgradili putevi i lokacije  za održavanje sportskih događaja. Čak i tokom vrelih vikenda usred leta, na sve strane su se mogli videti bageri, kranovi i ljudi kako vredno rade.

U martu 2001, sleteo je prvi avion na novi međunarodni aerodrom u Atini koji je svrstan među najbolje na svetu. Takođe, bilo je u planu da se izgradi 120 kilometara novih i da se popravi 90 kilometara postojećih puteva. Da bi se rasteretio saobraćaj, taj novi plan izgradnje puteva uključivao je i oko 40 nadvožnjaka. Uvedene su nove trase metroa, a planirano je da se postavi još 24 kilometra tramvajskih šina. Da bi se preusmerio saobraćaj i smanjilo zagađenje vazduha, predviđeno je da se koristi nova, 32 kilometra duga prigradska železnica sa modernim stanicama.

Ukratko, Atina je pokušala da se za nekoliko godina transformiše u novi grad, sa više zelenila, čistijom okolinom i novim sistemom saobraćaja. Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), rekao je: „Ljudi koji znaju kako je Atina izgledala pre Igara i koji će je videti posle njih, neće prepoznati grad.“

 Maratonske pripreme

Kako se bližio dan svečanog otvaranja Olimpijade, posao se ubrzavao. Napredovanje gradnje i pripreme za doček gostiju predsednik MOK-a Žak Rog uporedio je sa sirtakijem, grčkom tradicionalnom igrom. Pomalo šaljivo, on je rekao: „Opisao bih to kao neku muziku, recimo sirtaki. On počinje veoma lagano, stalno ubrzava, a na kraju više ne možete da pratite ritam.“

U skladu s tom ocenom, Olimpijsko selo — „kičma kompletnih priprema Olimpijade“ — neverovatno brzo je izniklo u jednom od severnih predgrađa Atine. To naselje, u kom će tokom Olimpijskih igara biti smešteno oko 16 000 sportista i sportskih funkcionera, predstavlja najveći stambeni projekat koji je ikada sproveden u Grčkoj. Posle Igara, ono će postati dom za oko 10 000 građana Atine.

Organizator nije zanemario ni vezu između drevne istorije i nasleđa modernih igara. Neke ceremonije biće održane u drevnoj Olimpiji. Paralelno uz ostala kulturna dešavanja, na Olimpijadi će biti posvećena pažnja i drugim velikim arheološkim nalazištima. Novi veslački centar izgrađen je u blizini mesta na kom se odigrala čuvena Maratonska bitka. Učesnici u maratonu moći će da se pohvale da su trčali prvobitnom stazom. Naime, organizator Igara je odredio da se trči istim putem  kojim je, po legendi, 490. pre n. e. jedan atinski vojnik trčao 42 kilometra od Maratona do Atine da bi objavio pobedu nad Persijancima.

A osvajač zlatne medalje...

Kada na ceremoniji otvaranja Igara počne vatromet, Olimpijski stadion kapaciteta 75 000 mesta biće u centru pažnje. Po mnogima je ovaj renovirani stadion „krunski dragulj“ atinskog olimpijskog kompleksa. Tako posebnim čini ga njegov jedinstveni krov, koji je osmislio i projektovao poznati španski arhitekta Santjago Kalatrava.

Kao inženjersko čudo, krov je napravljen od staklenih ploča, koje su teške ukupno 16 000 tona, i pokriva površinu od 10 000 kvadratnih metara. Oslanjaće se na dva kolosalna luka raspona 304 metra i visine 80 metara! Svaka od čeličnih cevi koje sačinjavaju lukove teška je između 9 000 i 10 000 tona, a prema jednom građevinskom stručnjaku, „dovoljno je velika da kroz nju može da prođe autobus“. Procenjuje se da će ukupna težina krova biti dvaput veća od težine Ajfelove kule u Parizu.

Čemu toliki krov? Uzmite u obzir vrelinu avgustovskog sunca u Atini! Staklene ploče imaju poseban sloj koji odbija 60 posto sunčeve svetlosti. Postoje i drugi razlozi. Oblik krova je osmišljen kao obeležje Igara. U vezi s tim, bivši grčki ministar kulture Evangelos Venizelos rekao je: „To je veliko arhitektonsko obeležje i simbol Olimpijskih igara u Atini.“

Posle završetka igara, takva obeležja će predstavljati podsetnike na veliki trud koji je domaćin uložio u organizaciju tog ogromnog događaja. Atinjani se nadaju da će kompletna infrastruktura koja je pripremljena za Olimpijadu doprineti poboljšanju kvaliteta života u njihovom gradu. Kao i uvek, oni će sa izazovima nastaviti da se suočavaju bez uzrujavanja — baš kao kada igraju sirtaki.

[Okvir na 15. strani]

Ideali na ispitu

Organizatori Olimpijade vole da ističu ideale povezane sa Igrama — „viteško nadmetanje, sport, mir, kulturu i obrazovanje“. Međutim, druga strana medalje uključuje politiku, nacionalizam, trgovinu i korupciju.

Olimpijada tradicionalno ima veliku televizijsku gledanost i unosne reklamne blokove, čime sponzorstvo takmičenja postaje izuzetan marketinški alat. „Olimpijada je sada veliki biznis“, kaže australijski istraživač Mari Filips, „i mnoge odluke se donose na osnovu pažljivo osmišljenih komercijalnih proračuna.“

Drugi osuđuju nacionalizam koji je očigledan na Igrama. Ulažu se napori da se uvede Olimpijsko primirje — prekid neprijateljstva i rata tokom Igara. Međutim, osim simboličnog značenja, takve mere neće doneti rezultate ukoliko se ne uklone uzroci tih problema. „U Igre su umešani i politički interesi“, zapazio je profesor Brajan Martin. On je dodao: „Na Olimpijadi se nadmetanje među sportistima pretvara u nadmetanje među državama. Sportisti ne mogu učestvovati ako ne učestvuje njihova država. Pobede pojedinaca i timova smatraju se pobedama cele nacije, i proslavljaju se uz zastave i himne... Jednostavno, [Olimpijada] predstavlja još jedno poprište za nastavak neprijateljstva — među pojedincima u sportu i među državama u borbi za prevlast i položaj... Svi oni koji podupiru Olimpijadu nemoćni su da sprovedu u delo njen prvenstveni cilj — unapređenje mira.“

[Slike na 15. strani]

Atinski olimpijski sportski kompleks

Dizajn medalje za 2004.

[Izvori]

Snimak iz vazduha: AP Photo/Thanassis Stavrakis; dizajn medalje: © ATHOC

[Slike na 16. strani]

Atinski metro

Atinski međunarodni aerodrom

[Izvor]

© ATHOC

[Slike na 17. strani]

Olimpijsko selo u izgradnji

Centar za jedrenje Agios Kosmas

[Izvor]

© ATHOC/Photo: K. Vergas

[Slika na stranama 16, 17]

Krov Olimpijskog stadiona u izgradnji

[Slika na 17. strani]

Maketa krova

[Izvor]

© ATHOC

[Izvor slike na 14. strani]

© ATHOC