Neprestana borba s vodom

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ HOLANDIJE

„Svojom velikom silinom, okean dvaput dnevno plavi ogromno područje, tako da se ne zna da li ono pripada kopnu ili moru. Tamo na visokim brdima žive ljudi žaljenja vredni. Ta brda su sami podigli iznad najvišeg njima poznatog nivoa vode.“

OVIM rečima je Plinije Stariji, rimski pisac iz prvog veka, opisao borbu koju su stanovnici nizija u priobalnom području vodili protiv Severnog mora. Ta borba traje i dan-danas. Štaviše, oko polovine od preko 16 miliona stanovnika te oblasti živi i radi na području koje je ispod nivoa mora.

Uprkos neprestanoj borbi, ti stanovnici Holandije, to jest Nizozemske, ne misle da su vredni žaljenja. Istina, njihova zemlja je mala i delom ispod nivoa mora, a ali je i među najbogatijim na svetu. Zanimljivo je to što za svoj napredak Holandija velikim delom može da zahvali upravo vodi i borbi protiv nje.

Važan razlog zbog kog Holanđani nisu želeli da odu iz te oblasti jeste plodno zemljište. Tu postoje dobri uslovi za poljoprivredu,  vrtlarstvo i stočarstvo. A pošto se glavne evropske reke ovde ulivaju u Severno more, položaj ove zemlje važan je i u ekonomskom pogledu. Ne čudi što se Holandija, uključujući i roterdamsku luku, najveće svetsko pristanište, naziva kapijom Evrope!

Vekovno podizanje nasipa

Ipak, napredak nije došao sam od sebe. U proteklih 900 godina, Holanđani su gradili nasipe da bi se zaštitili od voda, kako od reka tako i od mora. Tako je Holandija sada zaštićena nasipima dugačkim hiljadama kilometara. Zaista izvanredno dostignuće!

I druge zemlje imaju nasipe. Pa ipak, zbog nadmorske visine oni su ovde od presudne važnosti. Kos Grun, koautor knjige Dijken (Nasipi), kaže: „Kada bi svi stanovnici Švajcarske odlučili da na godinu dana odu na odmor van zemlje, za to vreme ništa se ne bi promenilo. Kada bi to uradili Holanđani, nestalo bi pola njihove zemlje i 75 posto njihovih kuća.“ b

Danas, zahvaljujući neprestanoj borbi koja se vodi, milioni Holanđana koji žive ispod nivoa mora mogu bezbrižno da spavaju i da hodaju po suvom. Razmotrimo koliki se trud ulaže u održavanje plaža i peščanih dina.

Održavanje plaža i peščanih dina

Tokom hiljada godina, stvarala se prirodna barijera koju čine plaže i peščane dine i koja štiti ovu oblast od mora. Ali na ovu barijeru neprestano utiče erozija. Da bi se taj gubitak nadoknadio, na oko 9 do 20 kilometara od obale posebno opremljeni brodovi izvlače pesak sa morskog dna i istovaruju ga na plaže ili uz njih. Kako bi peščane dine zadržale oblik, od 1970. doneto je više od 85 miliona kubnih metara peska!

Međutim, ljudi nisu jedini koji imaju koristi od toga. „Iako peščane  dine čine samo 1 posto površine Holandije“, kako stoji u holandskim novinama NRC Handelsblad, „one predstavljaju dom za tri četvrtine svih ptičjih vrsta i dve trećine složenijih biljnih vrsta koje se mogu naći u ovoj zemlji.“

Linija odbrane skraćena

Holanđani su 1932. podigli 32 kilometara dug Afsluitdijk, to jest zatvoreni nasip. On je najednom promenio Zojder Ze, to jest Severno more i od morskog rukavca napravio jezero Ajselmer. U isto vreme, skratio je obalu sa oko 1 900 na nešto preko 1 300 kilometara.

Nekih 20 godina kasnije, nakon strašne poplave 1953. u kojoj je stradalo 1 835 ljudi, graditelji nasipa su se latili još većeg projekta. Želeli su da zatvore sve morske rukavce u jugozapadnom delu zemlje osim onih koji vode do luka Roterdam i Antverpen. Taj projekat je nazvan Delta plan i s vremenom je doveo do daljnjeg skraćenja obale na nekih 622 kilometra.

Zaštita od reka

Pretnja od poplava ne dolazi samo s mora, nego i od reka koje teku kroz Holandiju i ulivaju se u more. Pred kraj zime, nakon dugog kišnog perioda i kada se sneg s planina topi, ogromne bujice vode iz Švajcarske, Nemačke, Francuske i Belgije pristižu ovim rekama u Holandiju.

Tolika voda može stvoriti ozbiljne probleme. Na primer, u februaru 1995, reke u centralnom delu zemlje toliko su nadošle da se strahovalo da bi nasipi mogli popustiti. Da se to desilo, voda bi poplavila zemljište iza nasipa do visine od nekoliko metara. Ranije citirani pisac Grun kaže: „Malo ljudi uviđa šta se moglo desiti da su rečni nasipi popustili.“

„Kada“ bez poklopca

Nijedna druga zemlja nije tako poznata po polderima, delovima „nove zemlje“  ispod nivoa mora, okruženih nasipima. Do kraja 19. veka, nivo vode u polderima regulisale su vetrenjače. Danas su tu ulogu preuzele kompjuterski kontrolisane crpne stanice. Peter Novak, koji održava jednu crpnu stanicu blizu Amsterdama, objašnjava šta je sve uključeno u to.

„Polder bismo mogli da uporedimo s kadom“, kaže Novak. „On se često nalazi nekoliko metara ispod nivoa mora. Nasip koji ga okružuje sprečava da bude poplavljen. Ali nasip nije poklopac. Obilne padavine bi mogle da napune kadu, to jest prostor iza nasipa. Da bi se predupredile ozbiljne teškoće, voda mora da se ispumpa van. Ali gde?“

Polder sadrži mrežu uzanih kanala koji usmeravaju vodu do crpne stanice. Da se ne bi začepili, svaki zemljoradnik mora očistiti one kanale koji su na njegovom posedu. Zatim stanica pumpa višak vode iz poldera u buzem, dobro osmišljen sistem jezera i većih kanala koji služe kao rezervoari van poldera. Višak vode iz buzema odvodi se u more tokom oseke.

„Održavanje odgovarajućeg nivoa vode u polderu neophodno je za holandsku ekonomiju“, nastavlja Novak. „Tokom sušnih leta, voda se pušta jer je potrebna zemljoradnicima u njihovim kanalima kako bi navodnjavali pašnjake i useve. Na nekim polderima se uzgaja jedan od najpoznatijih proizvoda za izvoz — cveće.“

Život na mestu gde je nekada bilo more

Polderi u 20. veku nisu više predstavljali samo poljoprivredno dobro. Na njih se gledalo i kao na područje za stanovanje. Pre oko pola veka, prilikom pravljenja planova za podizanje naselja u polderima, urbanisti nisu imali iskustva u tome. Međutim, ako danas posetite ovu oblast, videćete da su urbanisti uspeli da projektuju naselja prijatna za stanovanje i to na mestu koje je nekada bilo morsko dno! Zašto ne biste došli i sami se uverili u to?

Da li se pomalo plašite da se šetate područjem koje je ispod nivoa mora? To je razumljivo, ali mnogi su se iznenadili kada su saznali da su već šetali tuda, a da toga nisu bili ni svesni. Na primer, ako ste ikada bili na aerodromu Shipol, blizu Amsterdama, vaš avion je sleteo na dno isušenog jezera. Činjenica da niste ni primetili da ste 4 metra ispod nivoa mora dokazuje da su nasipi u Holandiji još uvek u dobrom stanju!

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 18. strani]

Sastanci ISPOD NIVOA MORA

Jedna od dve Kongresne dvorane Jehovinih svedoka u Holandiji nalazi se 5 metara ispod nivoa mora. „Dok se približava vreme za naše veće skupove“, prokomentarisao je jedan Jehovin svedok, „često se prisetimo Božjih reči zapisanih u Jovu 38:8 i 11: ’Ko je more vratima zatvorio i rekao mu: „Dovde ćeš dopreti, nećeš dalje ići, ovde će da stane bes valova tvojih“?‘ Te reči nas podsećaju da način na koji Jehova može da kontroliše neverovatnu snagu vode i te kako nadmašuje hidraulične sisteme koje konstruišu inženjeri, iako su i njihova dostignuća impresivna.“

[Okvir na 19. strani]

Ko brine o NASIPIMA?

Nasipi i odvodni sistemi zahtevaju održavanje i povremene popravke. O tome još od Srednjeg veka brinu lokalne i regionalne uprave za vode. Rad tih uprava zasniva se na tri principa: interesu, isplati i uticaju. Onaj kome je u interesu da brane budu bezbedne mora platiti za njihovo nadgledanje i održavanje. Samim tim on stiče pravo da štiti te interese i da utiče na to kako će sakupljeni novac biti utrošen.

Uprave za vode u Holandiji postoje još od 12. veka. Trenutno ima više od 30 takvih uprava. Pravo da osnuje i ukine jednu takvu upravu, kao i da reguliše njen rad imaju mesne vlasti. Na njima je da odrede veličinu i sastav „vojske na nasipu“. Članovi te „vojske“ su iz područja koje štite. Oni imaju jaku motivaciju — dobrobit i bezbednost svoje porodice i zajednice. Za vreme visokog vodostaja, oni patroliraju nasipom, spremni da pomoću vreća s peskom i druge opreme spreče proboj nasipa. Čitav taj dobro oprobani sistem rada ovih uprava omogućava da nasipi budu u dobrom stanju.

[Mape na 16. strani]

(Vidi publikaciju)

Bez peščanih dina i nasipa, oblast obojena plavim bila bi uglavnom poplavljena

[Slika na stranama 16, 17]

Ogromni nasipi pored mora napravljeni su tako da štite zemljište koje se nalazi ispod nivoa mora

[Slika na 17. strani]

Svake godine se moraju dopremiti milioni kubnih metara peska

[Slika na 18. strani]

Nije neuobičajeno da se automobilom putuje na nižem nivou nego brodom

[Slika na 18. strani]

Provala nasipa 1953.

[Izvor slike na 17. strani]

Obe fotografije: Met vriendelijke toestemming van het Nederlandse Ministerie van Verkeer en Waterstaat

[Izvor slike na 18. strani]

Gornje dve fotografije: Met vriendelijke toestemming van het Nederlandse Ministerie van Verkeer en Waterstaat