Borba s traumom usled terorističkog napada

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

DANA 11. marta 2004, Madrid je potresla detonacija deset bombi koje su eksplodirale na tri železničke stanice. U istovremenom napadu na četiri lokalna voza stradalo je oko 190, a ranjeno oko 1 800 ljudi.

 Bombe su eksplodirale u vreme jutarnjeg špica, kada su svi vozovi bili puni putnika. Posledice su bile strašne. „Eksplozija je bila toliko jaka da je ceo jedan vagon odskočio uvis jedan metar“, kaže Aroa koja je bila očevidac. „Sve unaokolo je izgledalo kao ratno poprište. Užasno je biti svedok takvog tragičnog događaja.“ Slične strahote zadesile su i ostale putnike koji su se nalazili u deset vagona, u sklopu četiri kompozicije. Teroristi su u vozovima ostavili rance pune eksploziva, koji su aktivirali pomoću mobilnih telefona.

Neki od putnika su imali sreću jer se nisu našli direktno na mestu eksplozije. Ipak, stotine njih trpe kako fizičke tako i emocionalne posledice napada. Među njima je i Aroa, koja kaže: „Eksplozija mi je ozbiljno oštetila sluh. Ipak, mnogo teže mi pada to što su mi stalno pred očima jezive slike.

„Na sreću, kao Jehovin svedok, primila sam veliku emocionalnu podršku“, kaže Aroa. „Telefonski pozivi i poruke iz čitavog sveta podsetili su me da pripadam pravom svetskom bratstvu. Takođe, Biblija nam pomaže da razumemo zašto se događaju takve strahote. Nekima od mojih kolega objasnila sam da je u Pismu prorečeno da će tokom ’poslednjih dana‘ ljudi biti brutalni i bez prirodne naklonosti. Ustanovila sam i to da mi punovremena služba puno pomaže da ublažim uznemirenost“ (2. Timoteju 3:1-3).

Među mnogima koji su zadobili ozbiljne povrede nalazi se i Pedro. On je bio na manje od četiri metra od mesta gde je eksplodirala bomba. Eksplozija ga je bacila na pod vagona, što je prouzrokovalo povrede glave i ozbiljne probleme s disanjem. Nakon pet dana provedenih na intenzivnoj nezi, počeo je da se oporavlja. Ohrabrile su ga posete velikog broja suvernika, Svedoka, što je ostavilo veliki utisak na bolničko osoblje. „Za 26 godina rada nikada nisam videla da je neko imao toliko poseta i da je dobio toliko poklona!“, izjavila je jedna medicinska sestra. S druge strane, Pedro je oduševljen bolničkim osobljem. „Bili su divni“, kaže on. „Zahvaljujući njima, odlično sam se oporavio.“

Među žrtvama ima mnogo doseljenika koji odnedavno žive u Španiji. Manuel, koji je rodom sa Kube, povređen je u prvoj eksploziji na stanici Atoča, a zatim je nakon druge eksplozije ostao bez svesti. „Dok sam ležao na peronu, ljudi su me gazili, obuzeti paničnim strahom“, objašnjava on. „Kada sam došao svesti, dva rebra su mi bila polomljena, noga mi je bila povređena i uopšte nisam čuo na jedno uvo.

„Policija, hitna pomoć i vatrogasci stigli su u roku od nekoliko minuta, i pružili nam maksimalnu moguću pomoć“, dodaje Manuel. „Odlično su se snašli u toj situaciji, tako da se zahvaljujući njihovoj spretnosti i stručnosti panika stišala. Pobrinuli su se da primim neophodnu medicinsku negu i ophodili se prema meni ljubazno i saosećajno.“

Posttraumatski šok

Poput Aroe, i Manuel se suočava sa ozbiljnim emocionalnim posledicama napada. On kaže: „Kada sam nedavno ušao u voz imao sam napad panike. Morao sam odmah da izađem. Takođe, još uvek sam sumnjičav kad god u javnom prevozu vidim nekoga ko nosi ranac ili nešto slično. Ipak, pruženo mi je mnogo više pomoći nego drugima, iako niko od moje porodice ne živi u Španiji. Primao sam telefonske pozive od doslovno nekoliko stotina Svedoka, a jedna porodica Svedoka pozvala me je da budem kod njih nekoliko dana kako se ne bih osećao usamljeno. Ta neprocenjiva podrška našeg svetskog bratstva pomogla mi je da se oporavim.“

Iako nema fizičke ozlede, Serhio svakodnevno oseća posledice događaja kojih je bio svedok. Jedna bomba je eksplodirala u vagonu ispred njegovog, a druga u vagonu odmah iza njegovog. Poput Manuela,  i on je zahvalan za podršku punu ljubavi koju su mu pružili članovi njegove porodice i drugi Svedoci. „Pored toga što su se prema meni ophodili s ljubavlju, podsetili su me na to da pripadam ujedinjenom bratstvu koje brine o svakom svom pripadniku“, kaže on. „Podršku sam primao svakodnevno, a mnogi telefonski pozivi omogućavali su mi da izrazim svoja osećanja, što mi često nije lako.“

Kod nekih putnika pojavile su se različite vrste uznemirenosti. Dijego je, ne znajući, sedeo pored jedne od četiri bombe koje nisu eksplodirale. Izašao je iz voza nepovređen. „Međutim, sada osećam krivicu zato što nisam pružio pomoć povređenima“, priznaje on. „Bio sam savladan panikom, kao i stotine drugih koji su pohrlili ka izlazu iz stanice.“

Nakon eksplozije u vozu u kom se nalazio, Ramon, mladić iz Brazila, doživeo je šok koji ga je skoro paralisao. Pa ipak, dva dana posle napada, učestvovao je u propovedanju poruke o Kraljevstvu. Sreo je jednog Portugalca koji mu je rekao da traži pravu religiju. Ramon je s tim čovekom uspostavio biblijski studij i on je odmah počeo da posećuje hrišćanske sastanke. „Kada u duhovnom pogledu pomažete drugima, i sami se bolje osećate“, primećuje Ramon.

Svim žrtvama će bez sumnje biti potrebno vreme da zaleče svoje fizičke i emocionalne rane. Nažalost, živimo u vremenu kada nasilje može izbiti na bilo kom mestu. Iako duhovne vrednosti mogu pomoći žrtvama u borbi s traumom, jedino će Božje Kraljevstvo učiniti kraj takvim tragedijama (Otkrivenje 21:3, 4).

[Okvir/Slike na 15. strani]

DUHOVNA SNAGA U BORBI S TRAUMOM

Manuel Suarez

„Dok sam još uvek bio u šoku, čekajući da odem u bolnicu, na umu su mi bile reči iz Poslovica 18:10: ’Tvrda kula ime je Jehovino, k njoj se pravednik utiče i zaklon nalazi.‘ Te reči su mi ulile snagu.“

Aroa San Huan

„Kada doživite tako nešto, postanete više nego ikada svesni da su ovo poslednji dani i da se moramo koncentrisati na duhovne stvari. Zahvaljujući punovremenoj službi, polako izlazim na kraj s traumom.“

Fermin Hesus Mozas

„Uprkos povredama glave, mogao sam da pružim pomoć i podršku nekim povređenim putnicima. Mislim da sam ostao staložen zbog nade u uskrsenje koju nam pruža Bog, što nas jača u takvim trenucima.“

Pedro Karaskilja

„Dok sam ležao na intenzivnoj nezi, osećajući jak bol u grudima, u misli su mi uvek iznova dolazile reči iz 1. Timoteju 6:19, koje nas podstiču da sakupljamo dobar temelj za budućnost kako bismo se čvrsto uhvatili pravog života. Te reči su me podsetile na našu nadu u Raj, koji je Bog obećao onima koji ga vole. To je cilj ka kome stremimo.“

[Slika na 13. strani]

Gore: Na stanici Atoča spasioci zbrinjavaju ranjene i sklanjaju mrtve

[Izvor]

Gore: CORDON PRESS

[Slika na 13. strani]

Desno: Improvizovani spomenik žrtvama