Odvajkada omiljeni crni luk

Od dopisnika Probudite se! iz Meksika

Da li bi jedna kuhinja bila to što jeste bez običnog crnog luka? Ovo višenamensko povrće može se koristiti skoro u svemu — u supama, salatama, glavnim jelima, medicinskim preparatima. Čak nas može malo i rasplakati.

Poput srodnih biljaka cvetnica iz roda Allium, crni luk takođe ima prekrasne cvetove. Ali ono što je deo skoro svake kuhinje bilo gde u svetu jeste njegova lukovica, kratko podzemno stablo sa sočnim, zbijenim, mesnatim listovima.

Ovo povrće je među prvim koje je čovek počeo da uzgaja. Koliko je njegova upotreba bila rasprostranjena vidi se iz biblijskog izveštaja koji govori da se oko 1513. pre n. e. izraelski narod sa žaljenjem prisećao kako je jeo crni luk u egipatskom zarobljeništvu (Brojevi 11:5).

Ali šta je to što ukus crnog luka čini toliko omiljenim u mnogim kulturama? To su nesumnjivo jedinjenja sumpora, koja mu daju posebnu aromu i jačinu ukusa. A od njegove sulfenske kiseline nastaje supstanca koja na dobro poznat način izaziva suze.

Mnogo više od dobrog ukusa

Crni luk je važan deo zdrave ishrane. On sadrži sastojke kao što su kalcijum, fosforasta kiselina i askorbinska kiselina, koja je poznata i kao vitamin C. Ipak, od davnina je cenjen posebno zbog svojih medicinskih svojstava. Čak se i danas koristi protiv mnogih bolesti, uključujući i prehlade, upalu grla, arteriosklerozu, srčana oboljenja, dijabetes i astmu. Smatra se da ima antiseptično dejstvo, da snižava holesterol, smiruje upale i sprečava stvaranje ugrušaka u krvi, kao i pojavu kancera.

Crni luk postoji u mnogim bojama — beloj, žutoj, braon, zelenoj, crvenoj i ljubičastoj. Možete ga jesti svežeg, skuvanog, konzerviranog, iz turšije, osušenog, u prahu, iseckanog na listove ili na kocke. Nije li crni luk izuzetno povrće, iako zbog njega prolijemo po neku suzu?