Kako izvući korist iz čitanja novina

„Lud je onaj ko nikada ne čita novine, a još luđi onaj ko veruje u ono što čita samo zato što to piše u novinama“ (August fon Šlecer, nemački istoričar i novinar s kraja 18. veka).

U JEDNOJ anketi, nekoliko hiljada ljudi u Britaniji i Francuskoj upitano je koliko veruju svakoj od 13 institucija u društvu. Štampa je bila na poslednjem mestu, čak iza politike i profitabilnih korporacija. U Sjedinjenim Državama, većina čitalaca još uvek kaže da veruje svojim novinama, mada ankete koje je obavio Istraživački centar Pju pokazuju da procenat tih ljudi opada.

Često postoje opravdani razlozi za sumnjičavost, pogotovo kada ono što je rečeno uključuje nacionalni interes zemlje u kojoj se novine štampaju. Šta se tada dešava? Često se žrtvuje istina. Kao što je engleski državnik iz 20. veka Artur Ponsonbi jednom primetio: „Kada se objavi rat, prva nastrada istina.“

Čak i kada nema rata, mudro je da se vesti uzimaju sa izvesnom merom rezerve. „Lud sve veruje što mu se govori“, zapaža jedna biblijska poslovica, „al’ pametan pazi na svoje korake“ (Poslovice 14:15). Ako gajite primeren oprez, novine uglavnom mogu zadovoljiti vaše zanimanje za informacijama koje su vam potrebne.

Važnost novosti

Mediji su danas važni zato što nam pomažu da budemo u toku sa onim što se događa u svetu. A to je od životne važnosti. Zašto? Zato što je većinu današnjih zbivanja prorekao najveći prorok koji je ikada živeo, Isus Hrist. Kada je bio upitan kada će  doći kraj ovom sistemu stvari, rekao je da će vreme kraja obeležiti ratovi, porast bezakonja, nestašice hrane, pošasti, zemljotresi i drugi događaji (Matej 24:3-14; Luka 21:7-11).

U Bibliji takođe stoji: „U poslednje dane nastaće kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj.“ Ovo proročanstvo dodaje da će tokom tih ’poslednjih dana‘ ljudi biti „samoljubivi, ljubitelji novca“ i „neposlušni roditeljima“. Biće „bez prirodne naklonosti“ i „bez samokontrole, brutalni, bez ljubavi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, naduti od ponosa, koji više vole uživanja nego Boga“ (2. Timoteju 3:1-5).

Nesumnjivo vidite da se ovo biblijsko proročanstvo ispunjava u vašoj sredini. A ono što se dešava u svetu — o čemu izveštavaju novine — samo potvrđuje tačnost biblijskih proročanstava. Da li to znači da možemo verovati svemu što čitamo u novinama? Ne, jer čak i oni koji su se opredelili za novinarski poziv kažu da treba biti oprezan.

Razumeti izazove

Svi greše, pa i oni najiskreniji i najveštiji. „Za tri godine koliko honorarno radim na proveri tačnosti informacija“, napisala je Arijel Hart za časopis Columbia Journalism Review, „nikada nisam naišla na priču bez ijedne greške, bilo da je imala pet strana ili dva odlomka.“ Ona spominje primere kao što su „pogrešno navedena godina, zastareli podaci, pogrešno napisane reči i opširne ali pogrešne informacije dobijene iz druge ruke“.

Novinari moraju da budu oprezni što se tiče pouzdanosti izvora vesti. Ponekad neki žele da ih obmanu. Jedan obešenjak je 1999. lansirao priču o „zabavnom parku koji će izgledati poput groblja“, potkrepljujući je privlačnim veb-sajtom izmišljene kompanije i telefonskim brojem na koji se javljao predstavljajući se kao predstavnik te kompanije. Novinska agencija Asošiejted pres nije prozrela prevaru, tako da su mnogi dnevni listovi u Sjedinjenim Državama objavili tu priču. Kaže se da je tajna uspešnog obmanjivanja „provokativna  priča s vizuelnim doživljajem koji je nečuven, a ipak moguć“.

Dešava se da i pored dobrih namera novinari ponekad ne razumeju priču na pravi način. „Novinari obično rade u velikoj brzini“, objašnjava jedna novinarka iz Poljske. „Novinski listovi se međusobno utrkuju. Svaki želi da bude prvi koji će objaviti vest. Iz tog razloga, mnogi od nas, uprkos dobroj volji, ne uspevaju da temeljno istraže materijal za članke koje pišu.“

Pritisci da se uklopi u šablon

Istraživanje pod nazivom Freedom of the Press 2003—A Global Survey of Media Independence, utvrdilo je da u 115 od 193 zemlje koje su bile obuhvaćene, sloboda štampe ili ne postoji ili je samo delimična. Ipak, suptilna manipulacija vestima javlja se čak i u zemljama u kojima postoji takva sloboda.

Neki novinari su ponekad jednostavno lišeni važnih informacija, dok drugi koji se „uklapaju u šablon“ imaju pravo na ekskluzivne intervjue i primaju pozive da prate političare na njihovim putovanjima. Na izveštavanje može uticati i prihod od oglašavanja. „Davalac oglasa može pripretiti da će povući skupo plaćeni oglas ako urednik objavi bilo šta negativno o njemu“, zapazila je jedna poljska novinarka. A lektor jednih japanskih novina upozorio je: „Zadržite na umu da je pri izveštavanju veoma teško biti objektivan.“

Možda se pitate: ’Ako se novinari suočavaju s takvim problemima kako bi objavili pouzdane informacije, kako onda čitalac da zna čemu da veruje?‘

Potrebno je uravnoteženo gledište

Jasno je da je potrebna razboritost. „Ne raspoznaje li uho reči kao što usta jelo okušaju?“, pitao je patrijarh Jov (Jov 12:11). Čitalac treba pažljivo da ispita ono što je napisano kako bi ustanovio da li to zvuči istinito. On mudro  proverava i razlučuje šta je tačno. Jedan od učenika Isusa Hrista pohvalno se izrazio o onima koji su slušali apostola Pavla a zatim proverili izvor na koji se on pozivao, kako bi se uverili u istinitost njegovih reči (Dela apostolska 17:11; 1. Solunjanima 5:21).

Slično tome, čitalac novina bi mogao da se zapita: Kakvih je kvalifikacija pisac? Da li ima neke predrasude? Da li se priča zasniva na činjenicama koje drugi mogu proveriti? Kome bi išlo u prilog izvrtanje istine? Mudro je da čitalac ispita različite izvore. Takođe može razgovarati s drugima o pročitanom. „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar“, zapaža jedna biblijska poslovica (Poslovice 13:20).

Osim toga, nemojte očekivati savršenstvo. Kao što smo videli, razni činioci mogu uticati na objektivnost novina. Pa ipak, one vam mogu pomoći da budete informisani o zbivanjima u svetu. Važno je biti u toku, jer je Isus, govoreći o vremenu u kom mi živimo, upozorio: „Budite budni“ (Marko 13:33). Vaše novine vam mogu pomoći u tome, bez obzira na to što morate tolerisati neka njihova ograničenja.

[Okvir/Slika na 10. strani]

KAD NA ŠTAMPU UTIČU PREDRASUDE

Iskrivljeni izveštaji su često posledica brzine ili dezinformisanosti. Pa ipak, i pored dobrih namera, putem takvih priča brzo se mogu proneti ozbiljne neistine. S druge strane, ponekad se javnosti namerno pružaju netačne informacije, kao što je to bio slučaj u nacističkoj Nemačkoj kada su širene laži o ljudima određenih nacija ili religija.

Zapazite posledice nedavne slabo prikrivene klevetničke kampanje koja je pokrenuta u Rusiji tokom jednog sudskog slučaja o ljudskim pravima. „Kada su tri devojke u Moskvi izvršile samoubistvo“, izvestile su novine iz Toronta The Globe and Mail, „ruski mediji su odmah pretpostavili da su one bile fanatični sledbenici Jehovinih svedoka.“

Priče takve vrste pojavile su se 9. februara 1999, na dan kada je građanski sud obnovio postupak čiji je cilj bio da se zabrani aktivnost Jehovinih svedoka u Moskvi. Džefri Jork, iz moskovskog dopisništva pomenutih novina, izvestio je: „Policija je kasnije priznala da devojke nisu imale ništa s tom religioznom sektom. Ali do tada je jedna moskovska TV stanica već pokrenula napad na tu sektu, govoreći gledaocima da su Jehovini svedoci sarađivali sa Adolfom Hitlerom u nacističkoj Nemačkoj — uprkos istorijskim dokazima da su hiljade njihovih članova bile žrtve nacističkih logora smrti.“

Posledica svega toga bila je da su mnogi dezinformisani i verovatno zastrašeni ljudi počeli da gledaju na Jehovine svedoke kao na samoubilački kult ili saradnike nacista!

[Slika na 7. strani]

Isus Hrist je prorekao većinu zbivanja o kojima se danas izveštava u novinama

[Slike na 8. strani]

Novinski izveštaji potvrđuju biblijska proročanstva

[Izvor]

FAO photo/B. Imevbore

[Slika na stranama 8, 9]

Oni koji su proveravali izvor na koji se apostol Pavle pozivao bili su pohvaljeni. Mudro je da radimo isto kada čitamo neobične novinske izveštaje