Bio sam rasipni sin

ISPRIČAO MEROS VILIJAM SANDEJ

Od detinjstva sam poučavan da volim Boga; ali kada sam imao 18 godina pobunio sam se i otišao od kuće. Narednih 13 godina živeo sam kao rasipni sin iz Isusovog poređenja (Luka 15:11-24). Postao sam narko-diler i skoro sam uništio svoj život. Ispričaću vam šta je dovelo do toga i kako sam se kasnije vratio na pravi put.

ROĐEN sam 1956. kao drugo od devetoro dece. Moji roditelji su bili Jehovini svedoci. Živeli smo u Ileši, gradu u jugozapadnom delu Nigerije. Moj otac je odgajan kao katolik ali je 1945. godine od svog ujaka dobio knjigu Harfa Božja. a Nakon što ju je pročitao, otac je potražio Jehovine svedoke. Krstio se 1946, a majka ubrzo posle toga.

Još uvek se sećam koliko mi je Jehova bio stvaran kada sam bio dete i kako sam revno učestvovao sa roditeljima u službi propovedanja. Moj otac je proučavao Bibliju sa mnom. Takođe je sa mnom s vremena na vreme proučavala Alis Obara, čiji je muž bio putujući nadglednik. Moji roditelji su želeli da postanem punovremeni objavitelj. Međutim, mama je smatrala da bi bilo dobro da prvo završim srednju školu.

Ubrzo nakon što sam sa 16 godina krenuo u školu, nemudro sam sklopio prijateljstva sa osobama koje nisu poštovale biblijska načela. Kako je to bila glupa greška! Nije prošlo dugo, i počeo sam da pušim i da živim nemoralno. Bio sam svestan da moj novi način života nije u skladu sa onim čemu sam poučavan na hrišćanskim sastancima, pa sam prestao da ih posećujem i da učestvujem u službi od kuće do kuće. To je veoma bolelo moje roditelje, ali mene više nisu interesovala osećanja drugih.

Napuštam dom

Nakon samo dve godine srednje škole, napustio sam porodičnu kuću i počeo da živim sa prijateljima u komšiluku. Ponekad bih se ušunjao u kuću, pokupio svu hranu koju sam mogao i pobegao. Očajan zbog svega toga, otac je prestao da plaća troškove mog školovanja, nadajući se da ću se promeniti.

Međutim, negde u to vreme, dobio sam stipendiju. Sponzor iz Škotske mi je plaćao školarinu i ponekad mi je slao poklone i novac. U međuvremenu, dvojica moje braće su takođe prestala da učestvuju u hrišćanskim aktivnostima, što je nanelo neopisivi bol mojim roditeljima. Mama je nekoliko puta sa suzama razgovarala sa mnom. Iako sam se zbog toga osećao loše, nisam se promenio.

U velikim gradovima

Nakon što sam završio školu 1977, otišao sam u Lagos i našao posao. Ubrzo sam na nepošten način došao do novca i  kupio taksi. Pošto sam imao više novca, počeo sam da se drogiram i da provodim mnogo vremena u noćnim klubovima i javnim kućama. Ubrzo mi je život u Lagosu dosadio pa sam se 1981. preselio u London. Odatle sam otišao u Belgiju gde sam pohađao časove francuskog i radio skraćeno radno vreme u jednom restoranu. Međutim, glavna preokupacija mi je bila slanje kola i elektronske opreme u Nigeriju.

Otac je pisao podružnici Jehovinih svedoka u Belgiji i zamolio ih da me posete i da pokušaju da proučavaju Bibliju sa mnom. Ali, kad god su Svedoci došli kod mene, ja sam odbio da razgovaram sa njima. Počeo sam da posećujem jednu crkvu gde smo jeli, pili i bavili se raznim sportovima nakon crkvene službe.

Život narko-dilera

Godine 1982. otpremio sam jedna skupa luksuzna kola za Nigeriju i otišao do tamošnje luke da bih se lično uverio da je sve prošlo u redu. Nigerijski carinici su ustanovili da je potvrda o plaćanju carine falsifikovana zbog čega sam bio zatvoren oko 40 dana. Otac je platio kauciju za mene i pušten sam. Pošto mi je trebalo novca da okončam tu parnicu, vratio sam se u Belgiju sa nekom robom uključujući i nekoliko kilograma marihuane. Nakon što sam oslobođen optužbe za falsifikovanje carinskog dokumenta, počeo sam da trgujem drogom.

Na jednom putovanju, uhapšen sam u Holandiji. Imigraciona služba me je proterala i poslala avionom za Nigeriju. Usput sam sreo još neke narko-dilere i udružio se s njima. U januaru 1984. preselio sam se u jednu drugu afričku zemlju. Pošto sam znao francuski, jezik koji se tamo govori, ubrzo sam se sprijateljio s policajcima, vojnicima i imigracionim službenicima. Tako smo organizovali uvoz na hiljade kilograma marihuane u tu zemlju.

Uhapšen i zatvoren

Zatim sam ponovo upao u nevolju. Dogovorio sam se s jednim vojnim kapetanom da mi pomogne da prebacim svoju robu preko aerodroma u toj zemlji. Ali, on je zakasnio i ja sam bio uhapšen. Žandari su me toliko tukli i maltretirali da sam se onesvestio. Odveli su me u bolnicu i tamo me ostavili, misleći da ću umreti. Ali preživeo sam i kasnije je protiv mene podignuta optužnica, nakon čega sam osuđen i zatvoren.

Dok sam bio u zatvoru, prijatelj koga sam zamolio da mi čuva kuću, prodao je svu moju imovinu i nestao. Da bih zaradio za život, čim sam izašao iz zatvora počeo sam da prodajem marihuanu. Međutim, deset dana kasnije bio sam ponovo uhapšen i zatvoren na tri meseca. Dok sam bio na izdržavanju kazne toliko sam se razboleo da sam ponovo jedva preživeo. Nekako sam uspeo da se vratim u Lagos.

Ponovo u „poslu“

U Lagosu sam sreo neke moje partnere s kojima sam otišao za Indiju gde smo kupili heroin u vrednosti od oko 600 000 dolara (500 000 evra). Iz Bombaja (sada Mumbaj) otišli smo u Švajcarsku, zatim u Portugal i konačno u Španiju. Svako je dosta zaradio i vratili smo se u Lagos različitim putevima. Krajem 1984. prodao sam još droge. Moj san je bio da zaradim milion dolara i da se zatim preselim u Sjedinjene Države.

Godine 1986. skupio sam sav novac koji sam imao i kupio čist heroin u Lagosu. Preneo sam ga u drugu zemlju ali je završio u rukama pohlepnog dilera koji mi nikad nije ništa platio. Plašeći se za svoj život, vratio sam se u Lagos ne govoreći ništa o tome što se dogodilo. Bio sam slomljen, i finansijski i emocionalno. Prvi put sam seo i razmišljao o svrsi života. ’Zašto se suočavam sa svim ovim usponima i padovima?‘, pitao sam se.

Povratak Bogu

Kratko nakon toga, jedne noći sam se molio Jehovi da mi pomogne. Sledećeg jutra, jedan stariji čovek je sa svojom ženom pokucao na moja vrata. Bili su to Jehovini svedoci. Mirno sam ih saslušao i uzeo časopis. „Moji roditelji su Jehovini svedoci“,  rekao sam. „Alis Obara je ranije proučavala Bibliju sa mnom.“

Taj čovek, P. K. Ogbanefe je odgovorio: „Mi dobro poznajemo porodicu Obara. Oni sada služe u nigerijskoj podružnici u Lagosu.“ Podstakli su me da ih potražim. Susret sa njima me je jako ohrabrio. Nakon toga, brat Ogbanefe je počeo da proučava sa mnom Bibliju i uskoro sam počeo da menjam svoj način života. Bilo je jako teško savladati dugotrajnu zavisnost od droge. Ipak, bio sam odlučan da potpuno promenim svoj način života.

Međutim, bilo je tako mnogo iskušenja i pritisaka! Moji takozvani prijatelji bi dolazili kod mene s primamljivim ponudama. Jedno vreme sam čak ponovo počeo da pušim i da živim nemoralno. Izlio sam srce Bogu u molitvi. Ubrzo sam shvatio da su me prijatelji iz sveta vodili na stranputicu i da mi oni ne mogu pomoći. Da bih duhovno napredovao, shvatio sam da moram da napustim Lagos. Ali, bilo me je sramota da se vratim kući u Ilešu. Međutim, na kraju sam pisao ocu i starijem bratu i pitao da li mogu da se vratim kući.

Otac me je uverio da sam dobrodošao a brat je rekao da će mi pomoći finansijski. Tako sam se deset godina nakon što sam napustio roditelje vratio kući. Srdačno su me primili. „Hvala ti, Jehova!“, majka je uskliknula. Kada je otac stigao to veče, rekao je: „Jehova će ti pomoći.“ Pomolio se Jehovi sa celom porodicom i zamolio ga da mi sada, kada sam se vratio, pomogne da vršim njegovu volju.

Nadoknađivanje izgubljenog vremena

Ponovo sam počeo da proučavam Bibliju i brzo sam napredovao. Krstio sam se 24. aprila 1988. Odmah sam počeo da revno učestvujem u propovedanju. Prvog novembra 1989. počeo sam da služim kao pionir — punovremeni jevanđelizator. Godine 1995. pozvan sam da pohađam deseti razred Škole za obučavanje naimenovane braće u Nigeriji. Zatim sam u julu 1998. naimenovan da služim kao putujući nadglednik i da posećujem skupštine Jehovinih svedoka. Godinu dana kasnije, upoznao sam Rut, koja je postala moja supruga i saradnik u putujućem delu.

I drugi članovi moje porodice su dobro duhovno napredovali. Jedan od moje braće koji je takođe napustio Jehovu, ponovo se vratio pravom obožavanju i krstio se. Drago mi je što je otac doživeo naš povratak. Radosno je služio kao sluga pomoćnik u skupštini sve do smrti 1993. kada je imao 75 godina. Majka i dalje revno služi Jehovi u Ileši.

Proputovao sam 16 zemalja Evrope, Azije i Afrike nastojeći da se obogatim. Kao rezultat, naneo sam sebi mnoge patnje (1. Timoteju 6:9, 10). Kada se osvrnem, iskreno mi je žao što sam tako mnogo vremena u mladosti proveo drogirajući se i živeći nemoralno. Kajem se zbog bola koji sam naneo Jehovi Bogu i svojoj porodici. Ipak, zahvalan sam što sam živeo dovoljno dugo da se urazumim. Odlučan sam da ostanem veran Jehovi i da mu služim zauvek.

[Fusnota]

[Slika na 13. strani]

Kao buntovni tinejdžer

[Slika na 15. strani]

Na dan mog krštenja

[Slika na 15. strani]

S mojom suprugom Rut