BIBLIJU su pisali pošteni ljudi koji su otvoreno govorili o svemu. Njihova iskrenost jasno pokazuje da je ono što su zapisali istina.

Pisci Biblije otvoreno su govorili o svojim propustima i slabostima. Mojsije je priznao da je napravio grešku koja ga je skupo koštala (Brojevi 20:7-13). Asaf je pisao da je neko vreme zavideo zlima na njihovom blagostanju (Psalam 73:1-14). Jona je govorio o svojoj neposlušnosti i negativnom stavu koji je ispoljio kada je Bog ukazao milosrđe grešnicima koji su se pokajali (Jona 1:1-3; 3:10; 4:1-3). Matej je otvoreno priznao da je napustio Isusa u noći kada je Isus bio uhapšen (Matej 26:56).

Pisci hebrejskog dela Svetog pisma bez ustezanja su pisali o sklonosti vlastitog naroda da se stalno žali i buni (2. Letopisa 36:15, 16). Nisu izostavili nikoga, čak ni svoje vladare (Jezekilj 34:1-10). U poslanicama koje su pisali apostoli sa sličnom iskrenošću se govori o ozbiljnim problemima koje su u prvom veku nove ere imali pojedini hrišćani, čak i neki koji su imali posebne odgovornosti, kao i neke skupštine (1. Korinćanima 1:10-13; 2. Timoteju 2:16-18; 4:10).

Pisci Biblije nisu pokušavali da prikriju ili ublaže činjenice koje bi neki mogli smatrati neugodnim. Hrišćani iz prvog veka iskreno su govorili o tome da im se ljudi nisu divili, već su ih smatrali ludim i neplemenitim (1. Korinćanima 1:26-29). Iz njihovih spisa možemo videti da su Isusovi apostoli bili smatrani ’neukim i običnim ljudima‘ (Dela apostolska 4:13).

Pisci Jevanđelja nisu izvrtali činjenice da bi prikazali Isusa u povoljnijem svetlu. Oni su iskreno izneli da je on rođen u skromnim uslovima kao dete radnika, da nije pohađao prestižne škole svog vremena i da je većina onih koji su ga slušali odbacila njegovu poruku (Matej 27:25; Luka 2:4-7; Jovan 7:15).

Jasno je da Biblija pruža obilje dokaza da su je pisale poštene osobe. Da li vam njihovo poštenje uliva poverenje?