Most koji se uvek vraća

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BUGARSKE

OBALE reke Osam, koja teče kroz grad Loveč na severu Bugarske, spaja pokriveni most. Ova neobično zanimljiva građevina ima bogatu istoriju, baš kao i narod kom svakodnevno služi.

Među prvima koji su doprineli tome da lovečki most postane poznat bio je austrijski geolog Ami Bue, koji je posetio Loveč u prvoj polovini 19. veka. On je pisao o „natkrivenom kamenom mostu koji krase mali dućani“. Upravo tako, ovaj jedinstveni most koji je bio veza između dva dela grada ujedno je služio i kao tržnica! Zahvaljujući tome, postao je simbol Loveča.

Lovečki most prvobitno nije bio izgrađen od kamena, već od drveta. Međutim, pošto je tokom godina više puta bio oštećen usled poplava, na njemu su se morale vršiti popravke. Na kraju ga je 1872. potpuno uništila poplava, a dva dela grada su ostala bez te važne spone.

Uvidelo se da obnova mosta neće biti jednostavan posao. Zato su projektovanje i izgradnja novog, jačeg mosta povereni čuvenom bugarskom graditelju po imenu Kolju Fičeto.

Jedinstveno rešenje

Fičeto je odlučio da se drži prvobitne koncepcije i da projektuje pokriven most s malim radnjama. Da bi most dužine 84 metra i širine 10 metara imao potporu, Fičeto je dodao ovalne stubove. Ti nosači visoki 5 metara, čije su uže strane bile okrenute prema rečnom toku, imali su jednu posebnu odliku — od njihovog središnjeg dela pa skoro do vrha nalazili su se otvori koji su omogućavali da u slučaju poplave voda prolazi kroz stubove. Fičeto je na te stubove položio čvrste hrastove grede i debele daske. Ostali delovi strukture, između ostalog i 64 radnje smeštene na obe strane mosta, bili su napravljeni od bukovine. Krov je takođe bio napravljen od bukovog drveta i pokriven limom.

Ovaj projekat je imao još jednu zanimljivu karakteristiku, naime Fičeto je više voleo da grede koje su držale most pričvrsti drvenim klinovima i spojnicama nego gvozdenim elementima i kovanim ekserima. Drvena podna osnova je na kraju pokrivena kamenom, preko kog je stavljen sloj šljunka. Tokom dana, mali prozori sa strane i otvori na krovu propuštali su prirodnu svetlost. Uveče su za osvetljenje korišćeni fenjeri. Sve u svemu, projektovanje i izgradnja novog mosta potrajali su oko tri godine [1].

Život na mostu

Kako je izgledao život na mostu? O tome nam govori opis jednog očevica: „Glasovi prodavaca, prolaznika i posmatrača, koje bi retko kad uznemirio prolazak automobila, konjske zaprege ili natovarenog magareta, mešali su se s bukom koja je dopirala iz limarskih radionica...  i s povicima trgovaca koji su na sav glas nudili svoju robu. Most je bio svet za sebe. Mnoge živopisne radnjice, do vrha ispunjene vunenim gajtanima, ogrlicama i najrazličitijom robom imale su svoje ustaljene aktivnosti i običaje.“

Ljudi se nisu okupljali na pokrivenom mostu samo radi kupovine već i da bi se zabavili, jer su se mnogi vlasnici radnji takođe bavili muzikom. U tekstu koji smo citirali, rečeno je i sledeće: „U berbernici je radilo pet-šest berbera koji su, pored svog zanata, bili i dobri muzičari. Uglavnom su svirali gudačke instrumente. Često su nalazili slobodno vreme da sviraju, a mušterije su ih sa zadovoljstvom čekale.“ Po završetku Prvog svetskog rata, neke od tih zanatlija osnovale su takozvani Berberski orkestar.

Tragedija

Fičetov pokriveni most je oko pola veka odolevao poplavama, ratovima i drugim nedaćama. Ali u noći između 2. i 3. avgusta 1925, ogromni plameni jezici osvetlili su nebo iznad Loveča. Vatra je progutala živopisni gradski most od kog je ostao samo pepeo. Kako se to dogodilo? Do danas niko ne zna da li je taj požar bio posledica nemara ili je podmetnut. U svakom slučaju, Loveč je ponovo ostao bez spone između rečnih obala.

Godine 1931, sagrađen je nov pokriveni most, s malim radnjama i radionicama na obe strane [2]. Međutim, graditelj ovog mosta nije koristio drvo i kamen, već čelik i beton. Celokupno rešenje je bilo sasvim drugačije od Fičetovog. Krov je bio napravljen od stakla, a središnji deo mosta nije imao zidove. Tokom 1981/82, most je ponovo izgrađen prema originalnom projektu Kolju Fičeta [3].

Pokriveni most je simbol Loveča i izraz graditeljskog umeća. I meštani i turisti vole da prošetaju ovim mostom čije su strane oivičene malim prodavnicama.

[Mapa na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

BUGARSKA

SOFIJA

Loveč

[Izvor slike na 23. strani]

Slika br. 2: Iz knjige Loveč i Lovčansko