Kontrola vazdušnog saobraćaja kako doprinosi vašoj bezbednosti?
Kontrola vazdušnog saobraćaja kako doprinosi vašoj bezbednosti?
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA FILIPINA
DA LI ste se ikad pitali dok ste putovali avionom, kako pilot zna kuda treba da ide? Možda se niste osećali baš prijatno pri pomisli da su u to isto vreme nebom letele čak stotine aviona. Kako se ne sudare?
Sasvim je razumljivo što putnici postavljaju takva pitanja. Međutim, statistički podaci otkrivaju da je putovanje avionom veoma sigurno, * čak sigurnije od vožnje motorom ili autom. Sigurnosti umnogome doprinosi kontrola vazdušnog saobraćaja.
Sigurno vođenje leta
Za sigurnost aviona najodgovorniji je kapetan, to jest glavni pilot. Međutim, u mnogim situacijama on ne može da vidi avione koji lete oko njega i nije ni svestan njihove prisutnosti. Zbog toga, mnoge države imaju sisteme za kontrolu vazdušnog saobraćaja. Kontrolori sa zemlje prate svaku fazu letova koji se odvijaju prema pravilima za instrumentalno letenje.
Semjuel, koji 13 godina radi kao kontrolor u Kaliforniji, kaže: „Stručnjaci za kontrolu vazdušnog saobraćaja igraju važnu ulogu kada je u pitanju sigurnost. Prvenstveno je važno da između avionâ postoji dovoljna razdaljina.“ Melba, koja je nadzornik kontrole letenja, daje još neka objašnjenja: „Sigurnost je na prvom mestu, ali pored toga, mi takođe omogućavamo brz i uredan protok saobraćaja.“ Dakle, osim što pomažu da ne dođe do sudara, kontrolori letenja pomažu i pri upravljanju avionom.
To znači da dok pilot obavlja svoje dužnosti u pilotskoj kabini, još mnogo očiju i ušiju na zemlji prati taj let. Pilot redovno putem radija razmenjuje informacije ne samo s kontrolorima na mestu polaska i dolaska već i s kontrolorima na nekoliko usputnih tačaka.
Budući da su danas avioni veoma brzi, vrlo je važno pratiti ono što pilot ne može da vidi. Zamislite da dva putnička aviona idu jedan prema drugom. Od trenutka kada bi pilot golim okom mogao videti avion koji mu dolazi u susret, imao bi samo nekoliko sekundi da izbegne sudar! Kontrola vazdušnog saobraćaja ima
zadatak da spreči da dođe do takvih situacija. Mnogo pre nego što bi piloti mogli da vide jedan drugog, oni dobijaju uputstva kako bi ostali na sigurnoj udaljenosti.Kontrola vašeg leta
Na zemlji se nalaze radio-farovi koji emituju signale kojima se vodi avion. Pilot ima instrumente koji hvataju te signale sa zemlje i koji mu pokazuju gde se tačno nalazi. Budući da su ti uređaji na zemlji postavljeni na tačno određenim tačkama, avion leti od tačke do tačke sve dok ne stigne na svoje odredište. Takvim navođenjem stvaraju se specifične putanje kojima lete avioni.
Kontrolori prate kretanje aviona po tim putanjama. Pre poletanja, od pilota se zahteva da popuni plan leta u kom se nalazi predviđena ruta letenja. Kontrolor poseduje komad papira koji se naziva strip. Salvador Rafael, upravnik kontrole vazdušnog saobraćaja, objašnjava zbog čega je to korisno: „Na svojoj putanji avion dolazi do raskrsnica. Kada pilot dođe do njih, on se javlja kontroloru. Zatim kontrolor to beleži na stripu leta tog aviona.“ Kontrolor sada ima sliku putanje tog aviona.
Da bi dobio informacije, kontrolor ima još jedno pomagalo — radio. On zna gde se nalazi avion, a pilot dobija uputstva kako da ostane na dovoljnoj udaljenosti od drugih aviona. Kontrolori i piloti obično koriste više radija na nekoliko frekvencija. Ukoliko neki zakaže, oni koriste drugi.
Kako sve to funkcioniše na međunarodnim letovima gde se govori više jezika? Da bi se izbegle opasnosti zbog nerazumevanja, Međunarodna civilna vazduhoplovna organizacija odabrala je engleski kao službeni jezik u avijaciji. Takođe, budući da određene reči, slova i brojevi zvuče slično kada se izgovore putem radija, kontrolori uče da koriste standardne fraze i izgovor kada daju uputstva pilotima. Da bi se stepen sigurnosti podigao na veći nivo, od pilota se traži da ponove određene instrukcije koje dobiju od kontrolora.
Kontrolori koriste i radar. Radari hvataju radio-talase koji se odbijaju od aviona. Avioni se na radarskom ekranu kontrolora vide kao objekti. Mnogi avioni imaju transpondere koji radaru šalju signal jedinstven za svaki avion. Taj signal se kombinuje sa informacijama u kompjuterskom sistemu i onda se na radarskom ekranu pored aviona vidi broj leta, brzina, nadmorska visina i tip aviona.
Ukoliko kontrolor zaključi da je potrebno da avion promeni putanju kako bi izbegao sudar, on ima nekoliko mogućnosti. Može da kaže pilotu da promeni (1) kurs, to jest pravac. Ili može da mu da uputstva da se promeni (2) brzina ukoliko avioni sustižu jedan drugog. Uobičajen način na koji može udaljiti avione jedan od drugog jeste da naloži pilotima da se promeni (3) nadmorska visina.
Dodatnu sigurnost pružaju mnogi radarski sistemi koji se aktiviraju ukoliko dođe do neke kritične situacije. Na primer, kada sistem proceni da će se dva aviona previše približiti jedan drugom, aktiviraju se vizuelni i zvučni alarmi. Jedan drugi alarm javlja ukoliko avion dođe i suviše blizu zemlji.
Cilj — vaša sigurnost
Već se radi na tome da se poboljšaju sistemi za kontrolu vazdušnog
saobraćaja. Sistemi za navigaciju koji se nalaze na zemlji često obavezuju avion da se kreće određenom putanjom i na određenoj nadmorskoj visini. Zbog toga dolazi do zagađenja vazdušnog prostora i do dužih letova. Ubuduće će se let avionâ u još većoj meri oslanjati na satelitske sisteme, kao što je Sistem za globalno pozicioniranje koji će omogućavati više fleksibilnosti kada su u pitanju putanje i biće lakše pratiti prekookeanske letove.Kao što pokazuje naš kratak osvrt na kontrolu vazdušnog saobraćaja, pilot nije jedina osoba koja zna gde se vaš avion nalazi u svakom trenutku. U stvari, još nekoliko drugih ljudi na zemlji prati vaš let. Osmišljen je čitav jedan sistem koji umanjuje opasnosti i povećava sigurnost. Nije čudo što su nesreće u avionskom putničkom saobraćaju veoma retke!
Stoga, ukoliko letite, nema razloga da se plašite. Kada sledeći put budete duže putovali avionom, setite se da su oči i uši kontrole vazdušnog saobraćaja pažljivo usmerene na vašu sigurnost. Sedite, opustite se i uživajte u prijatnom letu!
[Fusnota]
^ Jedne godine su u Sjedinjenim Državama avioni preleteli 6,8 milijardi kilometara i u proseku se dogodila jedna nezgoda na svakih 334 448 sati letenja.
[Dijagram na stranama 14, 15]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
KONTROLA VAŠEG LETA
Sistem za globalno pozicioniranje
☒
Kontrola Radio-farovi Radio Radarska antena
vazdušnog na zemlji
saobraćaja
[Slika na 15. strani]
Kontrolni toranj
[Slika na 15. strani]
Kontrolori leta
[Slika na 15. strani]
Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja
[Izvori slika na 15. strani]
Kontrolni toranj i kontrolori: NASA Ames Research Center; Centar za kontrolu: U. S. Federal Aviation Administration