Vaspitavanje tinejdžera — uloga mudrosti

„Ulažemo mnogo truda da dobro vaspitamo svog sina i ćerku ali izgleda kao da ih stalno grdimo zbog nečega. Ponekad se pitamo da li izgrađujemo ili rušimo njihovo samopouzdanje. Prilično je teško pronaći ravnotežu“ (Džordž i Loren, Australija)

NIJE nimalo jednostavno biti roditelj tinejdžera. Osim što nailaze na čitav niz novih izazova, roditelji možda osećaju zebnju i tugu kad pomisle na to da njihova deca odrastaju. „Rastužim se kad razmišljam o tome da će deca jednog dana otići od kuće“, priznaje Frank iz Australije. „Nije lako pomiriti se s tim da polako gubite kontrolu nad njihovim životom.“

Lija, koja je bila spomenuta ranije, složila bi se s ovim rečima. „Teško mi je da se prema sinu ophodim kao da je odrasla osoba, jer u njemu još uvek vidim mog malog dečaka“, kaže ona. „Čini mi se kao da je juče krenuo u školu!“

Iako je to ponekad teško prihvatiti, tinejdžeri više nisu mala deca. Oni polako ulaze u svet odraslih, a roditelji im pružaju pouku i podršku. Međutim, kao što su Džordž i Loren zapazili, roditelji imaju moć i da izgrade i da sruše detetovo samopouzdanje. Kako da pronađu ravnotežu? Biblija sadrži korisne savete (Isaija 48:17, 18). Osmotrimo neke primere.

Dobra komunikacija je veoma važna

Biblija podstiče hrišćane da budu ’brzi da čuju, a spori da govore‘ (Jakov 1:19). Iako je ovo dobar savet kada se radi o deci svih uzrasta, posebno je kod tinejdžera važno čuti i slušati. To može zahtevati dosta truda.

„Morao sam da se poboljšam u komunikaciji kada su moji sinovi ušli u pubertet“, kaže Piter iz Velike Britanije. „Dok su bili mlađi, supruga i ja smo im govorili šta da rade, a oni su nas slušali. Ali, sada kada su stariji moramo da potanko razgovaramo o svemu, da im pomažemo da sami izvlače zaključke i nauče kako da se postave u različitim situacijama. Ukratko, moramo im dopreti do srca“ (2. Timoteju 3:14).

Slušanje je naročito važno kada dođe do neslaganja (Poslovice 17:27). Danijela iz Velike Britanije uvidela je da je to tačno. Ona priča: „Imala sam problem s jednom od mojih ćerki zbog toga što mi je drsko uzvraćala kada bih joj rekla da nešto uradi. Ali ona je tvrdila da ja uvek vičem na nju i naređujem joj. Rešile smo taj problem tako što smo sele zajedno i zaista pažljivo slušale jedna drugu. Ona mi je opisala način na koji sam joj se obraćala i kako je to uticalo na nju, a ja sam njoj objasnila svoja osećanja i gledište.“

Danijela je ustanovila da joj je to što je bila ’brza da čuje‘ pomoglo da gleda ispod površine. „Sada pokušavam da budem strpljiva s mojom ćerkom. Kad hoću nešto da joj kažem, biram trenutak kad sam smirena“, priča ona i dodaje: „Sada se mnogo bolje slažemo.“

U Poslovicama 18:13 stoji: „Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota.“ Greg iz Australije uvideo je da je to istina. „Do rasprave s decom obično dođe kada ih supruga i ja ne saslušamo i ne uvažimo njihova osećanja već im održimo predavanje“, kaže on. „Čak i kada se  uopšte ne slažemo s njihovim stavovima, uvideli smo da je veoma važno da im dopustimo da kažu šta misle pre nego što ih prekorimo ili im damo savet.“

Koliko slobode?

Moglo bi se reći da je pitanje samostalnosti glavni uzrok sukoba između roditelja i tinejdžera. Koliko slobode treba dati jednom tinejdžeru? „Ponekad imam osećaj da kad svojoj ćerki dam prst, ona hoće celu ruku“, kaže jedan otac.

Očigledno je da kada se mladima daje neograničena sloboda dolazi do gorkih posledica. Biblija upozorava da „dete raspušteno majku svoju sramoti“ (Poslovice 29:15). Bez obzira na uzrast, mladima su potrebne jasne smernice, a roditelji treba da pokažu ljubav i doslednost u primeni porodičnih pravila (Efešanima 6:4). U isto vreme, mladima treba dati izvesnu meru samostalnosti kako bi bili sposobniji da kasnije u životu donose mudre odluke.

Primera radi, razmislite o tome kako ste naučili da hodate. Najpre, u najranijem uzrastu, drugi su morali da vas nose. S vremenom ste počeli da puzite i zatim ste napravili prve korake. Naravno, kada malo dete prohoda, to ga može izložiti izvesnim opasnostima. Zbog toga su roditelji pažljivo motrili na vas i možda su postavljali neke prepreke da bi sprečili da dospete na opasna mesta kao što su  stepenice. Ipak, dozvoljavali su vam da se samostalno krećete. Tako ste s vremenom, nakon neizbežnih padova, naučili da se krećete s lakoćom.

Sticanje samostalnosti podrazumeva nešto slično. Roditelji u početku „nose“ svoju decu. Oni to čine tako što donose odluke za njih. Kasnije, kada deca dostignu određeni stepen zrelosti, roditelji im, figurativno govoreći, dozvoljavaju da puze. Dopuštaju im da sama donose neke odluke. Tokom tog perioda, „prepreke“ ostaju na svom mestu i štite mlade da ne upadnu u nevolju. Dok deca sazrevaju, roditelji im dozvoljavaju da se samostalno „kreću“. Zahvaljujući tome, kada odrastu, biće u stanju da ’nose svoj teret‘ (Galatima 6:5).

Poučan biblijski primer

Po svemu sudeći, kada je Isus imao 12 godina, roditelji su mu dali izvesnu meru slobode, ali on nije zloupotrebio poverenje koje mu je bilo ukazano. Naprotiv, ’bio je poslušan‘ svojim roditeljima, ’napredovao je u mudrosti i uživao sve veću naklonost Boga i ljudi‘ (Luka 2:51, 52).

Kao roditelj, možete izvući pouku iz ovog primera i dati svojoj deci više slobode kada pokažu da su sposobna da je koriste na ispravan način. Zapazite šta su neki roditelji rekli o tome:

„Ranije sam se previše mešala u ono što su moja deca radila. Kasnije sam ih poučila nekim načelima i dopustila im da donose odluke u skladu s tim. Posle toga sam zapazila da su počela više da razmišljaju kada su donosila odluke“ (Su Hjan, Koreja).

„Premda osećamo izvesnu bojazan, moj suprug i ja ne dozvoljavamo da nas to spreči da dopustimo deci da na odgovoran način koriste slobodu koju su s pravom zaslužila“ (Darja, Brazil).

„Uvidela sam da je važno da pohvalim mog sina kada na ispravan način koristi slobodu koju mu dajem. Ne očekujem od njega nešto što sama nisam spremna da činim. Na primer, govorim mu gde idem i šta radim. Ako ću zakasniti, ja mu to javim“ (Ana, Italija).

„Naši sinovi su svesni toga da samostalnost nije nešto što se podrazumeva, već da moraju dokazati da zaslužuju poverenje“ (Piter, Velika Britanija).

Suočavanje s posledicama

Biblija kaže: „Dobro je da čovek nosi jaram u mladosti svojoj“ (Tužbalice 3:27). Jedan od najboljih načina da mlada osoba nosi svoj jaram, to jest teret odgovornosti, jeste da se putem iskustva uveri u istinitost sledećih reči: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7).

Verovatno iz dobrih namera, neki roditelji štite svoju decu od posledica  nemudrih postupaka. Na primer, pretpostavimo da tinejdžer lakomisleno potroši novac i upadne u dug. Čemu bi bio poučen ako bi mama i tata jednostavno pokrili taj dug umesto njega? S druge strane, šta bi naučio ako bi mu roditelji pomogli da pronađe način da zaradi novac i sam otplati svoj dug?

Roditelji ne čine svojoj deci nikakvu uslugu kada ih stalno štite od posledica neodgovornog ponašanja. Time ih ne pripremaju za zrelo doba već ih jednostavno uče da će neko uvek biti tu da ih izvlači iz nevolje, pokriva štetu koju načine i ispravlja njihove greške. Daleko je bolje dozvoliti da mladi požanju ono što su posejali i nauče da sami rešavaju probleme koje su stvorili. To je važan način da svoju ’moć zapažanja iskustvom uvežbaju kako bi razlikovali dobro od zla‘ (Jevrejima 5:14).

’Ličnost koja se menja i razvija‘

Nema sumnje da se roditelji tinejdžera suočavaju s veoma teškim zadatkom. Ponekad će možda zaplakati usled razočaranja dok nastoje da ’vaspitavaju svoju decu na Jehovin način i pomažu im da usvoje njegov način razmišljanja‘ (Efešanima 6:4).

Na kraju, biti uspešan roditelj ne znači kontrolisati decu već poučavati ih i pomagati im da usvoje ispravna merila (Ponovljeni zakoni 6:6-9). Mislite li da je to lakše reći nego uraditi? U pravu ste. „Ličnost mladih se stalno menja i razvija“, kaže Greg kog smo ranije citirali. „To znači da moramo zapažati te promene i prilagođavati im se.“

Uložite trud da primenite biblijska načela koja su osmatrana u ovom članku. Budite razumni u onome što očekujete od svoje dece. Vi ste njihov glavni uzor u životu i tu ulogu nikada nemojte prepustiti nekom drugom. Biblija kaže: „Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari“ (Poslovice 22:6).

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Kao što je malom detetu potrebno vreme da nauči da hoda, tako je i mladima potrebno vreme da steknu samostalnost

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Kada je Isus imao 12 godina, roditelji su mu dali izvesnu meru slobode

[Okvir na 7. strani]

„Učvrstite svoj autoritet“

Činjenica da se vaše dete možda ljuti zbog ograničenja koja mu postavljate ne znači da treba da se povučete. Imajte na umu da tinejdžeri nemaju životnog iskustva i da su im potrebne smernice (Poslovice 22:15).

U jednoj knjizi je rečeno: „Lako je da roditelji popuste pred burnim reakcijama svoje dece i počnu da im daju previše slobode kako bi izbegli sukobe. U stvari, tada treba postupiti na sasvim drugačiji način — to je vreme da učvrstite svoj autoritet umesto da dozvolite deci da ga sruše. Iako će ona odbijati da to prihvate, to je takođe vreme da shvate da je neko drugi već spreman da drži kormilo u svojim rukama“ (New Parent Power!, Džon Rouzmond).

[Okvir na 9. strani]

Kada deca mogu dobiti više slobode

Tinejdžeri često žele više slobode nego što treba da imaju. U isto vreme, neki roditelji previše ograničavaju svoju decu. Ravnoteža je negde između ove dve krajnosti. Kako je možete naći? Za početak, mogli biste da uzmete u obzir činioce koji su ovde navedeni. U kojim područjima vaše dete pokazuje odgovornost?

□ Izbor prijatelja

□ Način odevanja

□ Raspolaganje novcem

□ Dolazak kući u dogovoreno vreme

□ Završavanje kućnih poslova

□ Domaći zadaci

□ Spremnost da se izvini za greške

□ Ostalo ․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․

Ako vaše dete pokazuje zrelost u više spomenutih područja, zašto ne biste razmislili o tome kako mu možete ukazati veće poverenje?

[Slika na 7. strani]

Dopustite deci da kažu šta misle pre nego što ih prekorite ili im date savet

[Slika na stranama 8, 9]

Roditelji treba da pouče svoju decu da budu odgovorna