Nevolja na pomolu?

„Veu Lesa, 73-godišnji seljanin s Tuvalua ne mora da čuje naučne izveštaje da bi znao da je nivo mora u porastu“, kaže se u novinama The New Zealand Herald. „Plaže na kojima se igrao kao dete nestaju. Usevi koji su prehranjivali njegovu porodicu više ne uspevaju, jer ne mogu da opstanu u slanoj vodi. U aprilu [2007], morao je da se odseli nakon što mu je jaka plima poplavila kuću i talasi je zasuli kamenjem i kršem.“

ZA STANOVNIKE Tuvalua, grupe ostrva čija nadmorska visina ne prelazi četiri metra, globalno zagrevanje nije naučna teorija već „svakidašnjica“, rečeno je u pomenutim novinama. * Hiljade ljudi su već napustile ta ostrva, a još mnogi se pripremaju za odlazak.

U međuvremenu, Robert koji živi u australijskom gradu Brizbenu sme da zaliva svoju baštu samo određenim danima u sedmici i to koristeći kofu a ne crevo. Ukoliko ne ide u auto-perionicu koja ima uređaje za pročišćavanje iskorišćene vode, on može da pere samo neke delove svog automobila — retrovizore, prozore i registarske tablice. Zbog čega takva štednja? Robert živi u delu zemlje koji je pogođen najgorom sušom u zadnjih sto godina. U drugim područjima situacija je još teža. Da li su problemi u Australiji i na Tuvaluu posledica globalnog zagrevanja?

Šta neki predviđaju

Mnogi veruju da su ljudske aktivnosti glavni uzrok globalnog zagrevanja, koje može imati katastrofalan uticaj na klimu i životnu sredinu. Primera radi, sve veće topljenje kopnenog leda u polarnim krajevima i širenje okeana usled porasta temperature vode, moglo bi prouzrokovati drastično povećanje nivoa mora. Ostrva koja imaju malu nadmorsku visinu, kao što je Tuvalu, mogla bi da nestanu. Isto bi se moglo desiti s velikim delovima Holandije i na Floridi, da spomenemo samo dva područja. Milioni ljudi bi morali da se isele iz gradova kao što su Šangaj, Kalkuta i iz nekih delova Bangladeša.

U isto vreme, porast temperature mogao bi prouzrokovati razornije oluje, poplave i suše. Usled nestajanja glečera na Himalajima — s područja koje snabdeva vodom sedam rečnih sistema — 40 posto svetskog stanovništva moglo bi ostati bez dovoljno vode za piće. U opasnosti su i hiljade životinjskih vrsta, kao što su beli medvedi čija se lovišta uglavnom nalaze na ledu. Izveštaji već pokazuju da mnogi medvedi gube na težini i da neki čak gladuju.

Porast temperature mogao bi imati za posledicu i širenje bolesti, jer bi komarci, krpelji i drugi prenosioci bolesti, uključujući i gljivice, mogli dospeti na nova područja. „Klimatske promene predstavljaju skoro isto toliko ozbiljnu opasnost kao i nuklearno oružje“, kaže se u publikaciji Bulletin of the Atomic Scientists. „Kratkoročno gledano, posledice nisu toliko uočljive... ali tokom naredne tri do četiri decenije klimatske promene bi mogle prouzrokovati nepopravljivu štetu staništima koja su presudna za opstanak ljudi.“ Neki naučnici smatraju da je situacija još ozbiljnija, jer veruju da se promene usled globalnog zagrevanja odvijaju brže nego što su očekivali.

Da li treba verovati ovakvim predviđanjima? Da li je zaista ugrožen opstanak života na zemlji? Skeptici kažu da su takva zloslutna predviđanja neosnovana. Drugi nisu sigurni u šta da veruju. Šta je istina? Da li je budućnost Zemlje — a samim tim i naša budućnost — dovedena u pitanje?

[Fusnota]