Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Kako možemo poboljšati pamćenje

Kako možemo poboljšati pamćenje

Kako možemo poboljšati pamćenje

„Pamćenje obogaćuje naš život. Bez njega, ne bismo imali osećanje kontinuiteta i svako jutro bismo u ogledalu videli potpunog stranca. Svaki dan i događaj bio bi priča za sebe; ne bismo mogli da učimo iz prošlosti niti da iščekujemo budućnost“ („MYSTERIES OF THE MIND“)

KAKO to da se neke vrste ptica mesecima kasnije mogu setiti gde su ostavile semenke za zimu i veverice tačno znaju gde su zakopale lešnike, a mi ne možemo da se setimo gde smo pre sat vremena ostavili ključeve? Zaista, mnogi od nas se žale na slabo pamćenje. Ipak, ljudski mozak, iako nesavršen, ima neverovatnu sposobnost učenja i pamćenja. Ključ je u tome da maksimalno iskoristimo svoj potencijal.

Ogroman potencijal

Iako ljudski mozak teži oko 1,4 kilograma i otprilike je veličine grejpfruta, u njemu se nalazi oko 100 milijardi neurona, to jest nervnih ćelija, koje zajedno formiraju neverovatno složenu mrežu. Štaviše, jedan jedini neuron može biti povezan sa 100 000 drugih neurona. Zahvaljujući tom sistemu, mozak ima sposobnost da obradi i uskladišti ogromnu količinu informacija. Naravno, izazov je setiti se tih informacija kada su nam potrebne. Neki su u tome izvanredni, i to uopšte ne zavisi od njihovog obrazovanja.

Na primer, u zapadnoj Africi nepismeni plemenski hroničari koji se nazivaju grioti mogu nabrojati imena mnogih generacija ljudi iz svog sela. Zahvaljujući njima, američki pisac Aleks Hejli, čija je knjiga „Koreni“ osvojila Pulicerovu nagradu, uspeo je da utvrdi svoje porodično stablo u Gambiji šest generacija unazad. On je rekao: „Veliki sam dužnik afričkim griotima. Nije čudo što se u Africi kaže da kada griot umre, to je kao da je spaljena jedna velika biblioteka.“

Uzmimo za primer i italijanskog dirigenta Artura Toskaninija, čiji je talenat otkriven u njegovoj 19. godini kada je pozvan da zameni jednog dirigenta. Uprkos svom lošem vidu, mogao je da diriguje čitavom operom Aida — i to iz sećanja!

Takvi podvizi nas možda oduševljavaju. Međutim, većina ljudi ima potencijal da zapamti mnogo više nego što misli da može. Da li biste želeli da poboljšate svoje pamćenje?

Kako poboljšati pamćenje

Pamćenje obuhvata tri faze: kodiranje, skladištenje i reprodukovanje informacija. Naš mozak kodira informacije prilikom opažanja i prepoznavanja. Zatim se one skladište kako bi se kasnije mogle reprodukovati, to jest upotrebiti. Propust u pamćenju nastaje kada zakaže bilo koji od ova tri koraka.

Postoje različiti tipovi pamćenja, kao što su senzorno, kratkotrajno i dugotrajno pamćenje. Senzorno pamćenje vezuje se za informacije koje primamo preko nadražaja putem čula mirisa, vida i dodira. Svrha kratkotrajnog pamćenja, koje se takođe naziva i radno, jeste da se sačuva mala količina informacija na kratko vreme. Tako možemo zapamtiti neke brojeve, telefonski broj dok ga ne pozovemo i prvi deo rečenice dok čitamo ili slušamo drugi deo. Međutim, kao što znamo, kratkotrajno pamćenje ima svoje granice.

Ako želimo da zapamtimo neke informacije na neodređeno vreme, one se moraju uskladištiti u našem dugotrajnom pamćenju. Kako mogu dospeti tamo? Bitni su sledeći faktori.

Zanimanje. Zanimajte se za materiju i podsetite se zašto želite da je zapamtite. Kao što nam životno iskustvo verovatno govori, mi bolje pamtimo kada su uključene naše emocije. Ta činjenica može mnogo pomoći osobama koje se bave proučavanjem Biblije. Kada čitaju Bibliju s dvostrukim ciljem — da se približe Bogu i da druge poučavaju o njemu — njihovo pamćenje se u velikoj meri može poboljšati (Poslovice 7:3; 2. Timoteju 3:16).

Pažnja. „Većina ’propusta u pamćenju‘ zapravo su propusti u obraćanju pažnje“, stoji u knjizi Mysteries of the Mind. Šta nam može pomoći da budemo pažljivi? Budimo zainteresovani i vodimo beleške kada je to moguće. Hvatanje beležaka ne samo što doprinosi boljoj koncentraciji već nam i omogućava da se kasnije podsetimo materijala.

Razumevanje. „Steci mudrost i svim imanjem svojim steci razboritost [sposobnost razumevanja]“, stoji u Poslovicama 4:7 (fusnota). Kada ne razumemo neko učenje ili koncept, verovatno ga nećemo moći ni dobro zapamtiti. Razumevanje rasvetljava vezu između zasebnih delova povezujući ih u logičnu celinu. Na primer, ako student mehanike razume kako neka mašina funkcioniše, lakše će zapamtiti njene pojedine delove i njihove funkcije.

Organizacija. Grupišite slične koncepte ili povezane misli. Na primer, spisak za kupovinu lakše se pamti ako su stavke grupisane — meso, povrće, voće i tako dalje. Takođe možemo formirati manje celine koje neće sadržati više od pet do sedam artikala. Telefonski brojevi su obično podeljeni na dva dela kako bi se lakše pamtili. I na kraju, može nam koristiti ako svoj spisak sastavimo po određenom redosledu, možda po azbučnom redu.

Izgovaranje naglas. Ako naglas izgovorimo ono što želimo zapamtiti (na primer stranu reč ili izraz), to će ojačati sinapse u našem mozgu. Kako? Kao prvo, izgovaranje reči zaokuplja našu pažnju. Drugo, možda ćemo odmah dobiti ispravku od svog učitelja. I kao treće, to što slušamo, pa čak i sami sebe, uključuje u proces pamćenja i druge delove mozga.

Vizuelno predstavljanje. Stvorite mentalnu sliku onoga što želite da upamtite. Takođe može biti od pomoći ako to nacrtate ili predstavite u obliku šeme. Kao i izgovaranje naglas, vizuelno predstavljanje uključuje više delova mozga. Što više čula koristimo, informacije će se dublje urezati u naš um.

Povezivanje. Kada učite nešto novo, povežite to sa onim što već znate. Povezivanje novih misli sa onim što je već u našem sećanju olakšava kodiranje i reprodukovanje, jer takva veza služi kao signal mozgu da se seti te informacije. Na primer, da bismo zapamtili nečije ime, možemo ga povezati s nekom neobičnom karakteristikom u njegovom izgledu ili nečim drugim što će nam prizvati to ime u sećanje. Što je asocijacija komičnija ili neuobičajenija, lakše ćemo se setiti. Jednostavno rečeno, treba da razmišljamo o ljudima i stvarima koje želimo da upamtimo.

U knjizi Searching for Memory stoji: „Ako nam je stalno uključen ’automatski pilot‘ i ako ne razmišljamo o svom okruženju i onome što nam se događa, možemo platiti cenu u vidu površnog pamćenja o tome gde smo bili i šta smo radili.“

Ponavljanje. Odvojte vreme za to da se informacije obrade, to jest urežu. Jedan od najboljih načina za to jeste podsećanje na ono što ste učili, možda tako što ćete to nekome ispričati. Ako ste pročitali zanimljivo iskustvo ili nešto ohrabrujuće u Bibliji ili publikaciji koja se temelji na njoj, podelite to s nekim. Na taj način, oboje ćete izvući korist — vi ćete to još bolje zapamtiti a vaš prijatelj će biti ohrabren. Ponavljanje je s dobrim razlogom nazvano majkom znanja.

Mnemotehnika — korisno sredstvo

U drevnoj Grčkoj i Rimu, govornici su mogli držati dugačke govore bez ikakvih beležaka. Kako im je to polazilo za rukom? Služili su se mnemotehnikom. Ona nam pomaže da skladištimo informacije u dugotrajnom pamćenju i da ih se po potrebi setimo.

Tehnika koju su koristili grčki govornici bio je metod lociranja, koji je prvi opisao grčki pesnik Simonid iz Keosa 477. pre n. e. Taj metod kombinuje organizaciju, vizuelno predstavljanje i povezivanje s nečim poznatim, kao što je znak na putu ili predmet u nečijoj sobi ili kući. Ljudi koji koriste metodu lociranja služe se „mentalnim hodom“, povezujući svaku informaciju koju žele da zapamte sa određenim znakovima na putu ili predmetima. Kada žele da se prisete informacija, oni jednostavno ponove isti „mentalni hod“. (Videti okvir  „Pođite u zamišljenu šetnju“.)

Istraživanje koje je obuhvatilo visoko rangirane učesnike na godišnjem Svetskom takmičenju u pamćenju otkrilo je da njihovo izuzetno pamćenje nije uslovljeno visokom inteligencijom. Štaviše, većina učesnika imala je između 40 i 50 godina. U čemu je tajna njihovog uspeha? Mnogi su svoju veštinu pripisali efikasnom korišćenju mnemotehnike.

Da li treba da zapamtite listu reči? Efikasno sredstvo mnemotehnike jeste akronim, to jest skraćenice nastale sastavljanjem u jednu reč prvih slova ili slogova. Mnogi Amerikanci pamte imena pet Velikih jezera (Hjuron, Ontario, Mičigen, Iri i Gornje jezero) po akronimu „HOMES“ od njihovih engleskih naziva (Huron, Ontario, Michigan, Erie, Superior). Slična tehnika pamćenja jeste i akrostih, koju su mnogo koristili drevni Jevreji. Na primer, u mnogim psalmima prva reč svakog stiha ili grupe stihova počinje jednim slovom hebrejskog alfabeta. (Videti Psalam 25, 34, 37, 111, 112 i 119.) Ova korisna metoda pomogla je pevačima da zapamte svih 176 stihova 119. psalma.

Zaista, vi možete vežbati i poboljšati svoje pamćenje. Kao što su studije pokazale, naša sposobnost pamćenja je poput mišića. Što je više koristimo, postaje jača, čak i u starosti.

[Okvir na 27. strani]

JOŠ NEKI SAVETI

◼ Stimulišite svoje pamćenje tako što ćete naučiti nešto novo, na primer da govorite neki strani jezik ili svirate neki instrument

◼ Usmerite pažnju na najvažnije stvari

◼ Ovladajte mnemotehnikom

◼ Pijte dovoljno vode. Dehidracija može uzrokovati mentalnu konfuziju

◼ Dovoljno spavajte. Mozak skladišti informacije tokom sna

◼ Opustite se dok učite. Stres podstiče lučenje kortizola, koji ometa vezu između neurona

◼ Izbegavajte zloupotrebu alkohola i pušenje. Alkohol utiče na kratkotrajno pamćenje. Alkoholizam može uzrokovati nedostatak tiamina, vitamina grupe B koji je neophodan za pamćenje. Pušenje smanjuje dotok kiseonika u mozak *

[Fusnota]

^ Temeljeno na informacijama iz časopisa Brain & Mind, koji izlazi na Internetu.

[Okvir/Slike na stranama 28, 29]

 POĐITE U ZAMIŠLJENU ŠETNJU

Kako biste upamtili spisak za kupovinu koji se sastoji od nekoliko artikala, kao što su hleb, jaja, mleko i puter? Koristeći metodu lociranja, vi ih možete „videti“ dok idete u zamišljenu šetnju po vašoj dnevnoj sobi.

Zamislite jastuče na fotelji kao veknu hleba,

jaja ispod stone lampe,

zlatnu ribicu kako pliva u mleku

i puter razmazan po televizijskom ekranu.

Što je komičnije ili neobičnije, to bolje! Kada odete u prodavnicu, ponovite svoju zamišljenu šetnju.

[Okvir na 29. strani]

BUDITE SREĆNI ŠTO MOŽETE DA ZABORAVITE!

Zamislite kakav bi vaš život bio kada biste pamtili sve, bilo da je bitno ili beznačajno. U vašem umu bila bi prava zbrka, zar ne? Jedna žena koja je pamtila gotovo sve što joj se desilo u životu, „opisala je stalna sećanja kao ’neprestana, nekontrolisana i sasvim iscrpljujuća‘ i kao ’težak teret‘“, stoji u časopisu New Scientist. Na sreću, većina nas nema taj problem pošto, prema mišljenju istraživača, naš um ima sposobnost da izbriše nevažne i zastarele informacije. „Efikasno zaboravljanje“, stoji u tom časopisu, „od presudne je važnosti za ispravno funkcionisanje našeg pamćenja. Kada zaboravimo nešto važno... to samo pokazuje da ovaj sistem radi malo predobro.“