Gledište Biblije

Da li treba da postoji razlika između sveštenstva i laika?

Preuzvišeni, Presvetli, Otac, Najsvetiji otac, Rabin, Njegova eminencija, Njegova ekselencija, Njegova svetost, Njegova presvetost — ovo su samo neke titule koje uzdižu sveštenstvo iznad laika. Iako je razlika između te dve grupe uobičajena u mnogim religijama, da li je to Božji zahtev ili ljudska tradicija? Što je još važnije, da li Bog to odobrava?

„U NOVOM zavetu i tokom ranog apostolskog perioda, nigde se ne pominje razlika između sveštenstva i laika“, napisao je profesor teologije Klit Vesels. Encyclopedia of Christianity navodi: „Postepeno je nastajala razlika između sveštenstva kao verskih službenika i ostalih koji su bili laici... Na ’obične‘ članove crkve počelo se gledati kao na neuki narod.“ Ta razlika je postala izrazitija tokom trećeg veka naše ere — više od dvesta godina nakon Isusa Hrista!

Ako se podela na sveštenstvo i laike ne temelji na obrascu koji su postavili Isusovi apostoli i drugi rani hrišćani, da li to znači da je ona pogrešna? Prema Bibliji, da. Osmotrimo zašto.

„Vi ste svi braća“

Božja Reč nam kaže da su svi hrišćani Božje sluge i da niko nije iznad niti ispod drugog (2. Korinćanima 3:5, 6). Rani hrišćani su „insistirali na tome da među njima nema klasa“, kaže religiozni pisac Aleksandar Fevr. To je u skladu sa Isusovim rečima upućenim njegovim sledbenicima: „Vi ste svi braća“ (Matej 23:8).

Naravno, duhovno zreli muškarci su služili kao nadglednici, što je uključivalo pastirenje i poučavanje (Dela apostolska 20:28). Međutim, to nisu bili plaćeni sveštenici. Većina njih su bili obični zaposleni ljudi, muževi i očevi. Štaviše, oni se za službu nadglednika nisu osposobili tako što su pohađali verske škole, već tako što su marljivo proučavali Božju Reč i razvijali duhovne osobine koje Bog traži. Od nadglednika se očekivalo „da bude umeren u svemu, razborit, da uredno živi, da bude gostoljubiv, sposoban da poučava... razuman, da nije ratoboran, ni pohlepan za novcem... da dobro upravlja svojim domom“ (1. Timoteju 3:1-7).

Zašto je mudro držati se Biblije

„Ne idite preko onoga što je napisano“, navodi se u Bibliji (1. Korinćanima 4:6). Nažalost, kada ljudi ne poštuju ovu od Boga nadahnutu zapovest, obično nastane duhovna šteta. Upravo se to dogodilo kada je u pitanju podela na sveštenike i laike. U kom smislu? Osmotrimo šest tačaka.

1. Odvojenost svešteničke klase podrazumeva da neko mora imati posebno zvanje da bi bio Božji sluga. Međutim, Biblija kaže da svi pravi hrišćani treba da služe Bogu i hvale njegovo ime (Rimljanima 10:9, 10). Kada je reč o služenju u skupštini, svi muškarci su podstaknuti da teže za time, što je uobičajeno kod Jehovinih svedoka (1. Timoteju 3:1).

2. Pravljenjem razlike između sveštenstva i laika uzdiže se sveštenička klasa, a dokaz toga su laskave verske titule.  Ipak, Isus je rekao: „Ko se među svima vama ponaša kao manji, taj je veliki“ (Luka 9:48). U skladu s takvim poniznim stavom, on je rekao svojim sledbenicima da ne koriste titule (Matej 23:8-12).

3. Plaćena sveštenička klasa može predstavljati težak finansijski teret vernicima, naročito kada živi u luksuzu. S druge strane, hrišćanski nadglednici se brinu za svoje potrebe tako što imaju svetovno zaposlenje, čime drugima pružaju dobar primer * (Dela apostolska 18:1-3; 20:33, 34; 2. Solunjanima 3:7-10).

4. Zbog toga što sveštenstvo zavisi od finansijske pomoći drugih, oni mogu biti u iskušenju da razvodne biblijsku poruku kako bi ugodili vernicima. Štaviše, Biblija je to prorekla. „Doći [će] vreme kad ljudi neće podnositi zdravo učenje, nego će po sopstvenim željama nakupiti sebi učitelje koji će im govoriti ono što godi njihovim ušima“ (2. Timoteju 4:3).

5. Zbog podele na sveštenike i laike, obični ljudi smatraju da sveštenicima treba prepustiti bavljenje religijom, dok je njihova obaveza samo odlazak na nedeljnu službu. Međutim, svi hrišćani treba da budu svesni svojih duhovnih potreba i da marljivo proučavaju Bibliju (Matej 4:4; 5:3).

6. Kada su laici neupućeni u Bibliju, sveštenici ih mogu lako prevariti ili čak iskoristiti. Istorija beleži mnoge primere takve zloupotrebe * (Dela apostolska 20:29, 30).

Da bi tesno sledili ono što stoji u Bibliji, Jehovini svedoci nemaju svešteničku klasu već duhovne pastire i učitelje koji ne primaju platu nego dobrovoljno služe Božjem stadu. Srdačno ste pozvani da posetite obližnju Dvoranu Kraljevstva, mesto gde se oni sastaju, i da se sami uverite u to.

[Fusnote]

DA LI STE SE PITALI?

◼ Kako Božje sluge treba da gledaju jedni na druge? (Matej 23:8)

◼ Koje uslove hrišćani treba da ispune da bi služili kao nadglednici u skupštini? (1. Timoteju 3:1-7)

◼ Zašto podela na sveštenstvo i laike nema blagoslov od Boga? (1. Korinćanima 4:6)

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Za razliku od sveštenika, Isus se ponašao „kao manji“ od drugih