Kako da se izborim s tugom zbog smrti roditelja?
Mladi pitaju
Kako da se izborim s tugom zbog smrti roditelja?
„Kada je mama umrla, osećala sam se potpuno izgubljeno i prazno. Ona je bila spona koja je povezivala našu porodicu“ (Karolina) *
SMRT roditelja je jedno od najbolnijih iskustava u životu. Ne samo što moraš da se boriš s velikim bolom zbog tog gubitka nego će i tvoja budućnost biti potpuno drugačija od one koju si očekivao.
Verovatno si se nadao da će se tvoj dragi otac ili majka radovati s tobom kada dobiješ vozačku dozvolu, završiš školu ili kad se venčaš. Te nade su se sada srušile, a ti osećaš tugu, frustraciju i čak ljutnju. Kako se možeš izboriti s tom bujicom osećanja koja te preplavljuje zbog smrti roditelja?
’Da li je sa mnom sve u redu?‘
Kada se prvi put suočiš s tim da si izgubio jednog roditelja, možda moraš da se boriš s različitim emocijama koje nikada ranije nisi osetio. Branko, koji je imao tek 13 godina kada mu je otac umro od srčanog udara, kaže: „Kada smo te večeri čuli tu vest, samo smo plakali i grlili jedni druge.“ Natalija je imala deset godina kada je njen otac umro od raka. Ona kaže: „Nisam znala šta da osećam. Zato nisam osećala ništa. U meni nije bilo nikakvih emocija.“
Ljudi različito doživljavaju smrt neke osobe. Biblija kaže da svako ima „svoju nevolju i svoj bol“ (2. Letopisa 6:29). Imajući to na umu, razmisli na trenutak kako je smrt roditelja uticala na tebe. Napiši ispod (1) kako si se osećao kada si prvi put čuo za smrt roditelja i (2) kako se osećaš sada. *
(1) ․․․․․
(2) ․․․․․
Tvoji odgovori možda pokazuju da su ti se osećanja barem donekle smirila. To je normalno. Ne znači da si zaboravio svog roditelja. S druge strane, možda se tvoja osećanja nisu promenila, ili su još snažnija. Možda kod tebe tuga dolazi u neočekivanim trenucima, poput talasa koji se povlače a zatim ponovo podižu i razbijaju o obalu. I to je takođe normalno, čak i ako su prošle godine od smrti tvog roditelja. Međutim, kako se možeš izboriti s tugom, u kakvom god obliku da se javlja?
Šta možeš učiniti
Ne zadržavaj suze! Plakanjem se ublažava bol zbog gubitka. Međutim, možda se osećaš poput Alise, koja je imala 19 godina kada je ostala bez majke. Ona priča: „Imala sam utisak da će drugi pomisliti da nemam dovoljno vere ako budem pokazala previše emocija.“ Ali seti se: Isus Hrist je bio savršen čovek sa snažnom verom u Boga. Pa ipak, on je zaplakao zbog smrti svog dragog prijatelja Lazara (Jovan 11:35). Zato se nemoj ustručavati da plačeš. To ne znači da ti nedostaje vera! Alisa kaže: „Na kraju sam plakala svakog dana, i to mnogo.“ *
Ne dozvoli da te savlada osećaj krivice. „Svako veče sam odlazila kod mame u sobu da bih je poljubila za laku noć“, kaže Karolina, koja je imala 13 godina kada joj je majka preminula. „Samo jednom to nisam učinila, a mama je sledećeg jutra umrla. Koliko god to čudno zvučalo, osećam krivicu što je nisam videla te poslednje večeri, kao i zbog spleta okolnosti sledećeg jutra. Tata je otišao na poslovni put i rekao mojoj sestri i meni da proveravamo kako je mama. Ali mi smo se uspavale. Kada sam otišla u maminu sobu, više nije disala. Osećala sam se užasno jer je bila dobro kada je tata odlazio!“
Poput Karoline, možda osećaš izvesnu meru krivice zbog stvari koje si propustio da uradiš. Možda čak mučiš sebe razmišljajući „da sam samo“. ’Da sam samo češće govorio tati da ode kod lekara.‘ ’Da sam samo otišla kod mame ranije.‘ Ako te muče takve misli, upamti sledeće: Normalno je da žališ zbog onoga što bi voleo da si uradio drugačije. Činjenica je da bi sigurno postupio drugačije da si znao šta će se dogoditi. Ali ti to nisi znao. Prema tome, nema razloga da osećaš krivicu. Ti nisi odgovoran za smrt svog roditelja! *
Reci kako se osećaš. U Poslovicama 12:25 stoji: „Dobra reč razveseli [čoveka].“ Ako držiš osećanja duboko u sebi, biće ti teže da se nosiš s bolom. S druge strane, ako nekome u koga imaš poverenja kažeš kako se osećaš, čućeš ’dobre reči‘ ohrabrenja kada su ti najpotrebnije. Zašto ne bi primenio jedan ili više predloga koji slede?
Razgovaraj s drugim roditeljem. Iako je ovo teško vreme i za tvog roditelja koji je izgubio bračnog druga, on bez sumnje želi da ti pruži podršku. Zato mu reci kako se osećaš. To će vas međusobno zbližiti i ublažiće tvoj bol.
Da bi započeo razgovor, pokušaj sledeće: Zabeleži dve ili tri stvari koje bi voleo da znaš o svom preminulom roditelju i zatim razgovaraj o tome s drugim roditeljem. *
․․․․․
Razgovaraj s bliskim prijateljima. Biblija kaže da pravi prijatelj „u nevolji brat postaje“ (Poslovice 17:17). „Pomoć može doći od osobe od koje to najmanje očekuješ“, kaže Alisa. „Zato se ne ustručavaj da razgovaraš o onome što se desilo.“ Doduše, to ponekad može biti nezgodno jer će tvojim prijateljima i tebi u nekim trenucima biti teško da pronađete prave reči. Međutim, dugoročno gledano, koristiće ti ako budeš govorio o svojim osećanjima. David, koji je imao samo devet godina kada mu je otac umro od srčanog udara, priča: „Potiskivao sam svoja osećanja. Bilo bi mnogo bolje da sam više govorio o tome. Lakše bih se izborio s tugom.“
Psalam 62:8). To nije neki vid terapije da bi se osećao bolje. U molitvi se obraćaš ’Bogu svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji‘ (2. Korinćanima 1:3, 4).
Razgovaraj s Bogom. Verovatno ćeš se osećati mnogo bolje nakon što u molitvi ’izliješ svoje srce‘ Jehovi Bogu (Između ostalog, Bog nas teši tako što nam daje svoj sveti duh. On ti može uliti ’izuzetnu snagu‘ tako da možeš podneti duboku žalost (2. Korinćanima 4:7). Bog nam takođe pruža ’utehu iz Pisama‘ (Rimljanima 15:4). Zato ga moli da ti da svoj duh i izdvajaj vreme da čitaš ohrabrujuće misli iz njegove Reči, Biblije (2. Solunjanima 2:16, 17). Mogao bi da držiš pri ruci spisak stihova koji ti posebno pružaju utehu. *
Da li će bol ikada prestati?
Tuga ne prolazi preko noći. „Ti ne možeš odlučiti kada će prestati“, kaže Branka, koja je imala 16 godina kada joj je majka umrla. „Ima dana kada zaspim u suzama. U drugim prilikama se trudim da ne razmišljam o svom gubitku nego o Jehovinom obećanju da ću biti s mamom u Raju.“
Biblija nas uverava da u Raju o kom je Branka govorila „smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“ (Otkrivenje 21:3, 4). Razmišljanje o takvim obećanjima može i tebi pomoći da se izboriš s tugom usled gubitka roditelja.
Više članaka iz serije „Mladi pitaju“ može se naći na vebsajtu www.watchtower.org/ype
[Fusnote]
^ Imena u ovom članku su promenjena.
^ Ukoliko ti je i suviše teško da sada odgovoriš na ta pitanja, možeš to učiniti kasnije.
^ Nemoj misliti da moraš da plačeš kako bi ispoljio svoju tugu. Ljudi tuguju na različite načine. Važno je sledeće: Ako osećaš da ti suze naviru, shvati da je to možda „vreme kad se plače“ (Propovednik 3:4).
^ Ukoliko te takve misli i dalje muče, razgovaraj o svojim osećanjima s drugim roditeljem ili nekom odraslom osobom. S vremenom ćeš steći uravnoteženije gledište.
^ Ako si odrastao u porodici s jednim roditeljem ili zbog nekih okolnosti tvoj drugi roditelj ne živi s tobom, mogao bi se poveriti nekoj odrasloj osobi od poverenja.
^ Nekima mnogo znače sledeći stihovi: Psalam 34:18; 102:17; 147:3; Isaija 25:8; Jovan 5:28, 29.
ZA RAZMIŠLJANJE
◼ Koje predloge iz ovog članka ćeš primeniti? ․․․․․
◼ Napiši nekoliko stihova koji će te utešiti u posebno teškim trenucima. ․․․․․
[Okvir na 11. strani]
I ONI SU PLAKALI
Avraham (Postanak 23:2)
Josif (Postanak 50:1)
David (2. Samuilova 1:11, 12; 18:33)
Marija, Lazareva sestra (Jovan 11:32, 33)
Isus (Jovan 11:35)
Marija Magdalena (Jovan 20:11)
[Okvir/Slika na 12. strani]
VODI DNEVNIK
Zapisivanje tvojih razmišljanja o preminulom roditelju može biti izuzetna pomoć dok se boriš s tugom. Ima mnogo stvari o kojima bi mogao da pišeš. Evo nekih predloga:
◼ Piši o lepim trenucima koje ste proveli zajedno.
◼ Zapiši šta bi voleo da si rekao roditelju dok je još bio živ.
◼ Zamisli da imaš mlađeg brata ili sestru koji se bore sa osećajem krivice zbog smrti roditelja. Napiši šta bi im rekao da bi ih utešio. To ti može pomoći da realno sagledaš svoja osećanja krivice.
[Okvir na 13. strani]
SAVET RODITELJU KOJI JE IZGUBIO BRAČNOG DRUGA
Gubitak bračnog druga prouzrokuje duboku žalost. Pa ipak, to je period kada ste potrebni svom tinejdžeru. Kako mu možete pomoći da se izbori s tugom, a da pri tom ne zanemarite svoja osećanja? *
Nemojte skrivati svoja osećanja. Vaše dete je naučilo mnoge vredne životne pouke posmatrajući vas. Na isti način će naučiti i kako da se izbori s bolom. Zato nemojte misliti da treba da budete jaki pred njim tako što ćete prikrivati tugu koju osećate. Time ćete ga samo poučiti da postupa na isti način. S druge strane, ako pokažete koliko vam je teško, dete će naučiti da je često bolje ispoljiti osećanja nego ih potiskivati i da je normalno osećati tugu, frustraciju, pa čak i ljutnju.
Podstičite dete da se otvori. Iako ga nećete primoravati na to, podstičite dete da vam otvori svoje srce. Ukoliko ono okleva da to učini, mogli biste zajedno razmotriti ovaj članak. Takođe, pričajte o lepim trenucima koje ste proveli sa svojim bračnim drugom. Recite koliko će vam biti teško bez njega. Kada vas bude slušalo dok govorite o svojim osećanjima, i dete će naučiti da to čini.
Budite svesni svojih granica. Razumljivo je što svom detetu želite da pružite punu podršku tokom ovog teškog perioda. Ali imajte na umu da je gubitak supružnika i za vas težak udarac. Zato je vaša emocionalna, mentalna i fizička snaga verovatno oslabila (Poslovice 24:10). Možda će vam zbog toga biti potrebna pomoć i podrška nekog rođaka ili zrelog prijatelja. Traženje pomoći je znak zrelosti. U Poslovicama 11:2 stoji: „Mudrost je kod skromnih.“
Najbolju podršku vam može pružiti upravo Jehova Bog, koji obećava svojim slugama: „Ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ’Ne boj se. Ja ću ti pomoći‘“ (Isaija 41:13).
[Fusnota]
^ Radi jednostavnosti, u ovom članku se o detetu govori u muškom rodu. Međutim, načela koja se osmatraju korisna su za oba pola.
[Slika na 11. strani]
Tuga može neočekivano doći, poput talasa koji se razbijaju o obalu