Predrasude i diskriminacija — prepoznati uzroke

„Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva“ (Član 1 Opšte deklaracije o pravima čoveka)

UPRKOS ovom uzvišenom idealu, predrasude i diskriminacija još uvek zadaju nevolje čovečanstvu. Osim što je pokazatelj vremena u kom živimo, ta tužna činjenica takođe svedoči o ljudskoj nesavršenosti (Psalam 51:5). Pa ipak, situacija nije beznadežna. Doduše, ne možemo mnogo uticati na diskriminaciju koju vidimo oko sebe, ali možemo pobediti predrasude koje su možda uhvatile korena u našem srcu.

Najpre je dobro priznati da se predrasude mogu javiti kod svakoga od nas. U knjizi Understanding Prejudice and Discrimination se kaže: „Među najvažnije zaključke do kojih se došlo proučavanjem predrasuda mogli bi se svrstati sledeći: (1) niko ko je sposoban za ljudsku misao i govor nije imun na gajenje predrasuda, (2) često je potreban svestan i savestan trud da bi se savladale predrasude i (3) uz dovoljno jaku motivaciju, to se može postići.“

Smatra se da je obrazovanje „najmoćnije sredstvo“ u borbi protiv predrasuda. Primera radi, obrazovanje koje se zasniva na pravim vrednostima može razotkriti glavne uzroke predrasuda, omogućiti nam da objektivnije sagledamo svoje stavove i pomoći da mudro postupamo kada smo žrtve predrasuda.

Prepoznati uzroke

Predrasude navode ljude da izvrću, pogrešno predstavljaju ili čak zanemaruju činjenice koje su u suprotnosti s njihovim unapred formiranim mišljenjem. Predrasude mogu početi od naizgled bezazlenih ali pogrešnih porodičnih stavova, ili ih mogu posejati oni koji namerno šire iskrivljena gledišta o drugim rasama ili kulturama. Nacionalizam i lažna verska učenja takođe su pogodno tlo za rast predrasuda. One se mogu razviti i iz preteranog ponosa. U sledećim odlomcima se nalaze neke činjenice, kao i načela iz Svetog pisma koja vam mogu pomoći da preispitate vlastite stavove i utvrdite da li je potrebno nešto menjati.

 Okruženje. Ljudi su po prirodi društvena bića, što je dobro. U Bibliji se kaže: „Onaj ko se osamljuje ide za svojim sebičnim željama“ i čak se suprotstavlja mudrosti (Poslovice 18:1). Međutim, potrebno je da mudro biramo prijatelje, jer oni mogu snažno uticati na nas. Zato dobri roditelji poklanjaju veliku pažnju tome s kim se njihova deca druže. Istraživanja su pokazala da čak i trogodišnje dete može razviti rasnu netrpeljivost, koju usvaja iz stavova, reči i postupaka drugih. Naravno, roditelji treba da se svesrdno trude da pruže dobar primer, znajući da njihov uticaj obično ima najvažniju ulogu u oblikovanju vrednosti kod dece.

◼ Šta Biblija kaže? „Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari“ (Poslovice 22:6). „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći“ (Poslovice 13:20). Ako ste roditelj, mogli biste da se zapitate: ’Da li svoju decu usmeravam da čine ono što je dobro i pravedno u Božjim očima? Da li se družim s ljudima koji pozitivno utiču na mene? Da li ja dobro utičem na druge?‘ (Poslovice 2:1-9).

Nacionalizam. U jednom rečniku se nacionalizam definiše kao „nacionalna svest, uzdizanje jedne nacije iznad svih ostalih i prekomerno isticanje njene kulture i interesa, često na račun drugih nacija“. Profesor političkih nauka Ivo Dukaček je u svojoj knjizi Conflict and Cooperation Among Nations zapazio: „Nacionalizam deli čovečanstvo na međusobno netrpeljive grupe. Zato ljudi najpre razmišljaju kao Amerikanci, Rusi, Kinezi, Egipćani ili Peruanci, a tek onda — ako uopšte — kao ljudska bića.“ Jedan nekadašnji generalni sekretar UN je napisao: „Mnogi problemi s kojima se danas susrećemo nastali su ili proizlaze iz pogrešnih stavova, od kojih neke usvajamo skoro nesvesno. Među njima je i uskogrudi nacionalistički stav — ’moja domovina je uvek u pravu, pa makar i grešila‘.“

◼ Šta Biblija kaže? „Bog je toliko voleo svet [sve ljude] da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Zapitajte se: ’Ako je Bog nepristran i voli ljude iz svih naroda, uključujući i mene — zar ne treba da se trudim da ga oponašam, posebno ako sebe smatram pobožnom osobom?‘

Rasizam. Rasisti smatraju da „rasna pripadnost utiče na razlike u ljudskom karakteru ili sposobnostima i da je njihova rasa superiorna u odnosu na druge“, kaže se u jednom rečniku. Pa ipak, kao što se zapaža u delu The World Book Encyclopedia, „nije pronađen nijedan naučni dokaz za takve tvrdnje o [rasnoj] superiornosti“. Strahovite nepravde do kojih rasizam dovodi, kao što je sistematsko uskraćivanje nekih prava drugim ljudima, bolan su podsetnik da rasizam počiva na lažima i zabludama.

 ◼ Šta Biblija kaže? „Istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32). „Od jednog čoveka načinio je [Bog] sav ljudski rod“ (Dela apostolska 17:26). „Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu“ (1. Samuilova 16:7). Zapitajte se: ’Da li se trudim da sve ljude gledam na isti način kao Bog? Da li nastojim da lično upoznam ljude — pa i one koji pripadaju drugoj rasi ili kulturi — da bih saznao kakve su zaista osobe?‘ Ako to činimo, biće nam lakše da se izdignemo iznad uvreženih, pogrešnih mišljenja.

Religija. U knjizi The Nature of Prejudice se kaže: „Kada se religija koristi kao opravdanje za [sebične ciljeve] i koristoljubivost jedne nacije, neminovno se događaju užasne stvari. Tada se religija i predrasude stapaju u jedno.“ Posebno pada u oči to što se mnogi koji tvrde da su vernici vrlo lako „od pobožnih osoba pretvaraju u osobe pune predrasuda“, zapaža se u istoj knjizi. Istinitost ovih reči potvrđuje postojanje crkava u koje mogu ući samo pripadnici određene rase, zatim mržnja i nasilje između verskih grupa, kao i teroristički napadi u ime religije.

◼ Šta Biblija kaže? „Mudrost odozgo [od Boga] je... miroljubiva, razumna... nepristrana“ (Jakov 3:17). „Pravi obožavaoci [će] obožavati Oca duhom i istinom“ (Jovan 4:23). „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:44). Zapitajte se: ’Da li moja religija naučava da treba iskreno voleti sve ljude, čak i one koji nas ne vole? Da li su vrata moje crkve otvorena svima, bez obzira na naciju, boju kože, pol, imovinsko stanje ili položaj u društvu?‘

Ponos. Kada se ispoljava u vidu preteranog samopoštovanja i oholosti, ponos može navesti čoveka da postane sklon predrasudama. Na primer, kod ponosne osobe se mogu razviti osećanja superiornosti ili prezira prema onima koji su slabije obrazovani ili siromašniji od nje. Na takvu osobu se može lakše uticati putem propagande koja veliča njen narod ili etničku grupu. Poput nacističkog diktatora Adolfa Hitlera, ljudi koji lukavo koriste propagandu namerno pothranjuju nacionalni i rasni ponos da bi zadobili podršku naroda i ocrnili one koje smatraju drugačijim i nepoželjnim.

◼ Šta Biblija kaže? „Ko je ponosan u srcu, odvratan je Jehovi“ (Poslovice 16:5). „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe“ (Filipljanima 2:3). Zapitajte se: ’Da li potajno uživam u laskavim komentarima o mojoj rasi ili narodu, kao i u podrugljivim primedbama na račun drugih? Da li sam ljubomoran na one koji su talentovaniji od mene ili me iskreno raduje što poseduju te sposobnosti?‘

Sasvim je razumljivo što Biblija upozorava: „Više od svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život“ (Poslovice 4:23). Čuvajte svoje srce kao najveću dragocenost i ne dozvolite da ga išta iskvari. Ispunjavajte ga Božjom mudrošću. Samo tada će ’sposobnost prosuđivanja paziti na vas i izbaviće vas od zlog puta, od čoveka koji govori izopačene stvari‘ (Poslovice 2:10-12).

Međutim, kako se možete izboriti s diskriminacijom i predrasudama, bilo da ih nosite u sebi ili ih doživljavate? O tome će biti reči u narednom članku.

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Ako lično upoznamo ljude, biće nam lakše da se izdignemo iznad uvreženih, pogrešnih mišljenja