Hepatitis B — tihi ubica

„Bilo mi je 27 godina, tek sam se oženio, osećao sam se zdravo i tako sam izgledao. Radio sam veoma zahtevan posao i uz to obavljao mnoge odgovornosti u skupštini Jehovinih svedoka. Nisam ni slutio da je hepatitis B počeo da mi razara jetru“ (Duk Jun)

JETRA otklanja otrove iz krvi i ima još najmanje 500 važnih funkcija. Zato hepatitis, to jest upala jetre, može pogubno uticati na zdravlje. Hepatitis može nastati usled prekomerne upotrebe alkohola ili izloženosti toksinima. Međutim, najčešći uzrok su virusi. Naučnici su otkrili pet takvih virusa i smatraju da ih ima barem još tri. (Videti  donji okvir.)

Samo jedan od njih pet — virus hepatitisa B (HBV) — godišnje odnese više od 600 000 života, što je približno broju smrtnih slučajeva od malarije. Preko dve milijarde ljudi — skoro trećina svetskog  stanovništva — bilo je u nekom periodu života zaraženo hepatitisom B i većina se oporavila za nekoliko meseci. Ali, u oko 350 miliona slučajeva ta bolest je postala hronična. Oboleli će do kraja života, bilo da imaju simptome ili ne, moći da prenesu virus na druge. *

Kod nekih koji imaju hronični hepatitis B, ozbiljnije oštećenje jetre se može izbeći ako se što pre počne sa odgovarajućim lečenjem. Ali većina njih ne zna da je zaražena jer se HBV može otkriti samo posebnim analizama krvi. Čak i uobičajeni pregled funkcije jetre može pokazati da je sve u redu. Budući da napada bez upozorenja, hepatitis B se naziva tihim ubicom. Vidljivi simptomi se mogu pojaviti decenijama nakon što je osoba zaražena. Do tada se mogu razviti ciroza ili rak jetre. Od ovih oboljenja umre svaki četvrti nosilac virusa hepatitisa B.

„Kako sam dobio HBV?“

„Prvi simptomi su se pojavili kada sam imao 30 godina“, priča Duk Jun. „Dobio sam dijareju, pa sam se obratio lekaru, ali on je lečio samo simptome. Zatim sam otišao kod lekara koji se bavio tradicionalnom azijskom medicinom. On mi je dao terapiju za creva i želudac. Nijedan od njih nije proverio da li imam hepatitis. Pošto dijareja nije prestajala, vratio sam se kod prvog lekara. * On mi je blago pritiskao desnu stranu trbuha, što me je zabolelo. Analiza krvi je potvrdila njegove sumnje — imao sam hepatitis B. Bio sam zapanjen! Nikad nisam primio transfuziju krvi niti sam živeo promiskuitetno.“

Nakon što je Duk Jun saznao da ima HBV, njegova supruga, roditelji, brat i sestre dali su krv na analizu i svi su imali antitela na HBV. Međutim, njihov imunološki sistem je uklonio virus iz organizma. Da li je Duk Jun dobio HBV od nekog od njih? Da  li su svi bili izloženi istom uzročniku? To se ne može sa sigurnošću reći. Zapravo, u oko 35 posto slučajeva uzrok ostaje nepoznat. Pa ipak, utvrđeno je da hepatitis B nije nasledan i da se praktično nikad ne dobije putem uobičajenog kontakta s drugima ili tokom zajedničkih obroka. Virus hepatitisa B se prenosi kada krv ili druge telesne tečnosti kao što su sperma, vaginalni sekret ili pljuvačka zaražene osobe uđu u krvotok druge osobe preko ranice na koži ili sluzokoži.

Mnogi se zaraze putem transfuzije krvi, što je naročito slučaj tamo gde se krv retko testira na HBV ili se to uopšte ne čini. HBV je 100 puta zarazniji od HIV-a, virusa koji izaziva sidu. Čak i neznatna količina zaražene krvi, poput one na brijaču, može preneti HBV, a osušena mrlja od krvi predstavlja izvor zaraze više od nedelju dana. *

Pokazati više razumevanja

„Kada su u mojoj firmi saznali da imam HBV, stavili su me u malu kancelariju, gde sam bio odvojen od većine kolega“, seća se Duk Jun. Takva reakcija nije neuobičajena i najčešće je posledica neupućenosti u pogledu toga kako se taj virus prenosi. Čak i inače dobro obavešteni ljudi mogu mešati hepatitis B sa hepatitisom A, koji je veoma zarazan ali manje opasan po život. Nadalje, pošto se HBV može preneti putem polnog odnosa, ponekad se sumnjičavo gleda čak i na obolele koji žive moralno čistim životom.

Zbog nerazumevanja i sumnjičavosti mogu nastati ozbiljni problemi. Na primer, u mnogim mestima ljudi bezrazložno izbegavaju one koji imaju HBV, bilo da su u pitanju mlađe ili starije osobe. Komšije ne dozvoljavaju svojoj deci da se igraju s njima, ne mogu da se upišu u školu i teško dobijaju zaposlenje. S druge strane, iz straha od diskriminacije, mnogi ne žele da se testiraju na HBV ili da kažu drugima da imaju taj virus. Neki čak radije rizikuju svoje buduće zdravlje i zdravlje članova porodice nego da kažu istinu. Tako se ova opasna bolest prenosi s generacije na generaciju.

Potreba za mirovanjem

„Premda mi je lekar preporučio strogo mirovanje, vratio sam se na posao posle dva meseca“, priča Duk Jun. „Analize krvi i pregled skenerom nisu pokazali znakove ciroze, pa sam mislio da je sve u redu.“ Tri godine kasnije, firma ga je premestila u veliki grad, gde mu je život postao još stresniji. Trebalo je plaćati račune i izdržavati porodicu, pa je nastavio da radi.

Posle nekoliko meseci, nivo virusa u krvi mu je naglo skočio i Duk Jun je počeo da se oseća iscrpljeno. „Morao sam da napustim  tadašnji posao“, kaže on, „i sada mi je žao što sam tako mnogo radio. Da sam ranije usporio, možda se ne bih toliko razboleo i još više oštetio jetru.“ Duk Jun je dobio važnu pouku. Od tada je radio manje i nastojao da smanji izdatke. Osim toga, svi članovi porodice su rado činili sve što je bilo potrebno, a njegova supruga je povremeno radila kako bi mogli da podmire troškove.

Život s hepatitisom B

Duk Junovo zdravlje se popravilo ali mu je protok krvi kroz jetru bio sve slabiji, što je prouzrokovalo povećanje krvnog pritiska. Posle 11 godina, pukla mu je vena u jednjaku i mlaz krvi mu je potekao iz grla, zbog čega je morao da provede nedelju dana u bolnici. Četiri godine kasnije, imao je mentalnu konfuziju. Uzrok je bio amonijak koji mu se nataložio u mozgu jer ga jetra nije izbacivala iz organizma. Međutim, posle nekoliko dana lečenja, taj problem je rešen.

Duk Jun sada ima 54 godine. Ukoliko mu se stanje pogorša, on nema mnogo izbora. Antivirusni lekovi ne mogu potpuno da otklone virus i mogu izazvati ozbiljne neželjene posledice. Poslednja mogućnost je transplantacija jetre, ali lista čekanja je duža od liste donora. „Ja sam tempirana bomba“, kaže Duk Jun. „Ali nema svrhe prepuštati se mračnim mislima. Još uvek sam živ, imam dom i divnu porodicu. Zapravo, moje stanje na neki način ima i svoju pozitivnu stranu. Više vremena mogu da posvetim porodici i proučavanju Biblije. To mi ublažava strah od prerane smrti i pomaže da s radošću mislim na vreme kada niko neće biti bolestan.“ *

Zahvaljujući, između ostalog, Duk Junovom pozitivnom stavu, njegova porodica je srećna. On sa suprugom i njihovo troje dece punovremeno učestvuje u hrišćanskoj službi.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Pravovremenim lečenjem se može sprečiti ozbiljnije oštećenje jetre

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Iz straha od diskriminacije, mnogi ne žele da se testiraju ili da kažu drugima da imaju HBV

[Okvir na stranama 12, 13]

 KOJI JE TO TIP HEPATITISA?

Otkriveno je pet virusa koji uzrokuju hepatitis, a tri najpoznatija su A, B i C. Pretpostavlja se da postoje još neki virusi uzročnici ove bolesti. Simptomi svih tipova hepatitisa podsećaju na simptome gripa i mogu biti praćeni žuticom, ali to nije uvek slučaj. Mnogi oboleli, naročito deca, nemaju nikakve simptome. Kod hepatitisa B i C, jetra može biti ozbiljno oštećena i pre pojave simptoma.

VIRUS HEPATITISA A (HAV)

Virus hepatitisa A se nalazi u izmetu zaražene osobe. On može opstati u slanoj i slatkoj vodi, kao i u kockama leda. Osoba može doći u kontakt sa ovim virusom ukoliko

● jede sirovu ribu ili školjke iz vode zaražene ljudskim izmetom ili popije zagađenu vodu

● ima direktan fizički kontakt sa zaraženom osobom ili s njom deli hranu, piće i pribor za jelo

● ne opere ruke temeljno posle upotrebe toaleta, menjanja pelena zaraženoj bebi ili pre pripreme hrane

Virus hepatitisa A obično prouzrokuje akutno, a ne hronično oboljenje. U skoro svim slučajevima, telo se izbori s virusom za nekoliko sedmica ili meseci. Ne postoji standardno lečenje osim mirovanja i odgovarajuće ishrane. Ne treba uzimati alkohol i lekove koji opterećuju jetru, kao što je paracetamol, sve dok lekar ne utvrdi da je jetra potpuno ozdravila. Osoba koja je preležala hepatitis A verovatno ga neće ponovo dobiti, ali se može zaraziti drugim tipovima hepatitisa. Hepatitis A se može sprečiti vakcinacijom.

VIRUS HEPATITISA B (HBV)

Virus hepatitisa B se nalazi u krvi, spermi i vaginalnom sekretu zaražene osobe. Prenosi se kada te tečnosti dospeju u telo osobe koja nije imuna na njega. Virus se može preneti putem

● porođaja (sa zaražene majke na bebu)

● nedovoljno sterilisanih instrumenata koji se koriste u medicini, stomatologiji, za tetoviranje ili pirsing

● korišćenja istih igala za injekcije, brijača, turpija ili grickalica za nokte, četkica za zube i drugih predmeta pomoću kojih čak i neznatna količina krvi može dospeti u telo preko ranice na koži

● polnog odnosa

Zdravstveni stručnjaci kažu da HBV ne prenose insekti, niti se on može dobiti putem kašljanja, držanjem za ruke, grljenjem, poljupcem u obraz, dojenjem, kao ni deljenjem pića, hrane, štapića i drugog pribora za jelo. Većina odraslih se oporavi od akutnog HBV-a, posle čega je imuna na njega. Maloj deci preti najveća opasnost od hronične infekcije. Ukoliko se ne leči, hronični hepatitis B može prouzrokovati teška oštećenja jetre i smrt. Hepatitis B se može sprečiti vakcinacijom.

VIRUS HEPATITISA C (HCV)

Virus hepatitisa C se prenosi slično kao HBV, ali najčešće ubrizgavanjem droge zaraženom iglom. Za hepatitis C ne postoji vakcina. *

[Fusnota]

[Okvir na 14. strani]

PREKINUTI SMRTONOSNI KRUG

Premda HBV pogađa ljude u celom svetu, oko 78 posto onih koji imaju hronični hepatitis B živi u Aziji i na pacifičkim ostrvima. U većem delu te oblasti, zaražena je svaka deseta osoba. Većina obolelih je dobila virus pri rođenju od majke, ili u ranom detinjstvu putem kontakta sa zaraženom krvlju druge dece. Efikasna vakcina za novorođenčad i druge kod kojih postoji rizik od zaraze pomaže da se prekine taj krug. * U zemljama u kojima se sprovodi vakcinacija broj obolelih se znatno smanjio.

[Fusnota]

[Slika na 15. strani]

Duk Jun sa suprugom i decom

[Izvor slike na 12. strani]

© Sebastian Kaulitzki/Alamy