Gledište Biblije

Šta znači okrenuti i drugi obraz?

U ČUVENOJ Propovedi na gori, Isus Hrist je rekao: „Ne opirite se onome ko je zao. Naprotiv, ako te neko ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi“ (Matej 5:39).

Šta je time hteo da kaže? Da li je podsticao hrišćane da postanu žrtve koje se ni na koji način neće braniti? Da li se od hrišćana očekuje da ćutke trpe i da ne traže zakonsku zaštitu?

Na šta je Isus mislio?

Da bismo razumeli šta je Isus mislio, moramo osmotriti kontekst njegove izjave i takođe uzeti u obzir kome je uputio te reči. On se nadovezao na ono što su njegovi slušaoci već znali iz svetih spisa, kada je rekao: „Čuli ste da je bilo rečeno: ’Oko za oko i zub za zub‘“ (Matej 5:38).

Stihovi na koje se Isus osvrnuo nalaze se u Izlasku 21:24 i Levitskoj 24:20. Vredi zapaziti da je Božji zakon dopuštao kažnjavanje prestupnika po principu „oko za oko“ tek nakon što bi sveštenici i sudije saslušali slučaj i procenili date okolnosti, kao i da li je prestup počinjen namerno (Ponovljeni zakoni 19:15-21).

Jevreji su s vremenom počeli pogrešno da primenjuju ovaj zakon. Adam Klark, biblista iz XIX veka, zapisao je sledeće: „Izgleda da su Jevreji počeli da iskorišćavaju ovaj zakon [oko za oko, zub za zub] kao pokriće za međusobno neprijateljstvo i osvetoljubivost. Osveta je često bila veoma okrutna i čak gora od pretrpljene štete.“ Međutim, Pismo nije odobravalo preuzimanje osvete u svoje ruke.

Isus je u Propovedi na gori rekao da treba ’okrenuti i drugi obraz‘ i time pokazao  šta je pravi duh Božjeg Zakona datog Izraelcima. Tim rečima nije mislio da njegovi sledbenici, ako bi ih neko udario po jednom obrazu, treba da doslovno okrenu i drugi kako bi dozvolili napadaču da ih još jednom udari. Kao što je to čest slučaj danas, tako i u biblijska vremena šamar nije prvenstveno predstavljao fizički napad, već je služio za izazivanje sukoba.

Stoga, Isus je očigledno mislio da se ne treba svetiti, bilo da je izazov upućen doslovnim šamarom bilo sarkazmom, koji je isto tako bolan. Sasvim suprotno, treba izbeći ono što bi moglo postati začarani krug vraćanja zla za zlo (Rimljanima 12:17).

Isusove reči da treba okrenuti i drugi obraz, veoma su slične rečima kralja Solomona: „Ne reci: ’Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu učiniti. Vratiću svakome po delima njegovim‘“ (Poslovice 24:29). Isusovi sledbenici se drže tog saveta i okrenuće drugi obraz u tom smislu što neće dozvoliti da ih iko uvuče u sukob (Galatima 5:26).

Kako gledati na samoodbranu?

Okrenuti drugi obraz za hrišćane ne znači ne braniti se od nasilnika. Isus nije govorio o tome da mi nikada ne treba da se branimo, već da nikada ne treba da napadnemo druge i dozvolimo sebi da se svetimo. Iako je mudro da se, kad god je to moguće, povučemo kako bismo izbegli sukob, ispravno je da kada nas ugrožava neki nasilnik preduzmemo nešto kako bismo se zaštitili i zatražili pomoć policije.

Isusovi prvi sledbenici su primenili to načelo kada su branili svoja zakonska prava. Na primer, apostol Pavle je koristio pravni sistem svog vremena da bi neometano propovedao i time izvršavao zapovest koju je Isus dao svojim sledbenicima (Matej 28:19, 20). Dok su Pavle i Sila, njegov saradnik u misionarskoj službi, tokom svog propovedničkog putovanja bili u Filipima, gradski upravitelji su ih uhapsili i optužili za kršenje zakona.

Njih dvojica su javno išibani i bačeni u zatvor bez ikakvog suđenja. Pavle se zatim pozvao na prava koja je imao kao rimski građanin. Kada su saznali za njegov status, ti upravitelji su se uplašili posledica i zamolili Pavla i Silu da odu i da im ne stvaraju probleme. Tako je Pavle postavio primer koji treba slediti „u odbrani i zakonskom potvrđivanju prava na propovedanje dobre vesti“ (Dela apostolska 16:19-24, 35-40; Filipljanima 1:7).

Poput Pavla, Jehovini svedoci često moraju da vode pravne bitke kako bi odbranili svoje pravo da služe Bogu. To je slučaj čak i u zemljama koje tvrde da poštuju versku slobodu svojih građana. Isto tako, kada je u pitanju neko krivično delo počinjeno protiv njih ili ugrožavanje njihove bezbednosti, od Jehovinih svedoka se ne očekuje da okrenu i drugi obraz, to jest da podnose maltretiranje bez pokušaja da se zaštite. Oni preduzimaju pravne korake kako bi se odbranili.

Prema tome, Svedoci s pravom preduzimaju potrebne korake kako bi ostvarili određena zakonska prava, iako znaju da to često ima ograničene rezultate. Zato oni poput Isusa krajnji ishod prepuštaju u Božje ruke, uvereni da on raspolaže svim činjenicama i da će sve što preduzme biti u potpunosti pravedno (Matej 26:51-53; Juda 9). Pravi hrišćani ne zaboravljaju da je osveta u Jehovinim rukama (Rimljanima 12:17-19).

DA LI STE SE PITALI?

● Šta hrišćani ne treba da rade? (Rimljanima 12:17)

● Da li Biblija zabranjuje preduzimanje pravnih mera radi zaštite? (Filipljanima 1:7)

● Kako je Isus pokazao da se uzda u svog Oca? (Matej 26:51-53)