„Odgajan sam u ateističkom duhu“
„Odgajan sam u ateističkom duhu“
FRANTIŠEK Viskočil, profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu, širom sveta je poznat po svojim istraživanjima na polju fiziologije nervnog sistema. Nekada je bio ateista, a sada čvrsto veruje u Boga. U intervjuu koji je dao za Probudite se! profesor Viskočil objašnjava zašto je promenio mišljenje.
Kakav je bio vaš stav prema religiji pre nego što ste postali naučnik?
Odgajan sam u ateističkom duhu, i moj otac je često ismevao sveštenstvo. Diplomirao sam biologiju i hemiju 1963. godine. Dok sam se školovao smatrao sam da teorija evolucije dobro objašnjava raznolikost živog sveta.
Recite nam nešto o vašoj naučnoj karijeri.
Na postdiplomskim studijama izučavao sam hemijska i električna svojstva sinapsi. Izučavao sam i nervne ćelije, membranske pumpe, transplantaciju i desenzibilizaciju. Rezultati mnogih mojih istraživanja su objavljeni, a neki od mojih članaka se koriste u nastavi. Kasnije sam postao član Češke akademije nauka, čije članove biraju postojeći akademici. Posle „Plišane revolucije“ koja se odigrala u decembru 1989, postao sam profesor na Karlovom univerzitetu i bilo mi je omogućeno da putujem na Zapad da bih se upoznao s kolegama, od kojih su neki dobitnici Nobelove nagrade.
Da li ste i ranije razmišljali o Bogu?
U izvesnom smislu jesam. Ponekad sam se pitao zašto mnogi visokoobrazovani ljudi, među kojima su bili i neki od mojih profesora, veruju u Boga iako se o tome nisu otvoreno izjašnjavali zbog komunističkog režima. Za mene je Bog ipak bio ljudska izmišljotina. Bio sam ljut zbog zverstava počinjenih u ime religije.
Kako je došlo do toga da promenite svoje gledište o evoluciji?
Počeo sam da sumnjam u teoriju evolucije dok sam proučavao sinapse. Zadivila me je izvanredna složenost ovih naizgled jednostavnih spojeva između nervnih ćelija. Pitao sam se kako su sinapse i genetski obrasci po kojima se one formiraju i funkcionišu
mogli nastati slučajno? To mi je bilo zaista nelogično.Početkom 1970-ih godina bio sam na predavanju jednog čuvenog ruskog naučnika i profesora. On je rekao da živi organizmi ne mogu biti proizvod slučajnih mutacija i prirodnog odabiranja. Tada ga je neko iz publike pitao gde onda pronaći odgovor. Profesor je iz džepa svog sakoa izvadio malu Bibliju na ruskom, podigao je i rekao: „Pročitajte Bibliju, posebno priču o stvaranju koja se nalazi u Postanku.“
Posle toga sam na hodniku pitao profesora da li je ozbiljno mislio ono što je rekao o Bibliji. Njegov odgovor je glasio otprilike ovako: „Jedna obična bakterija može da se podeli otprilike svakih 20 minuta i sadrži na stotine različitih proteina, a svaki od njih se sastoji od 20 vrsta amino-kiselina formiranih u lance koji mogu biti izuzetno dugački. Da bi bakterija evoluirala pomoću korisnih mutacija koje se odvijaju jedna po jedna trebalo bi joj mnogo više od tri ili četiri milijarde godina, koliko život postoji na zemlji kako kažu naučnici.“ On je smatrao da ono što stoji u Postanku ima mnogo više smisla.
Kako je na vas uticalo to što je rekao taj profesor?
Njegova zapažanja, kao i sumnje koje su me mučile pokrenule su me da diskutujem o toj temi s nekoliko kolega i prijatelja koji su bili religiozni, ali mi njihovo razmišljanje nije bilo uverljivo. Onda sam razgovarao s jednim farmakologom koji je bio Jehovin svedok. On je tri godine meni i mojoj supruzi Emi objašnjavao Bibliju. Zadivile su nas dve stvari. Kao prvo, tradicionalno „hrišćanstvo“ zapravo nema mnogo toga zajedničkog s Biblijom. Kao drugo, iako Biblija nije naučna knjiga, ona se slaže s naukom.
Da li vas je to što ste promenili gledište omelo u vašem naučnom radu?
Ni najmanje. Svaki dobar naučnik mora biti objektivan koliko god je to moguće, bez obzira na to u šta veruje. Ali vera je promenila moju ličnost. Na primer, nekada sam bio previše samouveren, slavoljubiv i ponosan na svoja naučna dostignuća, a sada sam zahvalan Bogu za sposobnosti koje imam. Nekada sam zadivljujuće konstrukcije u prirodi neopravdano pripisivao slepom slučaju, a sada se i ja, poput mnogih drugih naučnika, pitam: ’Kako je Bog ovo stvorio?‘
[Istaknuti tekst na 9. strani]
Poput mnogih drugih naučnika i ja se pitam: ’Kako je Bog ovo stvorio?‘