EGIPAT, čuven po svojim piramidama i reci Nil, bio je prva svetska sila prema biblijskoj istoriji. Pod njegovim okriljem nastao je izraelski narod. Mojsije, koji je zapisao prvih pet biblijskih knjiga, rodio se i školovao u Egiptu. Da li svetovna istorija i arheologija potvrđuju ono što je on zapisao o ovoj drevnoj zemlji? Osmotrimo neke primere.

Titule i nazivi.

Tačan istorijski zapis često se prepoznaje po detaljima — običajima, pravilima ponašanja, imenima i titulama velikodostojnika i tome slično. Šta se u tom pogledu može reći za prve dve biblijske knjige, Postanak i Izlazak? Osvrćući se na izveštaj iz Postanka o Jakovljevom sinu Josifu, kao i na knjigu Izlazak, Garou Dankan u svom delu New Light on Hebrew Origins navodi: „[Biblijski pisac] je bio dobro upoznat sa egipatskim jezikom, običajima, verovanjima, dvorskim životom, pravilima ponašanja i službenim poslovima.“ On dodaje: „[Pisac] upotrebljava ispravne titule tog vremena i to baš onako kako je u tom periodu bilo uobičajeno... Zapravo, u Starom zavetu ne postoji uverljiviji dokaz za temeljno poznavanje egipatske kulture i pouzdanost pisaca od načina na koji se izraz faraon upotrebljavao u različitim periodima.“ Dankan takođe navodi: „Kada [pisac] spominje ličnosti u prisustvu faraona, on prikazuje kako se pridržavaju dvorskih pravila lepog ponašanja i ispravnog načina izražavanja.“

Izrada cigala.

Tokom perioda ropstva u Egiptu, Izraelci su pravili cigle od gline i slame, koja je služila kao vezivni materijal (Izlazak 1:14; 5:6-18). * Pre izvesnog vremena, u knjizi Ancient Egyptian Materials and Industries bilo je rečeno: „[Izrada cigala] gotovo da nigde nije bila toliko zastupljena kao u Egiptu, gde su cigle sušene na suncu još uvek karakterističan građevinski materijal.“ U knjizi se takođe pominje  „egipatski običaj korišćenja slame u izradi cigala“, što je potvrda za još jedan detalj zabeležen u Bibliji.

Brijanje.

Jevreji drevnih vremena nosili su bradu. Međutim, Biblija nam kaže da se Josif obrijao pre nego što je izašao pred faraona (Postanak 41:14). Zašto je to učinio? Da bi se povinovao egipatskom običaju i pravilima lepog ponašanja prema kojima su se dlake na licu smatrale nečistim. „[Egipćani] su se ponosili time što su bili glatko izbrijani“, navodi se u knjizi Everyday Life in Ancient Egypt. Zapravo, kozmetički pribor sačinjen od britvi, pinceta i ogledalaca, zajedno s njihovim futrolama, pronađen je u grobnicama. Očigledno je da je Mojsije bio precizan hroničar. Isto se može reći i za druge biblijske pisce koji su zabeležili događaje iz drevnog Egipta.

Trgovina.

Jeremija, koji je napisao dve knjige o Kraljevima, naveo je specifične detalje u vezi s trgovinom konjima i kolima između kralja Solomona i Egipćana i Heteja. Prema Bibliji, kola su koštala „šeststo srebrnika, a konj sto pedeset“, što je četvrtina cene jednih kola (1. Kraljevima 10:29).

Prema knjizi Archaeology and the Religion of Israel, grčki istoričar Herodot i arheološke iskopine potvrđuju da se tokom Solomonove vladavine obavljala živa trgovina konjima i kolima. Zapravo, u knjizi se navodi da je „odnos razmene četiri... konja za jedna egipatska kola bio ustaljen“, čime se potvrđuju podaci navedeni u Bibliji.

Ratovi.

Jeremija i Jezdra takođe pominju napad faraona Sisaka na Judu, precizno navodeći da se dogodio „pete godine Rovoamovog kraljevanja“ nad Judom, to jest 993. pre n. e. (1. Kraljevima 14:25-28; 2. Letopisa 12:1-12). Dugo vremena se zapis o tom napadu mogao naći samo u Bibliji. A onda je otkriven reljef na zidu egipatskog hrama u Karnaku (drevnoj Tebi).

Reljef prikazuje Sisaka kako stoji pred bogom Amonom zamahujući rukom kako bi udario zarobljenike. Takođe su navedeni nazivi osvojenih izraelskih gradova, od kojih se mnogi podudaraju s gradovima iz biblijskog izveštaja. Osim toga, na reljefu  se pominje „Avramovo polje“ — što je najstarije ukazivanje na biblijskog patrijarha Avrahama u egipatskim zapisima (Postanak 25:7-10).

Očigledno je da biblijski pisci nisu beležili izmišljotine. Svesni svoje odgovornosti pred Bogom zapisivali su istinu, čak i onda kada ona nije bila prijatna — kao u slučaju Sisakovih pobeda u Judi. Takva iskrenost u oštroj je suprotnosti sa ulepšanim, preuveličanim hronikama drevnih egipatskih pisaca, koji nisu beležili ništa što bi moglo narušiti ugled njihovih vladara ili naroda.

Samo Jehova Bog, Autor Biblije, može nepogrešivo predvideti budućnost. Na primer, zapazite šta je pod njegovim nadahnućem Jeremija prorekao za dva egipatska grada — Memfis i Tebu. Memfis, ili Nof, nekada je bio istaknut trgovački, politički i religiozni centar. Ipak, Bog je rekao: „Nof će postati strašan prizor i biće spaljen, u njemu neće niko stanovati“ (Jeremija 46:19). Tako je i bilo. Knjiga In the Steps of Moses the Lawgiver kaže da su „ogromne ruševine Memfisa“ opustošili arapski osvajači koji su odatle odnosili kamen za gradnju. Zatim dodaje da danas „na području ovog drevnog grada nema nijednog kamena koji se pomalja iz crne zemlje“.

Teba, ranije poznata kao No-Amon ili samo No, doživela je istu sudbinu, zajedno sa svojim bespomoćnim bogovima. U vezi sa ovom nekadašnjom egipatskom prestonicom i sedištem obožavanja boga Amona, Jehova je rekao: „Razračunaću se s Amonom... s faraonom i Egiptom, s njegovim bogovima... Predaću ih... u ruke Navuhodonosoru, kralju Vavilona“ (Jeremija 46:25, 26). Kao što je bilo prorečeno, vavilonski kralj je osvojio Egipat i njegov istaknuti grad No-Amon. Zatim, nakon što mu je persijski vladar Kambiz II zadao još jedan udarac 525. pre n. e., ovaj grad je postepeno propadao sve dok ga Rimljani nisu potpuno razorili. Tačna proročanstva čine Bibliju knjigom nad knjigama, što nas uverava da će se ostvariti ono što je prorekla o budućnosti.

Prvo proročanstvo iz Biblije zabeležio je Mojsije tokom vladavine egipatske svetske sile. * Zapisano je u Postanku  3:15 i govori o tome da će Bog stvoriti „potomstvo“ koje će uništiti Satanu i njegovo „potomstvo“ — one koji slede njegove zle puteve (Jovan 8:44; 1. Jovanova 3:8). S vremenom se pokazalo da je glavni Božji Potomak Mesija, Isus Hrist (Luka 2:9-14).

Hristova vlast će obuhvatati celu zemlju, s koje će ukloniti sve zlo i okrutne ljudske vladavine. Više neće ’čovek vladati nad čovekom na nesreću njegovu‘ (Propovednik 8:9). Poput Isusa Navina iz drevnog doba, koji je uveo Izraelce u Obećanu zemlju, Isus će uvesti „veliko mnoštvo“ bogobojaznih ljudi u mnogo veću „Obećanu zemlju“ — očišćenu planetu koja će biti pretvorena u raj (Otkrivenje 7:9, 10, 14, 17; Luka 23:43).

Ova dragocena nada podseća nas na još jedno proročanstvo zabeleženo u vreme drevnog Egipta. Nalazi se u Jovu 33:24, 25 i govori o tome da će Bog putem uskrsenja izbaviti ljude čak i iz ’jame‘, to jest groba. Pored onih koji će preživeti predstojeće uništenje zlih, milioni koji sada spavaju smrtnim snom biće vraćeni u život s nadom da zauvek žive u Raju na zemlji (Dela apostolska 24:15). „Evo Božjeg šatora među ljudima“, kaže se u Otkrivenju 21:3, 4. „On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti.“

Pouzdana istorija i proročanstva — o tome će biti reči i u narednom članku ove serije, a govoriće se o drevnoj Asiriji, sledećoj svetskoj sili.