ROĐEN sam 1943. u Rubatomu, u Oklahomi. Još kao mali bio sam veoma nasilan. U srednjoj školi sam počeo da pijem. Pošto je moj otac bio nasilan alkoholičar, to što sam i ja pio dovelo je do čudnog prijateljstva s njim. Išli smo zajedno na igranke i druga mesta samo da bismo pili i tukli se.

Oženio sam se 1966. sa Širli i dobili smo dvoje dece, Andželu i Šona. Pa ipak, nastavio sam da pijem. Počeo sam da uzgajam marihuanu i to je bio dodatan izvor prihoda. Takođe sam radio kao izbacivač u lokalnim barovima, što mi je pružalo priliku da zadovoljim svoju potrebu za alkoholom i nasiljem. Tada se nisam plašio nikoga i ničega, i nimalo nisam mario za druge.

Širlin brat od strica se preselio u Kaliforniju gde je nakon proučavanja Biblije postao Jehovin svedok. Nakon što se vratio u Oklahomu, preneo je Širli ono što je naučio i ona je brzo shvatila da je to istina. Nakon temeljnog proučavanja Biblije, i ona je odlučila da postane Svedok i krstila se 1976. Nisam želeo da imam bilo šta s njenom religijom. Rekao sam joj: „Nemoj nikoga da dovodiš da razgovaramo! Neće upaliti.“

Širli se uvek čvrsto i verno držala biblijskih načela i pokazivala je ljubav prema meni. Na primer, pre nego što bi s decom krenula na sastanak u obližnju Dvoranu Kraljevstva, ljubazno bi me pozvala da im se pridružim. Slično tome, i Andžela bi rekla: „Tata, voleli bismo da ideš s nama.“

Zbog toga što sam se bavio nelegalnim poslovima, često sam nosio pištolj. Štaviše, ponekad danima ne bih dolazio kući, što je stvaralo napetost u mom braku. Nakon što bih se vratio, u pokušaju da izgladim odnose sa Širli, otišao bih na nekoliko sastanaka. Svedoci su uvek bili ljubazni prema meni i njihova učenja su mi zvučala logično.

Nakon nekog vremena, jedan skupštinski starešina se ponudio da proučava  Bibliju sa mnom i ja sam prihvatio. Nažalost, ono što sam naučio nije puno uticalo na mene, prvenstveno zbog toga što sam se i dalje družio sa starim prijateljima. Svestan toga, taj starešina mi je ukazao na neka načela iz Biblije koja govore o opasnosti lošeg društva (1. Korinćanima 15:33). Iako je njegov savet bio na temelju Biblije, uvredio sam se i prestao da proučavam i još više se upleo u stare poslove. Zbog svog glupog ponosa, veoma sam povredio Širli i decu!

Godine 1983, primio sam tragičnu vest da je Širlin sestrić kog sam jako voleo umro. To me je strašno pogodilo i navelo me da razmislim o svom životu. Shvatio sam da nanosim bol svom bračnom drugu i svojoj porodici — svemu onome što sam smatrao vrednim. Ta otrežnjavajuća misao bila je prekretnica u mom životu. Na sahrani Širlinog sestrića, jedan stariji Svedok po imenu Džon saosećajno me je zagrlio i rekao: „Samo da znaš, još uvek te volimo.“ To je bilo ohrabrenje koje mi je trebalo! Pozvao sam Džona sledećeg dana i rekao mu da želim da ponovo proučavam Bibliju, u nadi da ću ovog puta uspeti da promenim svoj život, što je davno trebalo da uradim.

Prvi put kad smo seli da proučavamo, Džon i ja smo razgovarali o molitvi i ja sam mu rekao da ću pokušati da se molim. Sledećeg dana sam počeo da tražim neki pošten posao, ali bezuspešno. Vozeći se u svom pikapu, molio sam se naglas: „Jehova, ako želiš da ostanem ovde, bolje onda da mi nađeš posao.“ Onda sam pomislio: ’Ovo je smešno — vozim se i pričam sam sa sobom.‘ Bilo je jasno da moram još mnogo da radim na svojoj veri u Boga kao ’Onog ko sluša molitve‘ i da poboljšam svoje molitve! (Psalam 65:2). Međutim, već sledećeg dana sam čudom dobio ponudu za posao!

Nakon toga sam se sve češće i iskrenije molio. Često sam osetio da me Jehova blagosilja. Doduše, oduvek sam verovao u Boga, ali su mi ova iskustva pomogla da uvidim koliko su tačne reči iz 1. Jovanove 5:14 gde stoji: „Šta god da molimo u skladu s njegovom voljom, on nas čuje.“ Kad sam shvatio koliku moć ima molitva, to je povećalo moju ljubav prema Jehovi i pouzdanje u njegovo vođstvo (Poslovice 3:5, 6).

 Kada sam ponovo krenuo na hrišćanske sastanke, Svedoci su me srdačno prihvatili. Tada sam počeo da shvatam da oni zaista ’vole jedan drugog žarko od srca‘ i to me je duboko dirnulo (1. Petrova 1:22). Takođe sam razumeo istinitost onoga što piše u Poslovicama 13:20: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći.“

Godinama sam svojoj porodici nanosio bol i patnju, ali sam se sada trudio da budem miroljubiv i pristupačan za razgovor, kao i da budem bolji suprug i otac. Počeo sam da primenjujem savete iz Biblije koji govore o tome da muževi treba da ’vole svoje žene kao svoje telo‘ i da očevi ’ne razdražuju svoju decu, da ne postanu malodušna‘ (Efešanima 5:28; Kološanima 3:21).

Promene koje sam načinio su, naravno, veoma dobro uticale na moju porodicu. Uvideo sam koliko su istinite Isusove reči iz Mateja 5:3: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba.“ Konačno sam pronašao pravu sreću!

Juna 1984, moja ćerka Andžela je imala intervju na jednom kongresu Jehovinih svedoka. Govorila je o tome kakav sam pre bio i koje sam promene načinio. Intervju je završila rekavši koliko je srećna jer me vidi kako sedim u prvom redu, među onima koji će se tog dana krstiti.

Veoma sam zahvalan Jehovi što nikada ne odustaje od ljudi kao što sam ja! Takođe sam veoma zahvalan Širli i mojoj deci zato što su uvek bili uz mene. Širli je kao prava hrišćanka verno primenjivala savet iz 1. Petrove 3:1: „Žene, budite podložne svojim muževima, da biste one koji nisu poslušni Božjoj reči pridobile bez reči svojim ponašanjem.“ Tokom godina kada sam terao po svome, njena vernost, strpljivost i primerno ponašanje pomogli su mi da se dozovem pameti.

Od kada sam se krstio, često koristim njen primer kako bih one čiji supružnik nije u veri podstakao da nikada ne odustanu od njih. Obično im kažem: „Jehova može u pravo vreme iskoristiti moć svoje Reči, Biblije, i vaše dobro ponašanje kako bi pomogao vašem supružniku da se promeni, čak i kada to možda izgleda nemoguće.“