Dok je bio mali, pričao vam je o svemu, a sada kao tinejdžer ćuti kao zaliven. Kada pokušavate da s njim razgovarate, ili jedva nešto kaže ili započinje svađu, tako da se vaš dom pretvara u pravo bojište.

Međutim, postoji način da doprete do tinejdžera, ali prvo treba da uzmete u obzir dve stvari zbog kojih to može biti izazov.

Želja za nezavisnošću. Da bi postao zrela odrasla osoba, tinejdžer mora, simbolično govoreći, postepeno preći s mesta suvozača na mesto vozača. Drugim rečima, mora naučiti da se kreće kroz mnoge opasne životne staze i bogaze. Naravno, neki tinejdžeri žele više slobode nego što bi trebalo, a s druge strane, neki roditelji deci daju manje slobode nego što bi trebalo. To „natezanje“ može biti prava muka za roditelje, ali i za decu. „Moji roditelji motre na svaki moj korak“, žali se šesnaestogodišnji Branislav *. „Ako mi ne daju više slobode do mog punoletstva, ja kupim stvari i selim se!“

Apstraktno razmišljanje. Deca više razmišljaju konkretno, kod njih je sve crno-belo. Međutim, tinejdžeri zapažaju da postoje i sive zone, gde nije sve tako razgraničeno. To je važan deo apstraktnog razmišljanja i pomaže mladoj osobi da nauči da dobro prosuđuje stvari. Evo jednog primera: Detetu pojam pravednosti izgleda jednostavno: ’Mama je prepolovila kolačić i jednu polovinu dala meni, a drugu mom bratu.‘ U ovom slučaju, pravda se svodi na matematičku formulu. Međutim, tinejdžeri uviđaju da to i nije tako jednostavno. Na kraju krajeva, pravednost ne znači uvek i jednakost. Apstraktno razmišljanje pomaže vašem tinejdžeru da se uhvati u koštac s tako kompleksnim pitanjima. Ali to ima i negativnu stranu. Dete se zbog toga takođe može uhvatiti u koštac i s vama.

Kad god je moguće, neobavezno razgovarajte. Koristite prilike koje se spontano jave. Na primer, neki roditelji uviđaju da su tinejdžeri otvoreniji dok obavljaju kućne poslove ili tokom vožnje u kolima. Tada ste za njega više prijatelj koji je uz njega, nego savetodavac s kojim se mora suočiti oči u oči. (Biblijska misao: Ponovljeni zakoni 6:6, 7.)

Budite kratki. Nemojte uvek terati mak na konac. Umesto toga, iznesite šta imate... i tu stanite. Ono što ćete reći dopreće do vašeg tinejdžera kasnije, kada on bude sam i kada bude mogao razmisliti o onom što ste rekli. Dajte mu šansu da to učini. (Biblijska misao: Poslovice 1:1-4.)

Slušajte i budite fleksibilni. Pažljivo slušajte svoje dete, ne prekidajući ga, tako da problem možete sagledati iz svih uglova. Kada nešto kažete, budite razumni. Ako se strogo držite pravila, dete će biti sklono da vas vara i obmanjuje. „Tako klinci počinju da žive dva života — jedan u kom roditeljima govore ono što oni žele da čuju, i drugi u kom rade ono što žele kad ih roditelji ne vide“, upozorava se u knjizi Staying Connected to Your Teenager. (Biblijska misao: Filipljanima 4:5.)

Ne gubite živce. „Kad se u nečemu ne slažemo, moju mamu vređa sve što ja kažem“, kaže tinejdžerka po imenu Katarina. „To me iznervira i razgovor brzo preraste u svađu.“ Kao roditelj, bolje je da ne reagujete burno već da pokažete da razumete kako se vaše dete oseća. Umesto da kažete: ’Ma nema razloga za brigu‘, recite: ’Vidim koliko te to muči‘. (Biblijska misao: Poslovice 10:19.)

Koliko je god moguće usmeravajte, a ne rešavajte. Moć apstraktnog razmišljanja je poput mišića koji se razvija vežbanjem. Zato kada se tinejdžer suočava s nekom dilemom, nemojte tu „vežbu“ raditi umesto njega. Nakon što prodiskutujete o toj temi, pružite mu priliku da sam smisli nekoliko opcija. Zatim, nakon što ste ih zajedno razmotrili, mogli biste reći: ’To su neke mogućnosti. Razmisli o njima dan-dva, a onda možemo popričati o tome šta si rešio i zašto.‘ (Biblijska misao: Jevrejima 5:14.)