„Kir je odlučio da osvoji Vavilon kada je taj grad bio najvelelepnije mesto na Bliskom istoku, a možda i u celom svetu“, navodi se u knjizi Ancient World Leaders— Cyrus the Great. Grad je ležao na reci Eufrat. Ona je oticala u rovove koji su okruživali gradske zidine, tako da je grad izgledao neosvojivo.

Međutim, Kirova vojska je skrenula tok Eufrata uzvodno od Vavilona tako da je nivo vode u gradu opao. Zato su se vojnici kretali koritom reke sve do gradskih vrata, koja su ostala otvorena, i uz malo otpora pokorili Vavilon. Prema grčkim istoričarima Herodotu i Ksenofontu, Vavilonci su toliko bili sigurni da je njihov grad neosvojiv da su u noći napada mnogi uživali u gozbi u kojoj je bio i sam kralj! (Videti okvir  „Rukopis na zidu“.) Štaviše, Kirova pobeda je ispunila neka zapanjujuća biblijska proročanstva.

Isaijina proročanstva su zaista vredna pažnje, jer su zapisana oko 200 godina pre nego što su se obistinila — oko 150 godina pre Kirovog rođenja! Pogledajte neka od njih:

• Čovek po imenu Kir osvojiće Vavilon i oslobodiće Jevreje (Isaija 44:28; 45:1).

• Reka Eufrat će presušiti, što će otvoriti put Kirovoj vojsci (Isaija 44:27).

• Gradska vrata će ostati otvorena (Isaija 45:1).

• Vavilonska vojska će ’prestati da se bori‘ (Jeremija 51:30; Isaija 13:1, 7).

Dosta ranije, 607. pre n. e., Vavilonci su razorili Jerusalim, a većinu preživelih odveli u zarobljeništvo. Koliko dugo će biti u zarobljeništvu? Bog je rekao: „Kad se navrši sedamdeset godina, pozvaću na odgovornost kralja Vavilona i onaj narod [...] i pretvoriću je [vavilonsku zemlju] u večnu pustoš“ (Jeremija 25:12).

Kao što je već rečeno, Kir je osvojio Vavilon 539. pre n. e. Ubrzo posle toga, oslobodio je Jevreje i oni su počeli da pristižu u svoju domovinu 537. pre n. e. — tačno 70 godina nakon što su bili izgnani (Jezdra 1:1-4). A šta je bilo s Vavilonom? On je na kraju postao ’večna pustoš‘. Tako je još jednom potvrđena tačnost biblijskih proročanstava.

Razmislite o sledećem: Biblija je prorekla (1) 70-godišnje izgnanstvo Jevreja, (2) Kirovo osvajanje Vavilona, uključujući i ključne elemente njegove strategije i (3) večno uništenje Vavilona. Takvo precizno poznavanje budućnosti ne može poticati od ljudi! Možda je razumnije prihvatiti sledeći zaključak: „Proročanstvo nikada nije bilo izrečeno ljudskom voljom, nego su ljudi govorili reči koje su dolazile od Boga“ (2. Petrova 1:21). Na osnovu svega iznesenog, nema sumnje da Biblija zavređuje našu pažnju.