ŠTA NEKI KAŽU. Život je spontano nastao iz nežive materije.

ZAŠTO NEKI TO ODBACUJU. O hemiji i molekularnoj strukturi života, naučnici znaju više nego ikada ranije. Pa ipak, i dalje ne mogu da definišu šta je tačno život. Između nežive materije i najprostije žive ćelije postoji veliki jaz.

Naučnici mogu samo da nagađaju kakvi su uslovi postojali na našoj planeti pre više milijardi godina. Oni imaju različite ideje o tome gde je nastao život. Na primer, oni tvrde da je život nastao u nekom vulkanu ili na dnu okeana. Neki veruju da su se gradivni elementi života prvo formirali negde u svemiru, a zatim s meteorima dospeli na zemlju. Ali to nam ne pruža odgovor na pitanje kako je život započeo, već se problem samo premešta u svemir.

Naučnici govore da je moguće da su postojali molekuli koji su preteče današnjeg genetskog materijala. Ti molekuli su navodno spontano nastali iz neke nežive materije i imali su sposobnost da se sami umnožavaju. Međutim, nauka nije pružila nikakve dokaze da su takvi molekuli ikada postojali. Pored toga, nijedan takav molekul naučnici nisu uspeli da stvore u laboratoriji.

Živa bića su jedinstvena po tome kako skladište i obrađuju informacije. Ćelije prenose, dešifruju i sprovode uputstva koja se nalaze u njihovom genetičkom kodu. Neki naučnici porede te genetičke kodove sa softverom, a hemijske strukture sa hardverom. Ali evolucija ne može da objasni odakle dolaze te informacije.

Molekuli proteina su neophodni za funkcionisanje ćelija. Tipičan proteinski molekul sadrži na stotine aminokiselina, koje su nanizane po specifičnom redosledu. Nadalje, molekul mora biti u posebnom trodimenzionalnom obliku da bi funkcionisao. Neki naučnici zaključuju da je praktično nemoguće da i samo jedan proteinski molekul nastane slučajno. „Budući da je za funkcionisanje jedne ćelije neophodno hiljade različitih proteina“, piše fizičar Pol Dejvis, „nije razumno pretpostaviti da su ti proteini nastali pukim slučajem.“

ZAKLJUČAK. Nakon decenija istraživanja u praktično svim granama nauke, nije se promenila činjenica da život uvek nastaje iz već postojećeg života.

 ŠTA NEKI KAŽU. Prvi živi organizam se putem nasumičnih mutacija i prirodne selekcije postepeno razvijao u različita živa bića, uključujući i čoveka.

ZAŠTO NEKI TO ODBACUJU. Neke ćelije su složenije od drugih. U jednoj enciklopediji stoji da se to kako su se prostije ćelije razvile u složenije „često smatra drugom glavnom misterijom evolucije, odmah iza porekla života“ (The Encyclopædia Online Britannica).

Naučnici su otkrili da u svakoj ćeliji postoje neverovatno složene „mašine“, sačinjene od proteinskih molekula koji zajedno izvršavaju komplikovane zadatke. U te zadatke spadaju transport i pretvaranje hranljivih materija u energiju, obnavljanje delova ćelija i prenošenje poruka unutar ćelija. Mogu li nasumične mutacije i prirodna selekcija biti zaslužne za nastanak i funkcionisanje takvih složenih elemenata? Mnogima je teško da to prihvate.

Životinje i ljudi se razvijaju iz jedne oplođene ćelije. U embrionu se ćelije umnožavaju i na kraju diferenciraju, dobijajući različite oblike i funkcije kako bi formirale različite delove tela. Evolucija ne može da objasni kako to svaka ćelija „zna“ u šta da se razvije i gde treba da se nalazi u organizmu.

Naučnici danas uviđaju da bi za razvijanje jedne životinjske vrste u drugu bile potrebne promene unutar same ćelije, na molekularnom nivou. Pošto naučnici ne mogu da prikažu ni kako se čak „najjednostavnija“ ćelija razvila putem evolucije, da li je moguće da su nasumične mutacije i prirodna selekcija zaslužne za pojavljivanje različitih životinjskih vrsta na planeti? O strukturi životinja, profesor bioloških nauka, Majkl Bihi, kaže da istraživanja sve više „ukazuju na neočekivanu, zadivljujuću složenost, ali što se tiče razumevanja toga kako je ta složenost mogla nastati bez uticaja inteligencije, nema nikakvog napretka“.

Ljudi su obdareni razumom, svešću o sebi i sposobnošću da razmišljaju i zaključuju. Oni mogu da budu velikodušni i samopožrtvovani. Takođe imaju osećaj za ispravno i pogrešno. Nasumičnim mutacijama i prirodnom selekcijom ne može se objasniti postojanje tih zadivljujućih karakteristika ljudskog uma.

ZAKLJUČAK. Iako mnogi tvrde da je teorija o nastanku života putem evolucije nepobitna, drugi nisu zadovoljni odgovorima koje ona pruža o tome kako je život započeo i kako se razvijao.