Upravo ste se posvađali s bračnim drugom. ’Nema potrebe da se ja izvinjavam‘, kažete sebi. ’Nije zbog mene nastao problem!‘

Prelazite preko toga, ali napetost sve više raste. Ponovo se pitate da li da se izvinite, ali ne možete naterati sebe da kažete tu jednu jednostavnu reč: „Izvini.“

Ponos. „Ponekad me sujeta sprečava da kažem ’izvini‘“, priznaje čovek po imenu Čarls. * Ponos vas može sprečiti da priznate svoj deo krivice zbog nastalog problema.

Stav. Možda mislite da treba da se izvinite samo ako ste vi započeli svađu. Žena po imenu Džil kaže: „Kad znam da sam ja sto posto kriva, nije mi teško da se izvinim. Ali kad oboje kažemo stvari zbog kojih posle zažalimo, nije tako lako. Onda razmišljam: ’Zašto bih se ja izvinjavala kad smo oboje zabrljali?‘“

Razlog više da mislite da ne treba da se izvinite može biti to što vam se čini da je isključivo druga strana kriva. „Kad najiskrenije mislite da ništa niste pogrešili“, objašnjava čovek po imenu Džozef, „time što ne želite da se izvinite zapravo želite da dokažete da niste krivi.“

Vaspitanje. Možda ste odgajani u porodici gde se retko čulo izvinjenje. Ako je to slučaj, moguće je da niste naučili da priznajete svoje greške. Pošto kao dete niste stekli naviku da se izvinite, to vam i kao odrasloj osobi predstavlja problem.

Usredsredite se na bračnog druga. Pokušajte da se setite neke situacije kada se neko drugi izvinio vama, i kako ste se dobro osećali posle toga. Zašto ne biste učinili da se i vaš bračni drug tako oseća? Čak i ako mislite da niste ništa pogrešili, možete reći da vam je žao što ste povredili njegova osećanja ili što ste ga doveli u neprijatnu situaciju. Takve reči će biti kao melem. (Biblijska misao: Luka 6:31.)

Usredsredite se na brak. Na izvinjenje ne gledajte kao na lični poraz, već kao na pobedu za vaš brak. Na kraju krajeva, onaj ko je uvređen „tvrđi je od utvrđenog grada“, kaže se u Poslovicama 18:19. Veoma je teško, ako ne i nemoguće, obnoviti mir u takvoj atmosferi. S druge strane, kada se izvinite, sprečavate da ta uvreda postane nepremostiv jaz. Na taj način svoj brak stavljate ispred svojih osećanja. (Biblijska misao: Filipljanima 2:3.)

Nemojte dugo čekati. Tačno je da može biti teško izviniti se ako krivica ne leži samo na vama. Ali greške vašeg muža ili žene nisu opravdanje za vaše loše ponašanje. Zato nemojte izbegavati da se izvinite, misleći da će se s vremenom sve zaboraviti. Vaše izvinjenje će olakšati i drugoj strani da to učini. Osim toga, svaki sledeći put će vam biti lakše da kažete da vam je žao. (Biblijska misao: Matej 5:25.)

Pokažite da ste iskreni. Opravdavanje svog ponašanja nije isto što i izvinjenje. Takođe, sarkastične izjave poput: „Žao mi je što tebi to toliko smeta“, uopšte nisu izvinjenje. Prihvatite odgovornost za svoje postupke i uvažite povređena osećanja bračnog druga — bilo da mislite da su ona opravdana ili ne.

Prihvatite činjenice. Ponizno priznajte da i vi pravite greške. Na kraju krajeva, ko ih ne pravi? Čak i ako mislite da u nekoj situaciji niste krivi, priznajte da je vaše viđenje onoga što se dogodilo samo jedna strana medalje. „Ko je prvi u parnici svojoj, pravedan je“, kaže Biblija, „a onda dolazi bližnji njegov i ispitivanjem opovrgne reči njegove“ (Poslovice 18:17). Biće vam lakše da se izvinite ako realno sagledate sebe i svoje mane.