U nekim porodicama se od dece očekuje da pomažu u kućnim poslovima i to je za njih nešto sasvim normalno. S druge strane, neki roditelji ne traže da im deca pomažu u kući, što su ona oberučke prihvatila.

Zato nije čudo što deca često ne razmišljaju o tome šta će dati nego o tome šta će dobiti. „Danas deca najčešće sama provode vreme igrajući igrice, surfujući internetom i gledajući TV“, kaže jedan otac po imenu Stiven. „Od njih se skoro ništa ne očekuje.“

Šta vi mislite, da li je važno da deca učestvuju u kućnim poslovima?

Neki roditelji ne žele da opterećuju decu jer smatraju da ona ionako imaju previše domaćih zadataka i vanškolskih aktivnosti. Međutim, davanje kućnih poslova deci je zapravo veoma korisno. U kom pogledu?

Time pomažete detetu da sazri. Deca koja se prihvataju kućnih poslova imaju više uspeha u školi. To je sasvim logično jer im rad u kući pomaže da steknu samopouzdanje, da budu disciplinovaniji i uporniji, što im i te kako koristi pri učenju.

Deca tako stiču naviku da misle na druge. Stručnjaci primećuju da je veća verovatnoća da će osobe koje su u detinjstvu navikle na kućne poslove u odraslom dobu biti spremnije da obavljaju neki društveno-koristan rad. To ne iznenađuje jer obavljanje kućnih poslova uči decu da tuđe potrebe stavljaju ispred svojih. Stiven, kog smo ranije citirali, objašnjava šta se dešava u suprotnom: „Kada se od dece ništa ne očekuje, tada ona misle da se sve vrti oko njih i da su drugi tu da im služe. Tako stiču pogrešno gledište o odgovornosti i radu, što će im kasnije samo otežavati život.“

Kućni poslovi zbližavaju članove porodice. Obavljajući određene zadatke, deca ne osećaju samo da su ravnopravni članovi porodice već i da imaju određenu odgovornost prema njoj. Ona neće naučiti ovu vrednu lekciju ako roditelji preveliki naglasak stavljaju na vanškolske  aktivnosti, a umanjuju važnost kućnih obaveza. Pitajte se: „Od kakve će koristi biti ako se moje dete zbliži s fudbalskim timom a udalji se od svoje porodice?“

Počnite dok su deca još mala. U stručnoj literaturi se predlaže da se deci daju neki zadaci već od treće godine ili čak ranije. Mala deca uživaju da rade s roditeljima i da ih oponašaju. (Biblijska misao: Poslovice 22:6.)

Uzmite u obzir uzrast deteta. Na primer, trogodišnjak bi mogao pokupiti igračke, počistiti ono što je prosuo ili razvrstati veš po bojama. Starija deca mogu usisavati, prati automobil ili čak pripremati obrok. Birajte poslove prema sposobnostima deteta. Možda ćete se iznenaditi s kolikim će ga oduševljenjem obaviti.

Ne budite previše popustljivi. To nije lako, naročito ako vaše dete svakog dana ima brdo domaćih zadataka. Ali ako izbegavate da mu date da nešto uradi plašeći se da će ono zbog toga popustiti u školi, „pobrkali ste prioritete“, stoji u jednoj knjizi o vaspitavanju dece (The Price of Privilege). Obavljanje kućnih poslova zapravo pomaže detetu da bude bolji učenik. Pored toga, dobre radne navike će mu mnogo značiti kad i ono samo bude osnovalo svoju porodicu. (Biblijska misao: Filipljanima 1:10.)

Budite strpljivi. Vašem detetu će možda trebati više vremena da završi posao nego što ste mislili ili ga neće baš najbolje uraditi. Zato biste mogli doći u iskušenje da ga vi preuzmete. Međutim, nemojte zaboraviti da cilj nije da dete savršeno odradi posao, već da ga naučite da bude odgovorno i da uživa u onome što radi. (Biblijska misao: Propovednik 3:22.)

Dajte detetu pravi motiv. Neki misle da je dobro nagraditi dete novcem za to što je odradilo neki kućni posao. Drugi smatraju da to nije mudro, jer je ono tada usredsređeno na ono što će dobiti, a ne na ono što će dati. Dete bi čak moglo odbiti da uradi neki zadatak zbog toga što ima dovoljno novca. Tada bi davanje kućnih poslova potpuno promašilo cilj. Zato je možda bolje da se kućni poslovi i džeparac ne mešaju.