Ljudi mogu imati predrasude ne samo prema onima koji pripadaju drugoj nacionalnosti, rasi, plemenu ili jezičkoj grupi, već i prema onima koji su druge veroispovesti, drugog pola ili društvenog statusa. Neki formiraju loše mišljenje o nekome na osnovu njegovih godina, obrazovanja, invaliditeta ili fizičkog izgleda. Pa ipak, svi oni i dalje smatraju da nemaju nikakvih predrasuda.

Da li ste i vi zaraženi predrasudama? Većina nas lako zapaža predrasude kod drugih, ali ih teško prepoznaje kod sebe. Činjenica je da svi imamo neke predrasude. Prema rečima profesora sociologije Dejvida Vilijamsa, kada ljudi sretnu nekoga ko pripada grupi o kojoj već imaju loše mišljenje, „prema njemu se ponašaju drugačije a da toga nisu ni svesni“.

Na primer, u jednoj od balkanskih zemalja iz koje potiče Jovica živi i jedna manjinska grupa. On iskreno kaže: „Mislio sam da među njima nema dobrih ljudi. Ali nisam smatrao da imam predrasude. Na kraju krajeva, verovao sam da je to što ljudi govore o njima istina.“

Mnoge vlade donose zakone kojima se bore protiv rasizma i drugih oblika predrasuda. Pa ipak, predrasude i dalje postoje. Zašto? Zato što zakoni regulišu samo postupke. Oni ne mogu kontrolisati misli i osećanja. A kolevka predrasuda su upravo um i srce. Da li je onda borba protiv predrasuda unapred izgubljena bitka? Ima li leka protiv predrasuda?