Složenost živog sveta ukazuje na to da nije nastao slučajno. Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije živih bića. Poput sićušnih fabrika, ćelije obavljaju hiljade izuzetno komplikovanih funkcija u cilju održanja i produžetka života. Takvu složenost možemo videti čak i kod veoma jednostavnih oblika života. Na primer, pekarski kvasac je jednoćelijski organizam. U poređenju sa ćelijama ljudskog tela, ćelija kvasca izgleda prilično jednostavno. Ali ona je zapravo izuzetno složena. U jedru ćelije kvasca nalazi se DNK koja ima sve informacije o funkcionisanju ćelije. Svaka ćelija je opremljena mikroskopskim „mašinama“ koje sortiraju, transportuju i modifikuju molekule, što je neophodno za opstanak ovih organizama. Kada ćelije kvasca nemaju više čime da se hrane, one pokreću jedan složen hemijski proces koji usporava njihovu aktivnost. Zahvaljujući tome, pekarski kvasac ostaje neaktivan, ali živ, u nekom kuhinjskom ormariću dok ponovo ne bude aktiviran i upotrebljen za mešenje hleba ili peciva.

Naučnici već decenijama proučavaju ćelije kvasca ne bi li bolje razumeli funkcionisanje ćelija u ljudskom telu. Ali još uvek ima mnogo toga što ne razumeju. „Nemamo dovoljno biologa koji bi sproveli sve eksperimente koji bi nam pomogli da bolje razumemo kako funkcionišu čak i najjednostavniji oblici života kao što je kvasac“, kaže Ros King, profesor veštačke inteligencije na tehnološkom univerzitetu Čalmers u Švedskoj.

 Šta vi mislite? Da li je zapanjujuća složenost obične ćelije kvasca rezultat neke slučajnosti? Da li je ćelija kvasca mogla nastati ni iz čega?

Život proističe samo iz života. DNK je sačinjena od molekula koji se nazivaju nukleotidi. Svaka ljudska ćelija ima 3,2 milijarde nukleotida. Oni formiraju specifičan kod koji ćelijama govori kako da stvaraju enzime i proteine.

Verovatnoća da čak i najjednostavniji lanac nukleotida spontano formira ispravan obrazac prema nekim procenama iznosi jedan prema 10¹⁵⁰ (jedan sa 150 nula). Praktično je nemoguće da se tako nešto desi.

Činjenica je da nijedan naučni eksperiment nije dokazao da život može spontano nastati iz nežive materije.

Ljudski život je nešto jedinstveno. Mi kao ljudi posedujemo osobine zahvaljujući kojima možemo uživati u životu kao nijedna druga vrsta. Mi smo kreativna, društvena bića koja izražavaju svoja osećanja. Uživamo u ukusima, mirisima, zvucima, bojama i prizorima. Planiramo budućnost i razmišljamo o smislu života.

Šta vi mislite? Da li smo te karakteristike razvili da bismo mogli da preživimo i da se razmnožavamo? Ili one možda ukazuju na to da je život dar od Stvoritelja koji nas voli?