U svemiru vlada red. „Galaksije nisu nasumično razbacane po svemiru već su raspoređene po tačno utvrđenom obrascu“, pisalo je u časopisu Astronomy. Kako je to moguće? Naučnici misle da tajna leži u nevidljivoj materiji koju su nazvali tamna materija. Oni smatraju da je ta tamna materija „neka vrsta sile koja [...] galaksije, jata i superjata galaksija [...] drži na okupu“.

Kako u svemiru vlada takav red? Da li je moguće da je to rezultat nekog slučajnog procesa? Zapazite šta je rekao Alan Sandejdž, koji je smatran „jednim od najvećih i najuticajnijih astronoma dvadesetog veka“ i koji je verovao u Boga.

 Jednom prilikom je rekao: „Smatram prilično neverovatnim da je takav red nastao iz haosa. Neko sigurno stoji iza takvog reda.“

Precizni zakoni u svemiru podržavaju život. Uzmimo za primer ono što naučnici nazivaju „slabom interakcijom“. Zahvaljujući toj sili, sagorevanje na površini sunca odvija se ujednačenom brzinom. Ako bi ta sila bila slabija, sunce se nikada ne bi formiralo. A ukoliko bi bila jača, sunce bi još odavno nestalo.

Ovo je samo jedan od mnogih zakona koji precizno funkcionišu i od kojih zavisi celokupan život. Autor naučnopopularnih tekstova Anil Anantasvomi rekao je da ako bi samo jedan od ovih zakona bio drugačiji, „zvezde, planete i galaksije nikada se ne bi ni formirale. Život jednostavno ne bi bio moguć“.

U svemiru postoji idealan dom za ljude. Zemlja ima odgovarajuću atmosferu, dovoljnu količinu vode i mesec savršene veličine koji stabilizuje putanju zemlje. U časopisu Nacionalna geografija je pisalo da prirodna sredina i živi svet na zemlji čine našu planetu jedinim pogodnim mestom za život ljudi. a

Prema rečima jednog pisca, naš Sunčev sistem je „usred nedođije“ u našoj galaksiji. Ali baš zbog toga je život na zemlji moguć. Ako bismo bili bliže drugim zvezdama – bilo onima u središtu naše galaksije ili onima u spiralnim rukavcima – radijacija bi ugrožavala naš život. Ali mi se nalazimo u delu galaksije koji je pogodan za život.

Fizičar Pol Dejvis je na osnovu svojih naučnih saznanja o svemiru i zakonima koji u njemu vladaju rekao sledeće: „Ne mogu verovati da je naše postojanje u svemiru samo igra sudbine, uzgredan događaj u velikoj kosmičkoj drami [...] Mi smo zaista tu s nekom svrhom.“ Ovaj fizičar nije zastupao mišljenje da je Bog stvorio svemir i ljude, ali šta biste vi rekli? Činjenica je da svemir i naša planeta podržavaju život. Da li je možda tako zato što su nastali planski i sa određenom svrhom?