RANIJE se smatralo da arktičke čigre pređu otprilike 35 200 kilometara tokom seobe od Arktika do Antarktika i nazad. Međutim, nedavnim istraživanjima je utvrđeno da one zapravo prevaljuju mnogo duži put.

Kretanje ovih ptica je praćeno geolokatorima, koje su nosile na sebi. Ovi mali uređaji, laki poput spajalice, otkrili su koliku razdaljinu arktičke čigre zaista prelaze. Na svom putovanju od severnog do južnog pola i nazad, one u proseku prevale 90 000 kilometara! Jedna arktička čigra je prešla skoro 96 000 kilometara! Seoba arktičke čigre je najduža seoba među svim životinjama. Zašto se ovi novi podaci toliko razlikuju od prethodnih?

Utvrđeno je da, bez obzira na tačku polaska, arktičke čigre ne idu najkraćim mogućim putem. Putanja kojom najčešće lete preko Atlantskog okeana je u obliku latiničnog slova S. Kako to da im duži put više odgovara? Vazdušne struje se kreću u tom pravcu, te arktičke čigre štede snagu puštajući da ih one nose.

Tokom svog životnog veka koji u proseku traje 30 godina, jedna arktička čigra pređe više od 2,4 miliona kilometara. To je kao da tri ili četiri puta ode do Meseca i vrati se! „Ovo je neverovatan poduhvat za ptičicu koja teži svega 100 grama“, kaže jedan istraživač. Zahvaljujući migracijama, arktičke čigre dva puta godišnje imaju leto, „provodeći tako na dnevnom svetlu verovatno više vremena nego bilo koje drugo biće“, stoji u Velikoj ilustrovanoj enciklopediji: Životinje.