U PROŠLOSTI su Kazasi živeli kao nomadi. Neki pripadnici ovog naroda koji se bave stočarstvom i dan-danas se periodično sele. Naime, oni leti vode stoku u više planinske predele, gde je hladnije, a neposredno pred zimu se sa stadima spuštaju u nizije.

Premda mnogi Kazasi žive u savremenim gradovima, brojni običaji, specijaliteti i ručni radovi prenose duh nomadskog načina života kakvim su živeli njihovi preci. Ovaj narod ima bogato kulturno nasleđe — poeziju, pesme, muziku i tradicionalne muzičke instrumente.

Okrugli nomadski šatori tipični za ovaj kraj sveta, poznati kao jurte, postali su simbol života u  harmoniji s prirodom. Pastiri često prebivaju u jurtama, dok ih ljudi iz urbanih sredina koriste u posebnim prilikama. Turisti takođe mogu odsesti u jurtama. Unutrašnjost ovih nastambi često krase rukotvorine kazaških domaćica, kao što su vezovi, ćilimi i prekrivači.

U seoskim sredinama, konji se smatraju pravim blagom. Ljudi ih veoma vole i mušku decu od malih nogu uče da jašu. Na kazaškom jeziku postoji najmanje 21 reč za konja, svaka sa svojim specifičnim značenjem, i više od 30 reči i izraza kojima se opisuje boja konjske dlake. Dobar konj je i danas skup i cenjen poklon.

Tradicionalna kazaška jela se uvek prave s mesom i obično nisu ljuta. Omiljena pića ovog naroda su kumis, veoma zdravo piće od kobiljeg mleka, i šubat, kiselkasto piće od kamiljeg mleka, bogatog ukusa.

Podružnica Jehovinih svedoka nalazi se u Almatiju (Alma-Ati) i rado prima posetioce koji dođu u obilazak.