POPUT drugih školjki, morske dagnje se pričvršćuju za kamenite ili drvene površine i brodove. Međutim, za razliku od drugih školjki koje se za podlogu zalepe većim delom tela, dagnje to čine brojnim tankim vlaknima, nazvanim bisusne niti. Tako se dagnja, svojim „sidrom“ bezbedno vezana za podlogu, slobodno njiše po vodi. Takva pokretljivost joj omogućava da se lakše prehrani. Doduše, ove niti izgledaju preslabo u poređenju sa silinom morskih talasa. Kako im odolevaju?

Razmislite o sledećem: Bisusne niti su tvrde na jednom kraju a meke i rastegljive na drugom. Istraživanja su pokazala da su niti sačinjene od 80 posto tvrde i 20 posto meke supstance — što je idealna proporcija. Zahvaljujući tome, bisusne niti odlično podnose udare morskih talasa.

Profesor Gaj Dženin kaže da su to „zapanjujuća otkrića“ i dodaje: „Ovo biće je čudesno jer je kod njega tako savršeno povezan njegov meki i njegov tvrdi deo.“ Inspirisani građom ovih elastičnih niti, naučnici osmišljavaju razne izume za sasvim različite namene: za bezbedno pričvršćivanje razne opreme za zgrade ili podmornice, za vezivanje tetiva za kosti i za zatvaranje hirurških rezova. „Priroda je neiscrpna riznica novih saznanja, barem kada je reč o pravljenju vezivnih materijala“, izjavio je Herbert Vejt, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je dagnjina sposobnost da proizvede bisusne niti nastala evolucijom ili je delo Stvoritelja?