MALO koja riba pleni pažnju kao riba klovn. Mnogima je simpatična zbog svojih jarkih šara nalik bojama na licu cirkuskog klovna. Kod nje je zanimljivo i to što za stanište bira otrovne pipke morske sase. Iz tog razloga je dobila još jedan naziv — riba sasa.

Poput holivudske zvezde, riba klovn nema ništa protiv toga da je fotografišu. Pošto se oseća bezbedno jer se uglavnom kreće u blizini svog doma i pošto nije stidljiva, ona rado „pozira“ roniocima.

Možda na prvi pogled izgleda da riba klovn svojim izborom staništa sebe dovodi u opasnost. S našeg stanovišta, to je kao da neko živi među zmijama otrovnicama. Ali riba klovn i morska sasa koju ona izabere postaju nerazdvojne. U čemu je tajna njihovog prijateljstva?

Kao što to obično biva među prijateljima, i riba klovn i morska sasa nešto daju a nešto primaju. Od tog prijateljstva im čak zavisi opstanak.  Hidrobiolozi su utvrdili da riba klovn ne može preživeti u divljini bez svog domaćina. Ove ribice su loši plivači i bile bi ostavljene na milost i nemilost grabljivicama da nije sase koja ih štiti. Ali pošto riba klovn ima skrovište u koje može pobeći kad joj zapreti opasnost, u divljini može da poživi i do deset godina.

U sasinom okrilju, riba klovn se bezbedno mresti. Ona polaže svoja jaja na najbližu tvrdu površinu skrivenu sasinom mesnatom osnovom. Tu roditelji brižno bdiju nad svojim potomstvom. Posle nekog vremena, cela porodica se može videti kako paradira ispred svoje „kuće“.

Šta morska sasa ima od ovog prijateljstva? Riba klovn se postavlja zaštitnički kada se približi riba leptir, koja se hrani sasinim pipcima. Najmanje jedna vrsta sase ne može opstati bez svog „telohranitelja“. Kada su istraživači razdvojili ribe klovnove od sasa, za samo 24 sata sase su skoro potpuno nestale. Najverovatnije su ribe leptiri iskoristile priliku da se počaste.

Pretpostavlja se da riba klovn svog domaćina snabdeva energijom. Amonijak koji ova riba izlučuje pospešuje sasin rast. A kada ova ribica pliva među sasinim pipcima, donosi joj vodu bogatu kiseonikom.

Riba klovn je otporna na sasino žarenje zahvaljujući sluzi na površini svog tela. Zato je sasa prihvata kao pripadnika svoje vrste.

Neka istraživanja pokazuju da kada riba klovn bira svog domaćina, mora proći kroz proces prilagođavanja. Primećeno je da kada ova ribica prvi put dođe u kontakt s nekom morskom sasom, nekoliko sati „ispituje teren“ povremeno je dodirujući. Izgleda da joj to omogućava da stvori zaštitni sloj otporan na otrov baš te sase. Moguće je da se tokom tog procesa riba klovn malo ožari. Ali posle toga se sasvim dobro slažu.

Saradnja tako različitih stvorenja odličan je primer timskog rada. U mnogim projektima, ljudi iz raznih kultura i sredina postižu izvanredne rezultate udružujući svoje snage. Poput ribe klovna, možda nam treba neko vreme da se prilagodimo onima s kojima sarađujemo, ali su rezultati i te kako vredni truda.