„Kad se molite, ne govorite uvek jedno te isto“ (Matej 6:7).

Jehova ne želi da ponavljamo molitve koje smo napamet naučili niti da ih čitamo iz nekog molitvenika. On želi da naše reči dolaze iz srca. Zamislite kako biste se vi osećali kada bi vam neki prijatelj iz dana u dan govorio jedno te isto. Dobri prijatelji su otvoreni i iskreni jedni prema drugima. Kada se svojim rečima molimo našem nebeskom Ocu, mi mu zapravo pokazujemo da ga smatramo pravim prijateljem.

„Kad tražite, ne dobijate, jer tražite sa zlim namerama“ (Jakovljeva 4:3).

Sigurno ne bismo očekivali da nam Bog usliši molitve u kojima tražimo nešto što on ne odobrava ili što ne bi želeo da činimo. Primera radi, znamo da Jehova ne želi da ljudi budu pohlepni niti želi da veruju u sreću. Da li bi onda uslišio molitve nekog kockara da bude srećne ruke? (Isaija 65:11; Luka 12:15). Naravno da ne bi! Da bi Bog uslišio naše molitve, one moraju biti u skladu sa onim što piše u njegovoj Reči.

 „Kad neko neće da sluša zakon, čak je i njegova molitva mrska“ (Poslovice 28:9).

U biblijska vremena Bog nije uslišavao molitve onih koji se nisu držali njegovih pravednih zakona (Isaija 1:15, 16). On se nije promenio (Malahija 3:6). Ako želimo da Bog usliši naše molitve, moramo se truditi da živimo u skladu sa njegovim zakonima. Međutim, možda smo ranije činili neke loše stvari. Da li to znači da nas Jehova nikada neće saslušati? Naravno da ne! Bog će nam spremno oprostiti ako se pokajemo za ono što smo činili i ako se trudimo da vršimo njegovu volju (Dela apostolska 3:19).