Kada je jednom prilikom Isus bio van granica Izraela, u rimskoj provinciji Siriji, jedna Grkinja ga je zamolila za pomoć. Odgovarajući joj na molbu, Isus je uporedio nejevreje s kučićima. Prema Mojsijevom zakonu, psi su bili nečiste životinje (Levitska 11:27). Da li su onda te reči bile uvredljive za ovu Grkinju i druge nejevreje?

Ni najmanje. Isus je hteo da kaže, što je objasnio i svojim učenicima, da je trenutno njegov glavni zadatak da pomogne Jevrejima. To je imao na umu kada je rekao Grkinji: „Nije u redu da se od dece uzme hleb i da se baci kučićima“ (Matej 15:21-26; Marko 7:26). Grci i Rimljani su držali pse kao kućne ljubimce i s njima su se igrala deca. Verovatno je reč „kučići“ dozvala prijatnu sliku u misli žene koja je prišla Isusu. Ona se odmah nadovezala na Isusovo poređenje, rekavši: „Da, Gospode, ali kučići ipak jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara.“ Isus ju je pohvalio što ima tako jaku veru i ispunio njenu molbu izlečivši joj ćerku (Matej 15:27, 28).

Brod kojim je apostol Pavle išao u Italiju bio je na udaru suprotnih vetrova. Kada su pristali u jednu luku, Pavle je predložio da odlože nastavak plovidbe (Dela apostolska 27:9-12). Zašto je to predložio?

Mornari starog doba su dobro znali da je plovidba Sredozemnim morem pogubna u zimskim mesecima. Od sredine novembra do sredine marta, pomorski saobraćaj je bio obustavljen. Ali putovanje o kom govorimo odvijalo se u septembru ili oktobru. Rimski pisac Vegetije, koji je živeo u IV veku n. e., o plovidbi Sredozemnim morem je napisao: „Neki meseci su veoma povoljni za plovidbu, drugi su rizični, a u nekima je nemoguće ploviti“ (Epitome of Military Science). Prema Vegetiju, plovidba je bezbedna od 27. maja do 14. septembra, a pre i posle tog perioda je vrlo nesigurna — od 15. septembra do 11. novembra i od 11. marta do 26. maja. Pavle je kao iskusni putnik sigurno to znao. Nema sumnje da su to znali i kormilar i vlasnik broda, ali su ipak ignorisali Pavlov savet. Zato su i doživeli brodolom (Dela apostolska 27:13-44).