Ne, ni u Bibliji ni u istorijskim zapisima nema ukazivanja na to.

Ovaj stih je u mnogim Biblijama preveden tako da je neke naveo na zaključak da se u Pavlovo vreme obavljalo krštenje za mrtve. Na primer: „Ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju, zašto se još krštavaju za njih?“ (Čarnić).

Međutim, vredi zapaziti šta su o tome rekla dvojica biblista. Doktor teologije Gregori Lokvud je rekao da bi krštenje koje se obavljalo „za nekoga ko je umro“ bilo „vrsta krštenja za koju do sada nisu pronađeni ni istorijski ni biblijski primeri“. Nešto slično je napisao i profesor Gordon Fi: „Ne postoje ni istorijski ni biblijski dokazi u prilog toj vrsti krštenja. U N[ovom] Z[avetu] se ni na jednom drugom mestu ne govori o tome; takav običaj nije postojao ni u jednoj drugoj crkvi niti hrišćanskoj zajednici u prvom veku, a ni kasnije.“

Biblija kaže da je Isus svojim sledbenicima poverio zadatak da stvaraju „učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih [...] učeći ih da se drže svega“ što im je zapovedio (Mat. 28:19, 20). Da bi neko mogao da postane kršteni učenik, trebalo je da uči o Jehovi i njegovom Sinu, da veruje u njih i da im bude poslušan. Neko ko je umro to ne bi mogao, niti bi to mogao neko drugi umesto njega (Prop. 9:5, 10; Jov. 4:1; 1. Kor. 1:14-16).

O čemu je onda Pavle govorio?

Neki Korinćani su tvrdili da neće biti uskrsenja (1. Kor. 15:12). Pavle je izneo dokaze da je to gledište pogrešno. Rekao je: „Svakog dana se suočavam sa smrću.“ Ali uprkos tome što je stalno bio u opasnosti, bio je uveren da će kao i Isus nakon smrti uskrsnuti na nebo (1. Kor. 15:30-32, 42-44).

Bilo je neophodno da hrišćani iz Korinta razumeju da to što su pomazani znači da će se svakodnevno suočavati s kušnjama i umreti pre nego što budu uskrsnuti. To što su bili „kršteni u Hrista Isusa“ podrazumevalo je i da su „kršteni u njegovu smrt“ (Rimlj. 6:3). To figurativno krštenje je značilo da su izabrali način života koji će voditi do njihove smrti i uskrsenja na nebo.

Oko tri godine nakon svog krštenja, Isus je dvojici svojih apostola rekao: „Krstićete se krštenjem kojim se ja krstim“ (Mar. 10:38, 39). Pošto je već bio kršten u vodi, sada je hteo da kaže da će zbog svoje vernosti Bogu na kraju umreti. Pavle je napisao da će pomazanici trpeti „zajedno s njim“ kako bi mogli biti „i proslavljeni zajedno s njim“ (Rimlj. 8:16, 17; 2. Kor. 4:17). Prema tome, i oni će morati da umru da bi bili uskrsnuti u nebeski život.

U skladu s tim, tačniji prevod Pavlovih reči glasio bi: „Ako nije tako, čemu se mogu nadati oni koji se krštavaju da budu mrtvi? Ako mrtvi ne uskrsavaju, zašto se onda oni krštavaju da budu mrtvi?“