1, 2. (a) Šta sve ljudi rade u borbi za slobodu? (b) Do kojih posledica dolazi usled tih borbi?

DANAS se mnogo govori o jednakosti, nezavisnosti i slobodi. U mnogim delovima sveta, ljudi čeznu za životom bez ugnjetavanja, predrasuda i siromaštva. U drugim krajevima sveta, ljudi insistiraju na slobodi govora, izbora i opredeljenja. Dakle, svi ljudi imaju prirodnu želju da budu slobodni.

² Međutim, način na koji udovoljavaju toj želji je nešto sasvim drugo. Na primer, mnogi neretko organizuju proteste, demonstracije, pobune ili čak revolucije. Da li takva borba vodi do slobode? Naprotiv. Ona često dovodi do patnje i gubitka ljudskih života. Sve to dokazuje koliko su istinite reči koje je kralj Solomon napisao pod Božjim nadahnućem: „Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu“ (Prop. 8:9).

3. Šta treba da radimo da bismo bili istinski srećni?

³ Isusov učenik Jakov je rekao šta treba da radimo da bismo bili istinski srećni. On je napisao: „Onaj ko se udubi u savršeni zakon slobode i prione uz njega [...]  taj će biti srećan u onom što čini“ (Jak. 1:25). Jehova, koji je dao taj „savršeni zakon“, najbolje zna šta nam treba da bismo bili srećni. On je i prvom ljudskom paru dao pravu slobodu i sve drugo što im je bilo potrebno za sreću.

4. U kakvoj su slobodi uživali Adam i Eva? (Videti sliku na početku članka.)

⁴ Prva dva poglavlja Postanka pokazuju da su Adam i Eva imali slobodu o kakvoj mi danas možemo samo da sanjamo. Ni u čemu nisu oskudevali, nisu imali ni najmanji razlog za strah, niti su doživljavali nepravdu. Nisu se brinuli o tome da li će imati dovoljno hrane, da li će imati posao, niti da li će se razboleti i umreti (Post. 1:27-29; 2:8, 9, 15). Da li to znači da su imali apsolutnu slobodu, to jest da nisu imali nikakva ograničenja? Pogledajmo.

5. Šta je potrebno da bi ljudi uživali u slobodi?

⁵ Mnogi danas misle da prava sloboda znači da mogu da rade sve što žele, bez obzira na posledice. U jednoj enciklopediji se sloboda definiše kao „mogućnost da se nešto izabere i da se to sprovede u delo“. Međutim, u njoj se dalje kaže: „S pravnog gledišta, ljudi su slobodni ako im društvo ne nameće nepravedna, nepotrebna i nerazumna ograničenja“ (The World Book Encyclopedia). To znači da su određena ograničenja neophodna kako ničija sloboda ne bi bila ugrožena. Ali ko ima pravo da odredi koja su ograničenja pravedna, potrebna i razumna?

6. (a) Zašto jedino Jehova ima apsolutnu slobodu? (b) Kakvu slobodu ljudi imaju?

⁶ Važno je da zadržimo na umu da jedino Jehova Bog ima apsolutnu, to jest neograničenu slobodu. Zašto je to tako? Zato što je on Stvoritelj svega i Vrhovni vladar svemira (1. Tim. 1:17; Otkr. 4:11). Kralj David je taj Jehovin jedinstveni i uzvišeni položaj opisao prelepim rečima. (Pročitati 1. Letopisa 29:11, 12.) S druge strane, sloboda koju imaju sva ostala živa bića na nebu i na zemlji samo je relativna, što znači da ima ograničenja. Zato sva Jehovina stvorenja moraju priznati da jedino on ima pravo da odredi koja su ograničenja pravedna, potrebna i razumna. Upravo to je i učinio kada je stvorio prvog čoveka.

7. Koja ograničenja nas ne lišavaju sreće?

⁷ Iako su Adam i Eva na početku imali veliku slobodu, ipak im je Jehova postavio neke uslove koje su morali da uzmu u obzir. Na primer, da bi ostali živi, morali su da dišu, jedu, spavaju i tome slično. Takva ograničenja su za njih bila nešto sasvim prirodno. Da li su smatrali da im je time u izvesnoj meri uskraćena sloboda? Ne. Jehova se pobrinuo da im te uobičajene stvari donose zadovoljstvo i sreću (Ps. 104:14, 15; Prop. 3:12, 13). Ko od nas ne uživa u svežem vazduhu, omiljenoj hrani ili dobrom snu? To za nas nije nikakav teret. Nema sumnje da su se tako osećali i Adam i Eva.

8. Koju zapovest je Bog dao prvim ljudima?

⁸ Jehova je zapovedio Adamu i Evi da imaju potomstvo, da napune zemlju i da brinu o njoj (Post. 1:28). Da  li ih je ta zapovest na neki način lišila slobode? Nikako! Zahvaljujući njoj, mogli su da imaju važnu ulogu u onome što je Jehova planirao da učini za ljude. Naime, mogli su da prošire raj po celoj zemlji, na kojoj bi večno živeli savršeni ljudi (Is. 45:18). Ukoliko danas neko odluči da ne stupi u brak ili da ipak stupi, a da nema decu, to ne znači da je neposlušan Bogu. Mnogi sklapaju brakove i podižu decu uprkos teškoćama (1. Kor. 7:36-38). Zašto? Zato što nas to ipak čini zadovoljnima i srećnima (Ps. 127:3). Da su Adam i Eva poslušali Jehovu, u svu večnost bi uživali u porodičnom životu.

9. Da li je Božja zapovest iz Postanka 2:17 bila nepravedna, nepotrebna i nerazumna?

⁹ Jehova je Adamu i Evi dao još jednu zapovest, ali ih je i upozorio na posledice koje će snositi ako je prekrše. On im je rekao: „S drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti“ (Post. 2:17). Da li je ova zapovest bila nepravedna, nepotrebna i nerazumna? Ni u kom slučaju. Ona Adama i Evu nije lišila slobode. Zapravo, mnogi biblisti smatraju da je ova zapovest bila i logična i razumna. Na primer, jedan biblista je rekao: „Samo Bog zna šta je za ljude dobro [...] i samo Bog zna šta za njih nije dobro [...] Da bi ljudima bilo dobro, moraju se pouzdati u Boga i biti mu poslušni. Ukoliko to ne čine, prepušteni su sami sebi i moraju da prosuđuju šta je za njih dobro [...] a šta ne.“ To je teret koji ljudi ne mogu nositi.

10. Zašto to što imamo slobodu izbora ne znači da imamo pravo da određujemo šta je dobro, a šta loše?

¹⁰ Mnogi danas misle da je ovom zapovešću Bog zapravo uskratio Adamu pravo da izabere kako će postupati. Međutim, oni ne shvataju da to što imamo slobodnu volju, to jest pravo da izaberemo kako ćemo postupati, ne znači da imamo pravo da određujemo šta je dobro, a šta loše. Adam i Eva su imali slobodu da izaberu da li će biti poslušni Bogu, ali nisu imali pravo da određuju šta je dobro, a šta loše. Na to ih je podsećalo „drvo spoznanja dobra i zla“ (Post. 2:9). Jedino Jehova ima pravo da određuje šta je dobro, a šta loše. Tu činjenicu moramo i mi priznati zato što ne znamo uvek kakav će biti ishod naših odluka, niti da li će svaki put biti po naše dobro. Zbog toga, iako ljudi imaju dobre namere, oni često donose odluke koje kasnije imaju bolne ili tragične posledice (Posl. 14:12). Time što je Adamu i Evi zapovedio da ne jedu „s drveta spoznanja dobra i zla“, Jehova je želeo da ih pouči da prava sloboda znači da moraju da mu budu poslušni. Ali kako su oni reagovali?

11, 12. Na osnovu primera objasni zašto je izbor koji su napravili Adam i Eva bio katastrofalan.

¹¹ Kao što znamo, Adam i Eva su izabrali da ne poslušaju Jehovu. Satana je rekao Evi da će im se, ukoliko budu jeli plod, „otvoriti oči“ i da će „postati kao Bog“, pa će znati „šta je dobro, a šta zlo“ (Post. 3:5). Eva nije odolela toj Sataninoj  ponudi, a kasnije joj se i Adam pridružio. Da li im je taj izbor doneo više slobode? Nažalost, ne. Ono što su dobili nije bilo ni blizu onome što je Satana obećao. Ubrzo su na svojoj koži osetili da neposlušnost Jehovi vodi do strašnih posledica (Post. 3:16-19). Zbog čega su takve posledice neminovne? Zbog toga što Jehova nije dao ljudima slobodu da sami određuju šta je za njih dobro, a šta loše. (Pročitati Poslovice 20:24 i Jeremiju 10:23.)

¹² Ilustrujmo to jednim primerom. Pilot koji želi bezbedno da stigne do svog odredišta treba da se drži plana leta, da koristi navigacione instrumente i da sluša smernice koje mu daju kontrolori leta. Ukoliko odluči da se ogluši o te smernice i leti putanjom kojom on želi, posledice mogu biti katastrofalne. Slično tome, Adam i Eva su odlučili da rade po svom i odbacili su Jehovine smernice. Ta njihova odluka je bila katastrofalna jer je svim ljudima donela greh i smrt (Rimlj. 5:12). Time što su želeli da steknu pravo da sami određuju šta je dobro, a šta loše, nisu dobili više slobode. Naprotiv, izgubili su pravu slobodu koju im je Jehova dao.

13, 14. Kako možemo steći pravu slobodu?

¹³ Neki misle da bi bilo bolje kada bi ljudi imali neograničenu slobodu, ali takva sloboda bi bila mač s dve oštrice. Zamislimo kako bi svet izgledao kada ne bi bilo nikakvih ograničenja. Zar nas ne užasava i sama pomisao na to? U jednoj enciklopediji stoji: „Zakoni svakog organizovanog društva formiraju komplikovanu mrežu kojom se društvenim jedinkama moraju zagarantovati, ali i ograničiti lične slobode“ (The World Book Encyclopedia). Za ljudske zakone se s pravom kaže da su komplikovani. Pomislimo samo na to koliko je zakona napisano i koliko je advokata i sudija potrebno  da bi se oni protumačili i sproveli u delo.

¹⁴ Isus Hrist je svojim učenicima rekao kako mogu steći pravu slobodu: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jov. 8:31, 32). Prema tome, da bismo stekli pravu slobodu, potrebne su dve stvari. Kao prvo, moramo prihvatiti istinu o kojoj je Isus govorio i kao drugo, treba da postanemo njegovi učenici. Ali od čega će nas to osloboditi? Isus je objasnio: „Svako ko čini greh, rob je greha.“ Zatim je dodao: „Ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni“ (Jov. 8:34, 36).

15. Koju slobodu je Isus obećao?

¹⁵ Sloboda koju je Isus obećao daleko je iznad bilo koje slobode za kojom ljudi danas teže. Kada je rekao: „Ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni“, Isus je ukazao na to da će ljudi biti oslobođeni greha. To je najveće i najmučnije ropstvo u kom se čovečanstvo nalazi. U kom smislu smo robovi greha? Greh ne samo što nas navodi da činimo ono što je loše već nas sprečava da činimo ono što je dobro i da u potpunosti iskoristimo svoje potencijale. To dovodi do uznemirenosti, bola, patnje, a na kraju i do smrti (Rimlj. 6:23). Apostol Pavle je osetio koliko je bolno biti rob greha. (Pročitati Rimljanima 7:21-25.) Tek kada budemo oslobođeni okova greha, moći ćemo da uživamo u pravoj slobodi, onoj kakvu su Adam i Eva u početku imali.

16. Kada ćemo dobiti pravu slobodu?

¹⁶ Time što je rekao „ako ostanete u mojoj reči“, Isus je istakao dve stvari koje moramo raditi da bismo dobili pravu slobodu. Kao prvo, moramo se odreći sebe. Kao drugo, moramo se držati njegovih učenja, koja sa sobom nose određena ograničenja (Mat. 16:24). Međutim, pravu slobodu ćemo dobiti tek kada na nama bude u potpunosti primenjena Isusova otkupna žrtva.

17. (a) Šta treba da radimo da bismo bili srećni i zadovoljni? (b) O čemu će biti reči u narednom članku?

¹⁷ Da bismo bili zaista srećni i zadovoljni, treba da se držimo Isusovih učenja. Ako tako budemo činili, možemo se nadati da ćemo u budućnosti biti potpuno oslobođeni greha i smrti. (Pročitati Rimljanima 8:1, 2, 20, 21.) U sledećem članku ćemo videti kako slobodu koju sada imamo možemo koristiti da bismo slavili Jehovu, Boga koji daje pravu slobodu.