Ranije smo razumeli da postoje dva važna pitanja na koja treba pružiti odgovor: da li Jehova ima pravo da bude Vrhovni Vladar, to jest da li je njegov način vladanja najbolji? i da li će ljudi ostati odani Bogu uprkos svim ispitima vere? Ali iz tog članka smo saznali da ta dva pitanja ne treba posmatrati zasebno. Ona su zapravo samo deo nečeg mnogo važnijeg – posvećenja Jehovinog velikog imena.

Zašto sada ističemo da je posvećenje Jehovinog imena važnije od svega? U nastavku ćemo osmotriti tri razloga.

Kao prvo, u edenskom vrtu Satana je napao Jehovino ime, to jest reputaciju. On je lukavo postavljao Evi pitanja kojima je stvorio utisak da je Jehova sebičan i da očekuje previše od svojih podanika. Zatim je otvoreno protivrečio Jehovi, čime ga je indirektno nazvao lažovom. Tako je oklevetao Jehovino ime i postao je „Đavo“, što na izvornom jeziku znači „klevetnik“ (Jov. 8:44). Pošto je poverovala u Satanine laži, Eva je prekršila Božju zapovest i time se pobunila protiv njegove vrhovne vlasti (Post. 3:1-6). Do dan-danas, Satana širi laži o Jehovi i kleveće njegovo ime. Mnogi ljudi su zbog takvih laži neposlušni Jehovi. Božji narod smatra da je kleveta protiv njegovog svetog imena najgora nepravda. To je osnovni uzrok sve patnje i zla u svetu.

Kao drugo, Jehova je odlučio da opravda svoje ime, da ukloni sramotu s njega, što će doneti mnogo dobra svim njegovim stvorenjima. Njemu je najvažnije da očisti svoje ime od svake sramote. Zato on kaže: „Posvetiću svoje veliko ime“ (Jezek. 36:23). Nadalje, Isus je poučio sve verne Jehovine sluge za šta prvenstveno treba da se mole, kada je rekao: „Neka se sveti tvoje ime“ (Mat. 6:9). U Bibliji se uvek iznova naglašava koliko je važno da se proslavi Jehovino ime. Pogledajmo samo nekoliko primera: „Iskažite Jehovi čast dostojnu njegovog imena“ (1. Let. 16:29; Ps. 96:8). „Pesmom hvalite njegovo slavno ime!“ (Ps. 66:2). „Slaviću tvoje ime doveka“ (Ps. 86:12). U jednoj od situacija kada se s neba čuo Jehovin glas, Isus se molio u hramu u Jerusalimu i rekao je: „Oče, proslavi svoje ime.“ Jehova je na to odgovorio: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti“ (Jov. 12:28). a

Kao treće, ostvarenje Jehovine namere povezano je s njegovim imenom, to jest reputacijom. Razmisli o tome koliko će Jehovino ime biti važno nakon završne kušnje na kraju Hristove hiljadugodišnje vladavine. Kako će anđeli i ljudi tada gledati na Jehovino ime? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, setimo se šta je još povezano s Božjim  imenom – odanost ljudi Bogu i vrhovna vlast. Da li će nakon završne kušnje ljudima biti teško da i dalje budu odani Bogu? Neće. Oni će biti savršeni i njihova vernost će biti potpuno ispitana. Pred njima će biti večni život. Da li će među ljudima ili među anđelima biti diskusija ili čak podela oko toga ko ima pravo da bude Vrhovni Vladar? Neće. Jednom zasvagda biće dokazano da Jehova ima puno pravo da bude Vrhovni Vladar i da je njegov način vladanja najbolji. Ali hoće li Jehovino ime i dalje biti najvažnije za njegov narod?

Jehovino ime će do tada biti potpuno posvećeno i očišćeno od svake sramote. Ali ono će i dalje biti u centru pažnje svih vernih Božjih slugu na nebu i na zemlji. Zbog čega? Svi oni će posmatrati kako Jehova i dalje čini predivne stvari. Razmisli o ovome: Nakon što mu Isus ponizno preda svu vlast, Jehova će biti „sve svima“ (1. Kor. 15:28). Posle toga će ljudi na zemlji dobiti „slavnu slobodu Božje dece“ (Rimlj. 8:21). Jehova će u potpunosti ostvariti svoju nameru da sva razumom obdarena stvorenja na nebu i na zemlji ujedini u veliku, složnu porodicu (Ef. 1:10).

Kako će sve to uticati na one koji pripadaju Jehovinoj porodici, bilo na nebu bilo na zemlji? Logično je zaključiti da ćemo svi osećati potrebu – žarku želju – da i dalje hvalimo Jehovino predivno ime. Psalmista David je pod nadahnućem napisao: „Neka je hvaljen Jehova Bog [...] Neka je hvaljeno njegovo slavno ime u svu večnost“ (Ps. 72:18, 19). U novom svetu će uvek biti novih i divnih razloga da hvalimo našeg Oca.

Jehovino ime nam otkriva sve o njemu. Pre svega, podseća nas na njegovu ljubav (1. Jov. 4:8). Uvek ćemo se sećati da nas je Jehova stvorio iz ljubavi, da je iz ljubavi obezbedio otkupnu žrtvu i da je njegov način vladanja pravedan i pun ljubavi. Ali to nije sve. I dalje ćemo gledati kako Jehova obasipa svoja stvorenja ljubavlju. Srce će nas u svu večnost pokretati da budemo još bliskiji s njim kao sa svojim Ocem i da pevamo hvale njegovom slavnom imenu (Ps. 73:28).