MNOGI sebe gledaju u svetlu onoga čime se bave i svoju vrednost određuju prema poslu i položaju koji imaju na radnom mestu. U nekim kulturama, kada se dve osobe upoznaju jedno od prvih pitanja je: „Čime se vi bavite?“

1, 2. Kako mnogi gledaju na svoj posao?

² I u Bibliji se ponekad osobe povezuju sa svojim zanimanjem. Na primer, pominje se da je Matej bio poreznik, Simon kožar, a Luka lekar (Mat. 10:3; Dela 10:6; Kol. 4:14). Ponekad se pominju i zaduženja koja je Jehova davao svojim slugama. Tako imamo kralja Davida, proroka Iliju i apostola Pavla. Oni su sigurno cenili svoju službu. Ukoliko i mi imamo neka posebna zaduženja u Božjoj organizaciji, treba da ih cenimo.

3. Zašto je potrebno obučavati mlađu braću? (Videti sliku na početku članka.)

³ Mnogi od nas vole svoju službu i želeli bi da je što duže obavljaju. Međutim, činjenica je da svi polako starimo i da dolazi do smene generacija (Prop. 1:4). U poslednje vreme, delo propovedanja doživljava neviđene razmere i zato Jehovina organizacija prolazi  kroz mnoge organizacione i druge promene, zbog kojih je često potrebno koristiti savremenu tehnologiju. To sa sobom nosi određene izazove. Na primer, starijima može biti teško da prate tako brz razvoj tehnologije (Luka 5:39). Međutim, čak i kada to nije slučaj, starija braća nemaju toliko snage i energije kao mlađa (Posl. 20:29). Zato je veoma mudro i znak je ljubavi da oni svoje znanje i iskustvo prenose na mlađu braću, koja mogu preuzeti više odgovornosti u Jehovinoj organizaciji. (Pročitati Psalam 71:18.)

4. Zašto je nekoj braći teško da drugima povere neka zaduženja? (Videti okvir „ Zašto neki ne obučavaju druge?“)

⁴ Braći koja imaju važna zaduženja možda nije lako da svoje odgovornosti poveravaju mlađoj braći. Zašto je to tako? Neki se plaše da će izgubiti službu koju toliko vole. Drugi strahuju da ako oni ne drže stvari pod kontrolom, drugi neće obaviti posao tako dobro kao oni. Treći razmišljaju kako nemaju vremena da obučavaju druge. S druge strane, mlađa braća moraju da pokazuju strpljenje dok čekaju da im se povere dodatna zaduženja.

5. Šta ćemo videti u ovom članku?

⁵ U ovom članku ćemo videti kako stariji mogu pomagati mlađoj braći da preuzimaju više odgovornosti u Jehovinoj organizaciji i zašto je to važno (2. Tim. 2:2). Takođe ćemo osmotriti zašto je bitno da mlađa braća imaju ispravan stav dok ih starija braća obučavaju. Međutim, najpre pogledajmo kako je kralj David pomogao svom sinu da preuzme jedan važan zadatak.

6. (a) Šta je kralj David želeo? (b) Šta mu je Jehova rekao?

⁶ David je mnoge godine bio progonjen i zbog toga se morao seliti iz mesta u mesto. Međutim, kada je postao kralj, sagradio je sebi dvor. Ali bilo mu je veoma teško što u to vreme nije postojao hram u kom bi se obožavao Jehova. Zato je poželeo da ga sagradi, pa je proroku Natanu rekao:  „Ja živim u dvoru od kedrovine, a kovčeg Jehovinog saveza nalazi se pod šatorom.“ Natan mu je na to rekao: „Učini sve što ti je u srcu, jer je istiniti Bog s tobom.“ Međutim, Jehova je mislio drugačije. Zato je rekao Natanu da poruči Davidu: „Nećeš mi ti sagraditi dom da u njemu prebivam.“ Ali Jehova je rekao će i dalje biti uz Davida i blagosiljati ga, iako će hram sagraditi njegov sin Solomon. Kako je David reagovao kada je to čuo? (1. Let. 17:1-4, 8, 11, 12; 29:1).

7. Kako je David reagovao kada je čuo da neće on sagraditi hram?

⁷ Pošto je David iskreno želeo da sagradi Jehovi hram, verovatno je bio razočaran što to neće moći. Međutim, pružio je podršku svom sinu i nije razmišljao ko će dobiti zaslugu za izgradnju hrama. Kasnije je taj hram postao poznat kao Solomonov, a ne Davidov hram. Pa ipak, David je organizovao radnike i sakupio gvožđe, bakar, srebro i zlato, kao i kedrovinu. Pored toga, uputio je sledeće reči ohrabrenja svom sinu: „Sada, sine moj, neka Jehova bude s tobom da u svemu budeš uspešan i da sagradiš dom Jehovi, svom Bogu, kao što je i rekao za tebe“ (1. Let. 22:11, 14-16).

8. Na šta se David usredsredio iako je možda sumnjao da njegov sin ima potrebne veštine?

⁸ Pročitati 1. Letopisa 22:5. Pošto je Solomon bio „mlad i neiskusan“, a hram je trebalo da bude „nešto zaista veličanstveno“, David je možda sumnjao da njegov sin ima potrebne veštine da bi uspešno nadgledao tako važan projekat. Međutim, David je znao da Jehova njegovom sinu može dati sve što je potrebno kako bi uspešno završio posao. Zato se usredsredio na ono što je mogao da učini i tako je pripremio potreban materijal za gradnju.

9. Na jednom primeru objasni kako se starija braća mogu radovati dok obučavaju druge.

⁹ Starija braća ne treba da klonu duhom kada dođe vreme da svoja zaduženja predaju mlađoj braći. Na kraju krajeva, najvažnije je da delo propovedanja napreduje, a za to su potrebna osposobljena mlađa braća. Zato starija braća treba da se raduju kada vide kako mlađi postaju sve spretniji u obavljanju novih zaduženja. Da bismo to prikazali, pogledajmo primer oca koji vozi svog sina. Dok je sin mali, otac vozi automobil. Kako sin raste, otac mu možda objašnjava kako se vozi. Međutim, kada sin dovoljno poraste i dobije vozačku dozvolu, možda se on i otac smenjuju u vožnji. Ali kada otac ostari, sin je sve češće za volanom i na kraju samo on vozi. Mudar otac neće želeti da ima sve konce u rukama, već će biti srećan što je sin preuzeo njegovu ulogu. Slično tome, i starija braća su  ponosna kada vide kako oni koje su obučavali preuzimaju dodatna zaduženja.

10. Kako je Mojsije gledao na slavu i autoritet?

¹⁰ Ako spadamo među one koji treba da obuče druge, moramo se paziti ljubomore. U tome je veoma dobar primer Mojsije. Pogledajmo kako je reagovao kada su se neki u izraelskom logoru počeli ponašati kao proroci. (Pročitati Brojeve 11:24-29.) Isus Navin, koji je bio Mojsijev sluga, želeo je da to spreči. Verovatno je mislio da se time umanjuje Mojsijeva uloga i autoritet. Ali zapazimo kako je Mojsije reagovao: „Jesi li ti ljubomoran radi mene? Nemoj da budeš ljubomoran. Ja bih voleo da svi među Jehovinim narodom budu proroci, jer bi tada Jehova stavio svoj duh na njih!“ Mojsije je u tome što se dešavalo video Jehovinu ruku. On nije tražio svoju slavu, već je rekao da bi voleo da sve Jehovine sluge imaju duhovne darove koje je i on imao. Budimo i mi poput Mojsija, i radujmo se kada drugi dobiju neko posebno zaduženje, koje bismo možda inače mi obavljali!

11. Šta je jedan brat rekao nakon što ga je zamenio jedan mlađi brat?

¹¹ Danas imamo mnoge divne primere braće koja su decenijama marljivo obavljala svoja zaduženja i koja su obučila druge da prihvate dodatna zaduženja. Na primer, brat po imenu Piter je 74 godine proveo u punovremenoj službi, od kojih je 35 godina služio u jednom Betelu u Evropi. Sve donedavno, bio je nadglednik tamošnjeg Službenog odeljenja. Sada tu ulogu obavlja mlađi brat po imenu Pol, koji je nekoliko godina radio s Piterom. Kako se Piter oseća zbog ove promene? On kaže: „Tako mi je drago kada vidim da imamo obučenu braću koja su spremna da preuzmu više zaduženja i koja se odlično snalaze u novoj ulozi.“

12. Šta učimo od Rovoama?

¹² Nakon Solomonove smrti, na vlast je došao njegov sin Rovoam. Budući da je bio mlad kralj, Rovoamu je bio potreban savet kako da uspešno vlada. Prvo se obratio starijima, onima koji su bili u službi njegovog oca. Zatim se obratio onima koji su odrasli s njim i koji su bili u njegovoj službi. Međutim, oglušio se o ono što su mu rekli stariji i poslušao je mlađe. Ishod je bio katastrofalan (2. Let. 10:6-11, 19). Šta učimo iz ovoga? Ako smo mlađi, važno je da tražimo mišljenje starijih i onih koji su iskusniji u nekom poslu. To ne znači da treba da osećamo pritisak da sve moramo obavljati po starom, ali ne znači ni da odmah moramo uvesti promene. Važno je da pokažemo iskreno poštovanje prema starijoj braći i uvažimo njihove ideje.

13. Kako mlađi treba da sarađuju sa starijima?

¹³ Možda su neka mlađa braća sada nadglednici starijoj braći. Iako su sada uloge zamenjene, dobro je da se mlađi pre donošenja neke odluke obrate starijima, jer su oni mudriji i imaju više iskustva u obavljanju nekih zaduženja. Ranije pomenuti Pol kaže: „Drago mi je kad mogu da se obratim Piteru za savet i podstičem i druge u mom odeljenju da to čine.“

14. Šta o saradnji učimo od Timoteja i apostola Pavla?

¹⁴ Pogledajmo jedan biblijski primer. Timotej je mnoge godine sarađivao s apostolom Pavlom. (Pročitati Filipljanima 2:20-22.) Pavle  je o njemu napisao Korinćanima: „Zato vam šaljem Timoteja, jer je on moje voljeno i verno dete u Gospodu. On će vas podsetiti na načela kojih se držim dok služim Hristu Isusu, o kojima poučavam svuda u svakoj skupštini“ (1. Kor. 4:17). Iz ovih reči se vidi koliko su njih dvojica blisko sarađivali. Pavle je odvajao vreme da pouči Timoteja. S druge strane, Timotej je dobro učio i stekao Pavlovu naklonost, tako da je Pavle bio siguran da će Timotej dobro brinuti o duhovnim potrebama Korinćana. Današnje starešine se mogu ugledati na Pavla i pomagati braći da se osposobe kako bi preuzela dodatna zaduženja u skupštini.

15. Kako nam Rimljanima 12:3-5 može pomoći kada nas lično pogađa neka promena?

¹⁵ Živimo u uzbudljivom vremenu. Zemaljski deo Jehovine organizacije raste u mnogim pogledima. To sa sobom povlači mnoge promene. Ponekad nas te promene pogađaju lično. Šta tada treba da radimo? Treba da budemo ponizni i usredsređeni na Jehovinu volju, a ne na sebe. Takav stav unapređuje jedinstvo. To potvrđuju reči koje je Pavle napisao Rimljanima: „Kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli, nego da misli o sebi razumno, svako po veri koju mu je Bog udelio. Jer kao što u jednom telu imamo mnogo udova, ali nemaju svi udovi istu ulogu, tako smo i mi, iako nas je mnogo, jedno telo u jedinstvu s Hristom“ (Rimlj. 12:3-5).

16. Šta svi možemo činiti da bismo zadržali mir i jedinstvo u Jehovinoj organizaciji?

¹⁶ Bez obzira kakve su nam okolnosti, dajmo sve od sebe u službi za Kraljevstvo i činimo ono što se traži od nas. Na primer, ukoliko si stariji brat, obuči mlađe da mogu da obavljaju tvoje zaduženje. Ukoliko si mlađi brat, budi skroman i spreman da učiš, i ne zaboravljaj da pokažeš poštovanje prema starijima. Ukoliko si supruga, pruži podršku svom mužu kad mu se okolnosti promene. Na taj način ćeš biti poput Priskile, koja je verno podupirala svog muža, Akilu (Dela 18:2).

17. Kako je Isus pokazao da ima poverenja u svoje učenike?

¹⁷ Isus je bio najbolji primer u poučavanju drugih. On je znao da će njegovoj službi na zemlji doći kraj i da će ga drugi zameniti u tome. Iako su njegovi učenici bili nesavršeni, imao je poverenja u njih da će dobru vest propovedati u većem obimu od njega (Jov. 14:12). On ih je dobro poučio i oni su uspeli da dobru vest prošire po celom tadašnjem svetu (Kol. 1:23).

18. Dok radosno iščekujemo budućnost, šta sada treba da radimo?

¹⁸ Nakon što je svoj život položio kao otkupnu žrtvu, Hrist je bio uskrsnut i dobio je novo zaduženje i autoritet „daleko iznad svake vladavine i vlasti i sile i uprave“ (Ef. 1:19-21). Ukoliko se desi da umremo pre Armagedona, Jehova će nagraditi našu vernost i uskrsnuće nas u novom svetu gde će biti mnogo lepih zaduženja. Međutim, sada je najvažnije delo propovedanja i stvaranja učenika. Zato dajmo svoje najbolje, bez obzira da li smo stari ili mladi, i budimo „uvek zaokupljeni Gospodovim delom“ (1. Kor. 15:58).