1, 2. (a) Kako ljudi gledaju na slobodnu volju? (b) Šta Biblija kaže o slobodnoj volji? (c) Koja ćemo pitanja osmotriti u ovom članku?

KADA je trebalo da donese jednu odluku, jedna žena je rekla svom prijatelju: „Ne mogu da mislim, samo mi reci šta treba da uradim. Tako mi je lakše.“ Ova žena je više volela da drugi odlučuju umesto nje nego da koristi jedan poseban dar od našeg Stvoritelja — slobodnu volju. Kako ti gledaš na taj dar? Da li voliš da donosiš odluke ili bi radije da drugi odlučuju umesto tebe?

² Ljudi već vekovima vode mnoge rasprave na temu slobodne volje. Neki kažu da ona ne postoji, već da je Bog unapred odredio kako će izgledati naš život. Drugi kažu da bi ona postojala samo ako bi čovek imao apsolutnu slobodu. Međutim, da bismo ispravno razumeli ovu temu, neophodno je da vidimo šta o tome kaže Božja Reč. Ona nam otkriva da nas je Jehova stvorio sa slobodnom voljom, to jest s mogućnošću da svoje umne sposobnosti koristimo kako bismo nešto odlučili ili izabrali. (Pročitati Isusa Navina 24:15.) Biblija nam takođe pruža odgovore na sledeća pitanja: Kako treba da koristimo  slobodu izbora? Da li ta sloboda ima granice? Kako naši izbori pokazuju koliko volimo Jehovu? Kako pokazujemo da poštujemo odluke drugih?

3. Kako Jehova koristi svoju slobodu?

³ Samo Jehova ima apsolutnu slobodu. Međutim, iz načina na koji je koristi možemo mnogo toga naučiti. Primera radi, davno u prošlosti, on je izabrao Izraelce da nose njegovo ime, da budu „njegovo dragoceno vlasništvo“ (Pon. zak. 7:6-8). Zašto je baš njih izabrao? Zato što je želeo da održi obećanje koje je vekovima ranije dao Avrahamu (Post. 22:15-18). Pored toga, Jehova svoju slobodu uvek koristi s ljubavlju i pravedno. To se može videti iz načina kako se ophodio s Izraelcima, koji su mu često okretali leđa. Na primer, kada bi se pokajali, on bi im pokazao ljubav i milosrđe. To se vidi iz njegovih sledećih reči: „Ja ću izlečiti njihovu nevernost. Voleću ih drage volje“ (Os. 14:4). Jehova zaista pruža predivan primer u tome kako koristiti slobodu na dobrobit drugih.

4, 5. (a) Kako je Jehovin prvenac koristio slobodnu volju? (b) Koje pitanje svako od nas treba sebi da postavi?

⁴ Kada je stvorio anđele i ljude, Jehova ih je obdario slobodnom voljom. Prva osoba koja je dobila taj dar bio je Jehovin prvenac, „slika nevidljivog Boga“, koji je svoju slobodu izbora uvek koristio na ispravan način (Kol. 1:15). Na primer, pre nego što je došao na zemlju, on je izabrao da ostane odan svom Ocu i da se ne pridruži Sataninoj pobuni. Nadalje, kada je bio na zemlji, odlučio je da ne podlegne Sataninim kušnjama (Mat. 4:10). Čak je i u noći pre svoje smrti rekao svom Ocu da želi da izvrši njegovu volju: „Oče, ako hoćeš, ukloni ovu čašu od mene. Ali neka ne bude moja volja, nego tvoja“ (Luka 22:42). Da li se i mi možemo ugledati na Isusa i koristiti slobodu izbora da bismo slavili Jehovu i vršili njegovu volju?

⁵ Pošto smo i mi stvoreni po Božjoj slici, odgovor je potvrdan (Post. 1:26). Međutim, mi nemamo apsolutnu slobodu kao Jehova. U Božjoj Reči se kaže da je Jehova postavio granice našoj slobodi i da ih moramo poštovati. Na primer, u porodičnom krugu, supruga treba da bude podložna svom mužu, a deca svojim roditeljima (Ef. 5:22; 6:1). S obzirom na to, dobro je da se pitamo: „Kako gledam na granice koje nam Jehova postavlja?“ Odgovor na ovo pitanje može uticati na našu večnu budućnost.

6. Zašto je dobro da postoje pravila i ograničenja?

⁶ Da li možemo reći da smo zaista slobodni ako moramo poštovati ograničenja i pravila? Svakako da možemo. Zašto? Pravila i ograničenja nas štite. Pogledajmo to na jednom primeru. Recimo da smo odlučili da krenemo na put. Da li bi bilo bezbedno da vozimo putem na kom nema saobraćajnih znakova, gde svako može da odluči koliko će brzo voziti i kojom će stranom voziti? Naravno da ne bi. Slično je i u životu. Granice su nam neophodne da bismo u potpunosti uživali u slobodi. Da bismo još bolje razumeli koliko je mudro da svoje pravo izbora koristimo u okviru granica koje je postavio Jehova, osmotrimo neke primere iz Biblije.

7. (a) Po čemu se čovek razlikuje od životinja? (b) Navedi jedno područje na kom je Adam imao slobodu izbora.

 ⁷ Jehova je slobodnom voljom darovao i prvog čoveka, Adama. Po tome se on razlikovao od životinja, budući da su one stvorene sa instinktom. Adam je svoj dar isprva koristio na ispravan način. Na primer, mogao je da posmatra životinje i da odabere kako će koju nazvati. Iako je Jehova stvorio životinje pre nego što je stvorio Adama, ipak nije on odlučio kako će se koje stvorenje nazvati, već je tu radost prepustio Adamu. Tako je Jehova „dovodio [životinje] pred čoveka“. Nije se mešao u Adamov izbor, već „kako je čovek nazvao svaku živu dušu, tako joj je bilo ime“ (Post. 2:19).

8. (a) Kako je Adam zloupotrebio slobodnu volju? (b) Do čega je dovela Adamova pogrešna odluka?

⁸ Jehova je rekao Adamu da treba da pretvori zemlju u raj i pritom mu je dao dosta slobode. Njemu i njegovoj supruzi, Evi, rekao je: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite, i vladajte nad morskim ribama i stvorenjima koja lete po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji“ (Post. 1:28). Međutim, Adam nije bio zadovoljan svojom ulogom. Zato je rešio da prekorači granice koje mu je Bog postavio, pa je jeo zabranjeni plod. Na taj način je zloupotrebio slobodnu volju i svojim potomcima naneo patnju, koja traje već hiljadama godina (Rimlj. 5:12). Razmišljanje o tome do čega je doveo Adamov pogrešan izbor trebalo bi da nas navede da svoje pravo na odlučivanje koristimo odgovorno i da poštujemo granice koje Jehova postavi.

9. Koju je mogućnost Jehova ponudio Izraelcima i kako su oni reagovali?

⁹ Adam i Eva su na sve ljude preneli nesavršenost i smrt. Međutim, njihovom neposlušnošću ljudi nisu izgubili slobodnu volju, to jest mogućnost da prave lične izbore. To se vidi na primeru Izraelaca. Kada im je Jehova ponudio mogućnost da postanu njegovo dragoceno vlasništvo, oni su jednoglasno rekli: „Sve što je Jehova rekao spremni smo da činimo“ (Izl. 19:3-6, 8). Tako su izabrali da se pridržavaju uslova koje im je Jehova izneo kako bi postali narod koji nosi njegovo ime. Nažalost, s vremenom su pogazili svoje obećanje i tako na pogrešan način iskoristili svoje pravo izbora. Neka nam njihov primer posluži kao upozorenje da uvek pazimo kako koristimo svoju slobodu. Pritom je važno da se čvrsto držimo Jehove i njegovih pravednih merila (1. Kor. 10:11).

10. Navedi neke osobe koje su na ispravan način koristile svoje pravo izbora. (Videti sliku na početku članka.)

¹⁰ U 11. poglavlju Jevrejima nalaze se imena 16 Božjih slugu koji su slobodnu volju koristili u okviru granica koje im je postavio Bog. Zbog toga su bili blagoslovljeni, a očekuje ih i divna budućnost. Na primer, Noje je pokazao snažnu veru i sagradio arku koju mu je Bog rekao da sagradi. To što je izabrao da sluša Božje smernice spaslo je život članovima njegove porodice i budućim pokolenjima (Jevr. 11:7). Avraham i Sara su takođe poslušali Boga i iz Ura krenuli u zemlju koju im je obećao. Nakon nekog vremena, imali su priliku da se vrate u svoj bogati grad. Međutim, nisu to učinili već su ostali usredsređeni na „ono što im je bilo obećano“  i težili su za onim što je bolje (Jevr. 11:8, 13, 15, 16). Mojsije je iza sebe ostavio egipatsko bogatstvo i „radije je izabrao da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom nego da privremeno uživa u grehu“ (Jevr. 11:24-26). Neka nas ovi dobri primeri podstaknu da svoju slobodnu volju uvek koristimo na ispravan način tako što ćemo vršiti Božju volju.

11. (a) U kom slučaju nam je sloboda izbora posebno dragocena? (b) Šta pokazuje način na koji koristimo svoju slobodu izbora?

¹¹ Možda nam se čini da je lakše da neko drugi donosi odluke umesto nas. Međutim, tada ne bismo osetili koliko je dragocena sloboda izbora, posebno kad je reč o služenju Bogu. (Pročitati Ponovljene zakone 30:19, 20.) U Ponovljenim zakonima 30:19 vidimo koji je izbor Jehova stavio pred Izraelce, a u 20. stihu vidimo da su oni svojim izborom imali priliku da pokažu Jehovi koliko ga vole. Isto je i danas. I mi biramo da li ćemo služiti Jehovi, a način na koji koristimo svoju slobodu izbora pokazuje koliko ga volimo i koliko nam je važno da mu odajemo čast.

12. Za šta nikada ne smemo da koristimo svoju slobodu?

¹² Zamisli da si jednom prijatelju poklonio nešto vredno. Sigurno bi ti bilo teško kad bi čuo da je on to bacio ili, što je još gore, da je to upotrebio da nekog povredi! Slično tome, Jehova je ljudima poklonio slobodnu volju. Međutim, oni taj dar zloupotrebljavaju čak do te mere da povređuju druge. Jehovi je sigurno teško zbog takve nezahvalnosti. Ali takav stav nije nikakvo čudo pošto živimo „u poslednjim danima“ kada mnogi pokazuju nezahvalan duh (2. Tim. 3:1, 2). Nemojmo sebi nikad dopustiti da zloupotrebimo slobodu koju nam je Jehova dao i da postanemo nezahvalni. Kako bi se moglo desiti da zloupotrebimo svoju slobodu?

13. Kako možemo na ispravan način koristiti svoju slobodu?

¹³ Svi imamo pravo da biramo društvo, stil odevanja i doterivanja, kao i zabavu. Međutim, ukoliko izaberemo da robujemo telesnim željama ili svetskim trendovima, naša sloboda može postati „pokriće  za zlo“. (Pročitati 1. Petrovu 2:16.) Ne želimo da svoju slobodu koristimo da bismo ugađali telesnim željama, već da bismo sve činili „na Božju slavu“ (Gal. 5:13; 1. Kor. 10:31).

14. Zašto je važno da se uzdamo u Jehovu kada donosimo odluke?

¹⁴ Još jedan način kako možemo ispravno koristiti svoju slobodu jeste da se uzdamo u Jehovu i da prihvatimo ograničenja koja nam postavlja. Tada ćemo donositi dobre odluke. O tome je Jehova rekao: „Ja, Jehova, ja sam tvoj Bog, koji te uči za tvoje dobro i koji te vodi putem kojim treba da ideš“ (Is. 48:17). Takođe moramo ponizno priznati „da put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti. Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jer. 10:23). Pazimo da ne upadnemo u zamku samouverenosti, kao što su to učinili Adam i Izraelci. Umesto toga, uzdajmo se „u Jehovu svim srcem svojim“ (Posl. 3:5).

15. Čemu nas uči načelo iz Galatima 6:5?

¹⁵ To što imamo slobodu da donosimo lične odluke znači da treba da poštujemo i pravo drugih u tom pogledu. Zašto je to važno? Zato što ne postoje dve osobe koje će uvek doneti istu odluku. To je slučaj čak i kad je reč o našem ponašanju i službi Bogu. Zato je važno da zadržimo na umu načelo iz Galatima 6:5. (Pročitati.) Kada razumemo da svaki hrišćanin mora „nositi svoj teret“, onda ćemo poštovati prava drugih na lične izbore.

16, 17. (a) Koji je problem nastao u skupštini u Korintu? (b) Kako je Pavle pomogao Korinćanima da reše taj problem i čemu nas to uči?

¹⁶ Osmotrimo jedan biblijski primer koji pokazuje zašto moramo uvažavati savest naše braće i poštovati njihove izbore. U skupštini u Korintu je nastala podela oko toga da li treba jesti meso koje se prodaje na pijacama, a za koje je postojala mogućnost da je ranije bilo prineto idolima. Neki su razmišljali: „Idol zapravo nije ništa“ i zato su zaključili da se takvo meso može jesti čiste savesti. Međutim, oni koji su ranije obožavali te idole, smatrali su da bi jedenje takvog mesa bilo čin idolopoklonstva (1. Kor. 8:4, 7). To je bilo osetljivo pitanje koje je pretilo da ugrozi jedinstvo cele skupštine. Kako im je Pavle pomogao da to reše?

¹⁷ Najpre je obe strane podsetio da ih hrana neće približiti Bogu (1. Kor. 8:8). Zatim im je rekao da ne dopuste da njihovo pravo na izbor postane „kamen spoticanja slabima“ (1. Kor. 8:9). Kasnije je one s preosetljivom savešću poučio da ne sude onima koji jedu takvo meso (1. Kor. 10:25, 29, 30). Dakle, u ovom važnom pitanju, svaki hrišćanin je morao da na temelju savesti donese ličnu odluku. Šta iz ovog primera učimo? Budući da moramo poštovati odluke drugih u važnim pitanjima, kao što su ona koja se tiču službe Bogu, zar ne treba onda da uvažavamo i njihove manje važne odluke? (1. Kor. 10:32, 33).

18. Kako možeš pokazati zahvalnost za slobodnu volju?

¹⁸ Jehova nam je dao slobodnu volju, a s tim i pravu slobodu (2. Kor. 3:17). To je izuzetno vredan dar jer nam omogućava da donosimo odluke koje pokazuju koliko ga volimo. Zato pokažimo zahvalnost Jehovi tako što ćemo taj dar koristiti na način koji će ga proslaviti i koji će uvažiti pravo drugih na lične odluke.