Jehova je Jezekilju objavio ohrabrujuću poruku u kojoj je obećao da će se Izraelci ujediniti nakon što se budu vratili u Obećanu zemlju. Time je takođe prorečeno ujedinjenje Božjeg naroda koje je započelo tokom poslednjih dana.

Jehova je proroku Jezekilju rekao da uzme dva pruta i da na njima nešto napiše. Na jednom prutu je trebalo da napiše: „Za Judu i za Izraelove sinove, njegove drugove“, a na drugom: „Za Josifa, Jefremov prut, i za sav Izraelov dom, njegove drugove.“ Trebalo je da ta dva pruta u Jezekiljevoj ruci postanu „jedno“ (Jezek. 37:15-17).

Na koga se odnosi izraz „Jefremov prut“? Prvi kralj severnog desetoplemenskog kraljevstva bio je  Jerovoam, i on je poticao iz Jefremovog plemena, koje je bilo najbrojnije (Pon. zak. 33:13, 17; 1. Kralj. 11:26). To pleme je poteklo od Josifovog sina Jefrema (Br. 1:32, 33). Josif je dobio poseban blagoslov od svog oca Jakova. Stoga je bilo sasvim na mestu što je prut koji je predstavljao desetoplemensko kraljevstvo bio nazvan „Jefremov prut“. Godine 740. pre n. e., dakle mnogo pre nego što je Jezekilj zapisao ovo proročanstvo, Asirci su osvojili severno kraljevstvo Izraela i prognali njegovo stanovništvo (2. Kralj. 17:6). Međutim, godinama kasnije, Vavilonci su porazili Asirce. Dakle, kada je Jezekilj zapisao proročanstvo o dva pruta, većina Izraelaca je do tada već bila rasuta širom Vavilonskog carstva.

Vavilonci su 607. pre n. e. osvojili južno, dvoplemensko kraljevstvo i stanovništvo izgnali u Vavilon. Moguće je da je među izgnanicima bilo i onih koji su preostali iz severnog kraljevstva Izraela. Kraljevi koji su vladali tim dvoplemenskim kraljevstvom bili su iz Judinog plemena. Sveštenici su takođe živeli na području tog kraljevstva, budući da su služili u hramu u Jerusalimu (2. Let. 11:13, 14; 34:30). Stoga, bilo je sasvim na mestu što je na prutu koji je predočavao dvoplemensko kraljevstvo pisalo „za Judu“.

Kada su ova dva simbolična pruta spojena u jedan? To se dogodilo 537. pre n. e., kada su se pripadnici i dvoplemenskog i desetoplemenskog kraljevstva vratili iz izgnanstva u Jerusalim da bi obnovili hram. Među Izraelovim sinovima više nije bilo razdora (Jezek. 37:21, 22). Izraelci su ponovo ujedinjeno služili Jehovi. To ujedinjenje su takođe predskazali i proroci Isaija i Jeremija (Is. 11:12, 13; Jer. 31:1, 6, 31).

Ovim proročanstvom istaknuta je jedna veoma važna činjenica o obožavanju istinitog Boga, a to je da će Jehova ujediniti one koji mu služe i oni će postati „jedno“ (Jezek. 37:18, 19). Da li se ovo obećanje o ujedinjenju obistinilo i u naše vreme? Ovo proročanstvo je počelo da se ispunjava 1919, kada je Božji narod reorganizovan i ponovo ujedinjen. Dakle, Satana nije uspeo u svojoj nameri da trajno razjedini Božji narod.

U to vreme, većina pripadnika Božjeg naroda imala je nadu da će sa Isusom biti kraljevi i sveštenici na nebu (Otkr. 20:6). Oni su u simboličnom smislu bili poput pruta „za Judu“. Međutim, s vremenom se sve više onih sa zemaljskom nadom pridruživalo pomazanoj klasi (Zah. 8:23). Oni su bili poput pruta „za Josifa“ i nisu imali nadu da će vladati sa Hristom na nebu.

Obe ove grupe danas ujedinjeno služe kao Jehovin narod pod Kraljem, Isusom Hristom, koji je u proročanstvu nazvan „moj sluga David“ (Jezek. 37:24, 25). Isus se molio da svi njegovi sledbenici budu jedno, kao što je i njegov Otac u jedinstvu s njim i kao što je on u jedinstvu sa svojim Ocem * (Jov. 17:20, 21). On je takođe prorekao da će njegovo malo stado pomazanih sledbenika zajedno sa „drugim ovcama“ postati „jedno stado“. Svi će oni biti pod „jednim pastirom“ (Jov. 10:16). Isusove reči dobro opisuju duhovno jedinstvo koje danas vlada među Jehovinim narodom, bez obzira na to da li imaju nebesku ili zemaljsku nadu.