1, 2. Zašto u sadašnjem svetu nije moguće iskoreniti siromaštvo?

DANAŠNJI ekonomski sistem je veoma okrutan i nepravedan. Na primer, mladi bezuspešno tragaju za poslom. Mnogi ljudi dovode svoj život u opasnost kako bi se preselili u bogatije zemlje. Siromaštvo je rašireno čak i u razvijenim zemljama. Jaz između bogatih i siromašnih sve je veći. Prema nekim nedavnim procenama, bogatstvo koje poseduje jedan procenat svetskog stanovništva jednako je onome što poseduju svi ostali zajedno. Mada je tu procenu teško potvrditi, činjenica je da milijarde ljudi žive u krajnjem siromaštvu, dok neki imaju toliko mnogo da mogu zbrinuti i nekoliko generacija svojih potomaka. Isus je takođe ukazao na tu činjenicu, kada je rekao: „Siromašne uvek imate pored sebe“ (Mar. 14:7). Zbog čega postoji takva nejednakost?

² Isus je bio svestan toga da će sadašnji nepravedni ekonomski, to jest trgovački sistem postojati sve dok Božje Kraljevstvo ne preuzme vlast nad zemljom. Na taj pohlepni sistem se u Otkrivenju 18:3 ukazuje izrazom „trgovci zemaljski“. On predstavlja jedan od temelja Sataninog sveta, uz politički i religiozni sistem. Iako su mnoge Božje sluge prekinule svaku vezu s politikom i lažnom religijom,  to nije moguće u potpunosti učiniti s trgovačkim sistemom Sataninog sveta.

3. Koja pitanja ćemo osmotriti?

³ Kao Božje sluge, neophodno je da s vremena na vreme preispitamo svoje gledište o trgovačkom sistemu. Možemo se pitati: „Kako načinom na koji koristim materijalne stvari mogu pokazati svoju vernost Jehovi? Kako da se oduprem uticaju ekonomskog sistema? Koja iskustva pokazuju da se Božji narod ne uzda u materijalne stvari već u Boga?“

4, 5. (a) U kakvoj se situaciji našao nastojnik iz Isusove priče? (b) Koji savet je Isus dao svojim sledbenicima?

⁴ Pročitati Luku 16:1-9. Isusova priča o nepravednom nastojniku podstiče na razmišljanje. Nakon što je nastojnik bio optužen da rasipa imanje svog gospodara, on je snalažljivo postupio da bi stekao prijatelje koji će mu pomoći ukoliko izgubi svoj posao. * Naravno, Isus nije ovom pričom želeo da navede svoje učenike da budu nepošteni kako bi opstali u ovom svetu. On je takvo ponašanje pripisao onima koje je nazvao „sinovi ovoga sveta“. Cilj mu je bio da istakne jednu važnu pouku.

⁵ Isus je znao da će, poput ovog nastojnika koji se našao u teškoj situaciji, mnogi njegovi sledbenici nailaziti na teškoće dok se trude da zarade za život u današnjem nepravednom svetu. Zato im je dao sledeći savet: „Stecite prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas, kad ono nestane, [Jehova i Isus] primili u večna boravišta.“ Šta učimo iz ovih Isusovih reči?

6. Kako znamo da Jehova nije nameravao da ljudi pohlepno gomilaju bogatstvo?

⁶ Iako Isus nije objasnio zašto je bogatstvo nazvao „nepravednim“, Biblija nam jasno pokazuje da Jehova nije nameravao da ljudi pohlepno gomilaju bogatstvo. Jehova je u Edenu dao Adamu i Evi sve što im je bilo potrebno za život (Post. 2:15, 16). Kasnije, kada je u prvom veku na hrišćane izliven sveti duh, niko od njih „nije govorio da je nešto od onoga što poseduje njegovo, nego im je sve bilo zajedničko“ (Dela 4:32). Takođe, Isaija je prorokovao o vremenu kada će svi ljudi besplatno uživati u plodovima zemlje (Is. 25:6-9; 65:21, 22). Ali dok to vreme ne dođe, Isusovi učenici moraju da zarađuju za život i da takoreći koriste „nepravedno bogatstvo“ ovog sveta. Zato je neophodno da budu mudri i da se trude da ugode Bogu.

7. Šta učimo iz onoga što je Isus rekao u Luki 16:10-13?

⁷ Pročitati Luku 16:10-13. Nastojnik iz Isusove priče stekao je prijatelje zarad svoje koristi. Međutim, Isus je podstakao svoje sledbenike da iz nesebičnih motiva razvijaju prijateljstvo s njim i njegovim Ocem. Iz stihova koji slede nakon priče o nastojniku vidi se da postoji veza između „nepravednog bogatstva“ i vernosti Bogu. Isus je istakao da načinom na koji koristimo nepravedno bogatstvo možemo pokazati svoju vernost Bogu.

8, 9. Kako neki pokazuju vernost Bogu?

⁸ Svoju vernost Bogu, između ostalog, možemo pokazati tako što dajemo dobrovoljne priloge za međunarodno delo propovedanja, koje je Isus prorekao (Mat. 24:14). Na primer, jedna devojčica iz Indije je stavljala novčiće u kasicu. Štedela je i pritom bila spremna  čak i da se odrekne nekih igračaka. Kada je napunila kasicu, ona je taj novac dala kao dobrovoljni prilog za delo propovedanja. Jedan brat iz Indije koji ima plantažu kokosa jednom je poklonio veliku količinu kokosovih oraha isturenom prevodilačkom odeljenju za malajalamski jezik. Brat je smatrao da će im to značiti više nego da im da novac, pošto bi svakako morali da kupe kokos. Takođe, braća iz Grčke redovno poklanjaju tamošnjoj betelskoj porodici maslinovo ulje, sir i druge namirnice. Ovi primeri pokazuju kako možemo mudro koristiti materijalna sredstva.

⁹ Jedan brat sa Šri Lanke, koji živi u drugoj zemlji, dozvolio je da u njegovoj kući stanuju oni koji su u punovremenoj službi, kao i da se u njoj održavaju skupštinski i pokrajinski sastanci. On zbog toga ima dodatne troškove, ali tamošnjoj siromašnoj braći to mnogo znači. Nadalje, u jednoj zemlji gde je propovedanje zabranjeno, objavitelji stavljaju svoje domove na raspolaganje kako bi se koristili kao Dvorane Kraljevstva. Zahvaljujući tome, pioniri i drugi objavitelji koji skromno žive ne moraju da iznajmljuju objekte za sastanke.

10. Koji su neki od blagoslova koje možemo dobiti ukoliko smo darežljivi?

¹⁰ Primeri koje smo naveli pokazuju da je Božji narod „veran u najmanjem“, tako što materijalna sredstva koristi na način koji pokazuje da više ceni duhovno bogatstvo (Luka 16:10). Kako ta braća i sestre gledaju na žrtve koje čine? Oni razumeju da time stiču „istinsko bogatstvo“ (Luka 16:11). Jedna sestra koja redovno daje priloge kaže: „To što se trudim da budem darežljiva, pozitivno je uticalo na mene. S vremenom sam postala velikodušnija i na drugim poljima. Na primer, strpljivija sam, spremnija da opraštam, da prihvatim savet i da se pomirim s razočaranjima.“ Mnogi drugi su takođe uvideli da je darežljivost pozitivno uticala na njih (Ps. 112:5; Posl. 22:9).

11. (a) Kako možemo pokazati da mudro koristimo materijalne stvari? (b) Šta se postiže prilozima braće iz celog sveta? (Videti sliku na početku članka.)

¹¹ Još jedan način na koji možemo pokazati da mudro koristimo materijalne stvari jeste da pomažemo drugima. Primera radi, neki objavitelji koji ne mogu da budu u punovremenoj službi ili da se presele tamo gde je veća potreba za objaviteljima, raduju se što znaju da svojim prilozima podupiru druge u službi (Posl. 19:17). Dobrovoljni prilozi se koriste da se obezbedi literatura i podupre propovedanje u siromašnim zemljama u kojima je broj objavitelja u velikom porastu. Recimo, godinama ranije u zemljama kao što su Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i Ruanda, za jednu Bibliju je trebalo izdvojiti celu sedmičnu ili mesečnu zaradu. Braća su morala da biraju da li će kupiti Bibliju ili hranu za svoju porodicu. Ali zahvaljujući prilozima braće iz celog sveta, višak jednih pokriva oskudicu drugih s ciljem „da bude jednakost“,  pa je Jehovina organizacija u mogućnosti da podupre prevođenje i štampanje Biblije. Sada u tim zemljama braća mogu da dobiju Bibliju za svakog člana svoje porodice, kao i za osobe s kojima proučavaju. (Pročitati 2. Korinćanima 8:13-15.) Na taj način, i braća koja daju priloge i oni koji imaju koristi od njih jačaju svoje prijateljstvo s Jehovom.

12. Kako je Avraham pokazao pouzdanje u Jehovu?

¹² Kako još možemo pokazati da nam je prijateljstvo s Jehovom važno? Tako što ćemo pojednostaviti život i svoje okolnosti koristiti da stičemo „istinsko bogatstvo“. To je u drevno doba učinio Jehovin sluga Avraham. On je napustio bogati grad Ur i bio spreman da živi u šatorima jer je želeo da bude Jehovin prijatelj (Jevr. 11:8-10). Uvek se pouzdao u Jehovu kao izvor istinskog bogatstva i nikada nije težio za materijalnim stvarima, što bi pokazalo nedostatak pouzdanja (Post. 14:22, 23). Isus je imao na umu takvu vrstu vere kada je jednom bogatom čoveku rekao: „Ako hoćeš da budeš savršen, idi i prodaj svoje imanje i novac daj siromašnima i imaćeš blago na nebu. Onda dođi i kreni za mnom“ (Mat. 19:21). Taj čovek nije imao veru poput Avrahamove. Za razliku od njega, drugi su se bezuslovno uzdali u Jehovu.

13. (a) Koji savet je apostol Pavle dao Timoteju? (b) Kako možemo da primenimo Pavlov savet?

¹³ Snažnu veru pokazao je i Timotej. Za njega je Pavle rekao da je „dobar vojnik Hrista Isusa“. Nakon toga je dodao: „Nijedan vojnik se ne upušta u poslove svakodnevnog života, jer želi da ugodi onome koji ga je uzeo za vojnika“ (2. Tim. 2:3, 4). Današnji Isusovi sledbenici, uključujući i „vojsku“ od preko milion punovremenih slugu, daju sve od sebe kako bi primenili taj savet apostola Pavla. Oni se odupiru uticaju ovog sveta i njegove reklamne industrije, imajući na umu načelo: „Ko uzima zajam sluga je onom ko daje zajam“ (Posl. 22:7). Satana bi silno želeo da postanemo robovi njegovog trgovačkog sveta. Zbog nekih odluka bismo mogli godinama da budemo pod velikim pritiskom, jer bismo možda morali da otplaćujemo velike rate za kuću, auto, školovanje, pa čak i za venčanje. Međutim, biće očigledno da smo mudri ukoliko pojednostavimo život, izbegavamo dugove i smanjimo troškove. Tako nećemo postati robovi današnjeg trgovačkog sveta i moći ćemo da nesmetano služimo Jehovi (1. Tim. 6:10).

14. Navedi primere koji pokazuju čemu treba da damo prioritet.

¹⁴ Da bismo vodili jednostavan život, neophodno je da ispravno postavimo prioritete. Pogledajmo to na primeru jednog brata i njegove supruge. Oni su imali firmu koja je uspešno poslovala. Međutim, želeli su da ponovo budu u punovremenoj službi. Ta želja ih je podstakla da prodaju firmu, čamac i druge stvari. Njih dvoje su se prijavili da služe kao dobrovoljci na gradnji našeg glavnog sedišta u Vorviku. Tamo su nekoliko sedmica služili s njegovim roditeljima, koji su takođe došli da pomognu. Pored toga, poseban blagoslov je bio taj što su u Vorviku sve vreme služili sa svojom ćerkom i zetom. Još jedan primer je sestra koja služi kao pionir u Koloradu. Ona je radila skraćeno radno vreme u jednoj banci. Njeni pretpostavljeni su bili toliko zadovoljni njenim radom da su joj ponudili posao s punim radnim vremenom i trostruko veću platu. Međutim, u tom slučaju ne bi mogla da  posveti službi dovoljno vremena, pa je odbila tu privlačnu ponudu. Ovo su samo neki od mnogih primera samopožrtvovanosti Jehovinih slugu. Kada smo čvrsto rešeni da nam Kraljevstvo bude na prvom mestu u životu, mi pokazujemo da cenimo prijateljstvo s Jehovom i da nam je duhovno bogatstvo važnije od onoga što nam nudi današnji trgovački svet.

15. Koje bogatstvo nam donosi najveće zadovoljstvo?

¹⁵ Materijalno bogatstvo nije samo po sebi pokazatelj da imamo Božji blagoslov. Jehova blagosilja one koji se „bogate dobrim delima“. (Pročitati 1. Timoteju 6:17-19.) Jedan primer je sestra po imenu Lučija. * Ona se 1993. preselila iz Italije u Albaniju, jer je saznala da je tamo potrebna pomoć u propovedanju. Iako nije imala posao, potpuno se pouzdala u Jehovu da će se on pobrinuti za njene potrebe. S vremenom je naučila albanski jezik i uz njenu pomoć je više od 60 osoba prihvatilo istinu. Iako većina nas ne propoveda na tako plodnom području, sve što činimo kako bismo drugima pomogli da upoznaju Jehovu i da mu se približe bogatstvo je koje će večno trajati (Mat. 6:20).

16. (a) Šta će se dogoditi s trgovačkim svetom? (b) Kako to treba da utiče na naš stav prema materijalnim stvarima?

¹⁶ Isus je rekao: „Kad [nepravedno bogatstvo] nestane“, a ne ako ono nestane (Luka 16:9). U ovim poslednjim danima, često se dešava da banke propadnu ili da dođe do ekonomske krize. Ali to je beznačajno u odnosu na ono što će se u skoroj budućnosti desiti u celom svetu. Ceo Satanin poredak, u šta spadaju politički, religiozni i trgovački svet, osuđen je na propast. U vezi s tim, proroci Jezekilj i Sofonija prorekli su da će zlato i srebro, koji su oduvek bili od suštinske važnosti za trgovački svet, postati bezvredni (Jezek. 7:19; Sof. 1:18). Kako bismo se osećali da u svojim poznim godinama shvatimo da smo žrtvovali istinsko bogatstvo zarad nepravednog bogatstva ovog sveta? Verovatno bismo se osećali kao čovek koji je radio celog svog života da bi stekao brdo para i na kraju shvatio da je taj novac falsifikovan (Posl. 18:11). Zaista, bogatstvo će neminovno propasti. Zato ga iskoristimo da bismo bili Jehovini i Isusovi prijatelji. Sve što činimo kako bismo podupirali Jehovino Kraljevstvo duhovno će nas obogatiti.

17, 18. Šta u budućnosti očekuje Božje sluge?

¹⁷ Kada Božje Kraljevstvo dođe, više neće biti stambenih kredita ili stanarine. Neće biti ni potrebe za zdravstvenim osiguranjem. Hrane će biti u izobilju za svakoga i to besplatno. Jehovine sluge će uživati u najboljim plodovima zemlje. Zlato, srebro i dragulji će služiti kao ukras, a ne da bi se neko obogatio. Svi će imati na raspolaganju kvalitetne materijale za gradnju, kao što su drvo, kamen i metal, i moći će da grade prelepe kuće. Drugi će raditi s njima iz zadovoljstva, a ne za novac. Svi će bez razlike uživati u obilju koje zemlja pruža.

¹⁸ To je samo deo neopisivo dragocene nagrade koju će dobiti oni koji stiču prijatelje na nebu. Jehovine sluge na zemlji će klicati od radosti kad budu čule Isusove reči: „Dođite, vi koje je moj Otac blagoslovio, nasledite kraljevstvo koje je pripremljeno za vas od postanka sveta“ (Mat. 25:34).