Pitanja čitalaca
Ko je „žena“ iz Isaije 60:1 i u kom smislu ona „ustaje“ i „svetli“?
U Isaiji 60:1 piše: „Ustani, ženo, zasvetli, jer je došla tvoja svetlost. Obasjava te Jehovina slava.“ Iz konteksta se vidi da je ta „žena“ bila Sion, to jest Jerusalim, glavni grad Jude u to vreme (Is. 60:14; 62:1, 2). a Taj grad predstavlja ceo izraelski narod. Sada se javljaju dva pitanja. Prvo, kada i kako je Jerusalim ustao i zasvetlio u duhovnom pogledu? Drugo, da li Isaijine reči imaju veće ispunjenje?
Kada i kako je Jerusalim ustao i zasvetlio u duhovnom pogledu? Jerusalim i hram su bili u ruševinama tokom 70-godišnjeg izgnanstva Jevreja u Vavilonu. Ali kad su Međani i Persijanci osvojili Vavilon, Izraelci iz celog Vavilonskog carstva mogli su slobodno da se vrate u svoju otadžbinu i obnove pravu religiju (Jezd. 1:1-4). Počevši od 537. pre n. e., preostali od 12 izraelskih plemena su to i uradili (Is. 60:4). Počeli su da prinose žrtve Jehovi, slave praznike koje je on propisao i grade hram (Jezd. 3:1-4, 7-11; 6:16-22). Jehovina slava je opet obasjala Jerusalim, to jest Božji narod. Zahvaljujući tome, postali su izvor prosvetljenja ostalim narodima, koji su bili u duhovnoj tami.
Međutim, Isaijina proročanstva o obnovi su se na drevnom Jerusalimu ispunila samo delimično. Većina Izraelaca nije ostala poslušna Bogu (Nem. 13:27; Mal. 1:6-8; 2:13, 14; Mat. 15:7-9). Kasnije su čak odbacili Mesiju, Isusa Hrista (Mat. 27:1, 2). Zato su Jerusalim i hram ponovo bili uništeni 70. godine.
Jehova je prorekao taj tragičan ishod (Dan. 9:24-27). Jasno je da nije ni bilo predviđeno da se sva proročanstva o obnovi, zapisana u 60. poglavlju Isaije, ispune na Jerusalimu.
Da li Isaijine reči imaju veće ispunjenje? Imaju, ali se odnose na drugu simboličnu ženu, koja se naziva „gornji Jerusalim“. Apostol Pavle je za nju napisao: „Ona je naša majka“ (Gal. 4:26). Gornji Jerusalim je nebeski deo Božje organizacije i sastoji se od vernih duhovnih stvorenja. Njena deca su Isus i 144 000 duhom pomazanih hrišćana, koji su poput Pavla pozvani da žive na nebu. Pomazani hrišćani su „sveti narod“, „Izrael Božji“ (1. Petr. 2:9; Gal. 6:16).
Kako je gornji Jerusalim „ustao“ i „zasvetlio“? Preko svoje pomazane dece na zemlji. Uporedi ono što se desilo njima sa onim što je prorečeno u 60. poglavlju Isaije.
Trebalo je da pomazani hrišćani „ustanu“ jer su se nalazili u duhovnoj tami otkako je u drugom veku nove ere preovladao prorečeni otpad (Mat. 13:37-43). Tako su postali zarobljenici Vavilona Velikog, svih religija koje Bog ne odobrava. Njihovo zarobljeništvo je trajalo do svršetka ovog poretka, koji je počeo 1914. godine (Mat. 13:39, 40). Ubrzo zatim, 1919. godine, oni su oslobođeni i odmah su počeli da svetle u duhovnom pogledu tako što su se posvetili propovedanju. b Od tada, toj svetlosti prilaze ljudi iz svih naroda, među kojima su i preostali od Izraela Božjeg – kraljevi spomenuti u Isaiji 60:3 (Otkr. 5:9, 10).
U budućnosti će pomazani hrišćani na još veličanstveniji način širiti svetlost koja dolazi od Jehove. Nakon života na zemlji postaće deo „Novog Jerusalima“, to jest Hristove neveste, koju sačinjava 144 000 kraljeva i sveštenika na nebu (Otkr. 14:1; 21:1, 2, 24; 22:3-5).
Novi Jerusalim će odigrati bitnu ulogu u ispunjenju Isaije 60:1. (Uporediti Isaiju 60:1, 3, 5, 11, 19, 20 sa Otkrivenjem 21:2, 9-11, 22-26.) Baš kao što je Jerusalim bio sedište vlasti u drevnom Izraelu, tako će Novi Jerusalim i Hrist sačinjavati vlast novog poretka. Kako će Novi Jerusalim sići „s neba od Boga“? Tako što će preduzeti akciju na zemlji. Bogobojazni ljudi iz svih naroda će „ići u njegovoj svetlosti“. Oni će biti oslobođeni čak i greha i smrti (Otkr. 21:3, 4, 24). Na kraju će doći do potpune „obnove svega“, kao što su prorekli Isaija i drugi proroci (Dela 3:21). Ta velika obnova je počela kada je Hrist postao Kralj, a završiće se na kraju njegove Hiljadugodišnje vladavine.
a Premda se u Isaiji 60:1 Jehova obraća Sionu, to jest Jerusalimu, u prevodu Novi svet se spominje „žena“. Razlog je to što su hebrejski glagoli za „ustati“ i „zasvetliti“ u ženskom rodu, kao što su i zamenice koje se koriste u ovom stihu. Reč „žena“ pomaže našem čitaocu da razume da te reči nisu upućene doslovnom gradu već simboličnoj ženi.
b O duhovnoj obnovi koja se odigrala 1919. govori se i u Jezekilju 37:1-14 i Otkrivenju 11:7-12. Jezekilj je govorio o duhovnoj obnovi svih pomazanih hrišćana nakon veoma dugog zarobljeništva. Proročanstvo u Otkrivenju govori o duhovnoj obnovi, to jest simboličnom vraćanju u život male grupe pomazane braće koja su tada predvodila. To se odigralo nakon kratkog perioda prisilne neaktivnosti jer su bili nepravedno zatvoreni. Godine 1919. postavljeni su za „vernog i razboritog roba“ (Mat. 24:45; videti knjigu Napokon će svi služiti Jehovi!, str. 118).
