1, 2. (a) Zašto nas primeri poput Serža i Olinde hrabre? (Videti sliku na početku članka.) (b) Šta je Isus rekao o propovedanju „u svom zavičaju“? (Videti fusnotu.)

SERŽO I OLINDA žive u Sjedinjenim Državama. Ovaj bračni par, u svojim 80-im, već dugo služi u pionirskoj službi. U poslednje vreme im je teško da se kreću zbog bolova u nogama. Pa ipak, kao što su to radili decenijama, oni i dalje svako jutro u sedam časova stižu na jedan prometan gradski trg i nude biblijsku literaturu prolaznicima blizu jednog autobuskog stajališta. Većina ne obraća pažnju na njih, ali oni verno stoje na svom mestu sa osmehom na licu. U podne polako kreću kući, a već sledećeg jutra ponovo stižu na trg. Oni to čine tokom cele godine, svako jutro, šest dana u sedmici.

² I drugi poput njih decenijama propovedaju u svom mestu, uprkos tome što mnogi ne žele da čuju dobru vest.  Ako je tako i u tvom kraju, želimo te srdačno pohvaliti za istrajnost. * Tvoja postojanost u službi je veliki izvor ohrabrenja drugima, čak i onima koji godinama služe Jehovi. Na primer, zapazimo šta su rekli neki pokrajinski nadglednici: „Saradnja u službi s braćom i sestrama koja istrajno propovedaju zaista me jača.“ „Njihova vernost me podstiče da istrajem i budem hrabar u svojoj službi.“ „Njihov primer me dira u srce.“

3. Koja ćemo tri pitanja osmotriti u ovom članku?

³ U ovom članku ćemo osmotriti sledeća pitanja: Zašto ponekad klonemo duhom u službi? Kako možemo donositi plod? Šta će nam pomoći da istrajno donosimo plod? Razmišljanje o ovim pitanjima će nas podstaći da istrajno izvršavamo službu koju nam je Isus poverio.

4. Kako je na Pavla uticala negativna reakcija Judejaca?

⁴ Da li i ti ponekad kloneš duhom zbog toga što propovedaš na području gde ljudi nisu voljni da čuju dobru vest? Slično se osećao i apostol Pavle. Tokom svoje službe, koja je trajala oko 30 godina, on je mnogima pomogao da postanu Hristovi učenici (Dela 14:21; 2. Kor. 3:2, 3). Pa ipak, među njima nije bilo mnogo Judejaca. Većina njih ga je odbacila i čak progonila (Dela 14:19; 17:1, 4, 5, 13). Kako je to uticalo na njega? Iskreno je rekao: „Istinu govorim u Hristu [...] da su mi velika tuga i neprekidan bol u srcu“ (Rimlj. 9:1-3). Zašto se tako osećao? Zato što službu nije obavljao mehanički, već je voleo ljude. Bolelo ga je to što se mnogi Judejci nisu odazvali na Božje milosrđe.

5. Zašto nas boli kada ljudi odbiju dobru vest?

⁵ I mi poput Pavla propovedamo ljudima zato što nam je stalo do njih (Mat. 22:39; 1. Kor. 11:1). Iz ličnog iskustva znamo koliko je divno služiti Jehovi. Kada razmišljamo o nekim osobama s našeg područja, možda kažemo sebi: „Kad bi samo znali koliko bi im život bio bolji kad bi poznavali Jehovu!“ Zato nastavljamo da odlazimo kod njih da bismo im pomogli da ga upoznaju. To je kao da im kažemo: „Imamo nešto divno za vas.“ Ali kada oni to odbiju, nije ni čudo što osećamo „bol u srcu“. To ne znači da nemamo veru, već da volimo ljude kojima propovedamo. Međutim, iako se nekad obeshrabrimo, mi istrajavamo u službi. Sigurno se možemo poistovetiti sa sestrom Elenom, koja je više od 25 godina pionir. Ona kaže: „Nije mi uvek lako da idem u službu, ali ne postoji ništa što bih radije radila.“

6. Koje ćemo pitanje sada osmotriti?

⁶ Zašto nema sumnje da možemo biti uspešni u našoj službi, bez obzira na kakvom području propovedamo? Da bismo odgovorili na ovo važno pitanje, osmotrimo dva Isusova poređenja, koja pokazuju da svako od nas treba i može da „donosi plod“ (Mat. 13:23). Prvo poređenje govori o vinovoj lozi.

7. (a) Koga predstavljaju „vinogradar“, „čokot“ i „loze“? (b) Na koje pitanje je važno da pronađemo odgovor?

 ⁷ Pročitati Jovana 15:1-5, 8. Zapazimo da je Isus rekao svojim apostolima: „Moj Otac se proslavlja time da donosite mnogo ploda i da budete moji učenici.“ Isus je objasnio da je „vinogradar“ Jehova, za sebe je rekao da je „pravi čokot“, a za svoje učenike da su „loze“ *. Ali šta je „plod“ koji treba da donose Hristovi učenici? Isus nije otvoreno rekao šta je taj plod, ali je pomenuo jedan važan detalj koji nam pomaže da nađemo odgovor na ovo pitanje.

8. (a) Zašto se plod u ovom poređenju ne može odnositi na stvaranje novih učenika? (b) Kakva očekivanja Jehova ima od nas?

⁸ Isus je za svog Oca rekao: „Svaku lozu na meni koja ne donosi plod on uklanja.“ Drugim rečima, samo ako donosimo plod, Jehova nas smatra svojim slugama (Mat. 13:23; 21:43). Zato je logično zaključiti da taj plod, koji svako od nas mora donositi, ne predstavlja stvaranje novih učenika (Mat. 28:19). Ako bi predstavljao, onda bi oni koji ne uspevaju da stvaraju učenike jer propovedaju na području gde ljudi ne žele da čuju dobru vest bili poput jalovih loza iz Isusovog poređenja. Ali to bi bio pogrešan zaključak! Zašto? Zato što ne možemo nikog naterati da prihvati istinu. Pored toga, Jehova nikada ne bi odbacio svoje sluge zato što nešto nije u njihovoj moći. On nas voli i očekuje od nas samo ono što možemo da činimo (Pon. zak. 30:11-14).

9. (a) Na šta se odnosi donošenje ploda? (b) Koje ćemo poređenje sada osmotriti?

⁹ Šta onda znači donositi plod *? Očigledno se to odnosi na nešto što svi možemo da radimo. Šta je to? U pitanju je nešto što je Jehova zapovedio svim svojim slugama, a to je da propovedaju o Božjem Kraljevstvu (Mat. 24:14). To potvrđuje i Isusovo poređenje o sejaču. Pogledajmo sada to poređenje.

10. (a) Šta predstavljaju seme i zemlja u poređenju o sejaču? (b) Koji plod donosi klas?

¹⁰ Pročitati Luku 8:5-8, 11-15. U ovom poređenju, seme je „reč Božja“, to jest poruka o Božjem Kraljevstvu. Zemlja je simbolično srce nekog čoveka. Seme koje padne na dobru zemlju pušta koren, niče i izrasta u klas. Zatim donosi „stostruki plod“. Ali koji plod daje klas? Nije u pitanju drugi klas, već mnogo semena iz kog s vremenom može izrasti klasje. U ovom poređenju, od jednog semena je nastalo stotine semena. Kako se ovo odnosi na našu službu?

11. Kako se poređenje o sejaču odnosi na našu službu?

¹¹ Kada smo prvi put čuli za istinu, tada je neko takoreći posejao seme u naše srce, koje se pokazalo kao dobra zemlja. Sigurno je bio srećan kada smo prihvatili istinu. Tako je seme počelo da pušta koren i izraslo je u klas, koji je s vremenom bio spreman da donosi plodove. Kao što ni klas ne daje drugi klas već seme, tako ni naš plod nisu novi učenici, već  novo seme. * Kako učestvujemo u procesu stvaranja i umnožavanja novog semena? Svaki put kada nekom svedočimo, mi umnožavamo seme koje je nekad bilo posejano u naše srce i sejemo ga u srca drugih ljudi (Luka 6:45; 8:1). Dakle, iz ovog poređenja učimo da dokle god propovedamo drugima, mi istrajno donosimo plod.

12. (a) Šta učimo iz Isusovih poređenja o vinovoj lozi i sejaču? (b) Kako pouke iz Isusovih poređenja utiču na tebe?

¹² Koje pouke nam pružaju Isusova poređenja o vinovoj lozi i sejaču? Iz njih učimo da donošenje ploda ne zavisi od reakcije ljudi kojima propovedamo, već od naše istrajnosti u propovedanju. Pavle je to potvrdio rečima: „Svaki će dobiti nagradu prema svom trudu“ (1. Kor. 3:8). Dakle, nagrađuje se trud, a ne ono što postižemo. O tome sestra po imenu Matilda, koja je pionir već 20 godina, kaže: „Srećna sam što Jehova nagrađuje naš trud.“

13, 14. Zbog čega Pavle nije prestao da propoveda Judejcima?

¹³ Pogledajmo kako nam Pavlov primer može pomoći da istrajno donosimo plod. Kao što smo videli, njega je bolelo to što su mnogi Judejci negativno reagovali na njegovo propovedanje. Međutim, on nije odustao od njih. Zapazimo kako je hrišćanima u Rimu opisao svoja osećanja prema Judejcima: „Želja je mog srca i moja usrdna molitva Bogu za njih da se spasu. Jer svedočim za njih da se revno trude da ugode Bogu, ali ne znaju tačno šta je njegova volja“ (Rimlj. 10:1, 2). Koje razloge je Pavle naveo zbog kojih nije prestao da propoveda Judejcima?

¹⁴ Kao prvo, to je bila želja njegovog srca. Dakle, iskreno je želeo da im pomogne da se spasu (Rimlj. 11:13, 14).  Kao drugo, on pominje svoje usrdne molitve Bogu. On se molio Bogu za pojedince iz judejskog naroda da prihvate istinu. Kao treće, rekao je da se oni revno trude da ugode Bogu. Dakle, zapazio je detalj koji mu je pokazao da postoji mogućnost da oni počnu da služe Jehovi na ispravan način. Pavle je dobro znao da kada se revnost neke osobe usmeri u ispravnom pravcu, ta osoba može postati revan Hristov učenik.

15. (a) Kako se možemo ugledati na Pavla? (b) Navedi primere nekih koji su se ugledali na Pavla.

¹⁵ Kako se možemo ugledati na Pavla? Kao prvo, tako što pazimo da u svom srcu i dalje imamo želju da pomažemo onima koji ispravno gledaju na večni život. Kao drugo, tako što se molimo Jehovi da otvori srca onih koji ga iskreno traže (Dela 13:48; 16:14). Silvana, koja je skoro 30 godina pionir, kaže: „Svaki put pre nego što u službi pokucam na neka vrata, pomolim se Jehovi da mi da pozitivan stav.“ Još nešto za šta se molimo Jehovi jeste da nas putem svojih anđela vodi do onih koji žele da čuju dobru vest (Mat. 10:11-13; Otkr. 14:6). O tome Robert, koji je pionir više od 30 godina, kaže: „Fantastično je to što imamo pomoć anđela koji znaju šta se dešava u životu onih kojima svedočimo.“ Kao treće, treba da se trudimo da zapažamo detalje koji nam otkrivaju da postoji mogućnost da osoba prihvati istinu. O tome Karl, starešina koji je kršten preko 50 godina, kaže: „Trudim se da zapažam čak i male znake da osoba želi da razgovara. To može biti osmeh na njenom licu, prijatan pogled ili iskreno pitanje.“ Poput Pavla, i mi možemo istrajno donositi plod.

16, 17. (a) Šta učimo iz Propovednika 11:6? (b) Kako naše propovedanje može uticati na one koji nas posmatraju?

¹⁶ Čak i ako nam se čini da ljudi ne žele da čuju dobru vest, nikada ne treba da potcenimo kako na njih deluje naše propovedanje. (Pročitati Propovednika 11:6.) Tačno je da mnogi ne žele da nas slušaju, ali nas i te kako posmatraju. Oni zapažaju naše uredno odevanje, pristojno ponašanje i prijatan osmeh. S vremenom im svojim dobrim primerom možemo pomoći da promene mišljenje o nama. U to su se uverili Seržo i Olinda, koje smo pomenuli na početku članka.

¹⁷ Seržo kaže: „Jedno vreme nismo mogli da idemo na trg da propovedamo jer smo bili bolesni. Kada smo se vratili, prolaznici su nas pitali: ’Gde ste bili? Nedostajali ste nam!‘“ Olinda dodaje sa osmehom: „Vozači autobusa su nam mahali, a neki od njih su nam dovikivali: ’Svaka čast, samo napred!‘ Čak su i zatražili neki naš časopis.“ Na Seržovo i Olindino iznenađenje, jedan čovek im je prišao, dao im buket cveća i pohvalio ih za ono što rade.

18. Zašto si odlučan da istrajno donosiš plod?

¹⁸ Dokle god nam „ruka ne počiva“ i dokle god učestvujemo u sejanju semena istine, imaćemo dragocen udeo u svedočenju „svim narodima“ (Mat. 24:14). Iznad svega, time ćemo obradovati Jehovu jer on voli one koji istrajno donose plod.