ISUS je prorekao da će njegovi sledbenici u vremenu kraja učestvovati u obilnoj žetvi (Mat. 9:37; 24:14). Pogledajmo kako se to ispunjava u Zakarpatskoj oblasti, u Ukrajini. Na primer, u tri grada koja se nalaze veoma blizu jedan drugog postoji 50 skupština i u njima ukupno ima više od 5 400 objavitelja. * Zamislimo samo, u ova tri grada je svaki četvrti stanovnik Jehovin svedok!

Kakva je služba na ovom području? Jedan brat po imenu Vasile kaže: „Ljudi ovde veoma poštuju Bibliju, vole pravdu, imaju stabilne porodice i spremni su da pomažu jedni drugima. Ne slažu se uvek s našim verovanjima, ali nas pažljivo slušaju kada im čitamo nešto iz Biblije.“

Na ovakvom području na kom ima mnogo objavitelja u odnosu na broj stanovnika, braća i sestre se suočavaju s neuobičajenim izazovima. Na primer, jedna skupština ima 134 objavitelja, a na svom području za propovedanje ima samo 50 domaćinstava. Kako su se braća i sestre prilagodili tome?

Mnogi od njih su počeli da propovedaju u mestima gde je potrebno više objavitelja. Brat po imenu Jonaš, koji ima 90 godina, kaže: „Na području naše skupštine, odnos broja objavitelja i broja domaćinstava je 1 prema 2. Sve dok me je zdravlje služilo, propovedao sam i u svom mestu ali i na nedodeljenom području udaljenom oko 160 kilometara, gde ljudi govore mađarski.“ Objavitelji koji su spremni da na ovakav način propovedaju suočavaju se i sa određenim poteškoćama. O tome Jonaš kaže: „Ustajao sam u četiri ujutru da bih stigao na voz i propovedao do šest uveče, kada sam se vozom vraćao kući. Tako sam radio dva do tri puta sedmično.“ Da li je to bilo vredno truda? On kaže: „Uživao sam dok sam tako propovedao i pomogao sam jednoj porodici da upozna istinu.“

Naravno, ne mogu svi objavitelji iz tih skupština da putuju na udaljena područja. Ali sva braća i sestre, uključujući i starije, revno propovedaju na području svoje skupštine. Kakve rezultate postižu? U ova tri grada, na Spomen-svečanosti 2017. broj prisutnih je bio duplo veći od broja objavitelja. To je polovina ukupnog stanovništva. Nema sumnje da, gde god da služimo, možemo biti „zaokupljeni Gospodovim delom“ (1. Kor. 15:58).