U SEDMOM veku pre n. e., Asirija je bila najveće svetsko carstvo, koje se, prema veb-sajtu Britanskog muzeja, „protezalo od Kipra na zapadu do Irana na istoku i jedno vreme je obuhvatalo čak i Egipat“. Njena prestonica Niniva bila je najveći grad tadašnjeg sveta. Mogla je da se pohvali impresivnim spomenicima, prelepim vrtovima, luksuznim palatama i velikim bibliotekama. Natpisi na zidovima drevne Ninive pokazuju da je kralj Asurbanipal, poput drugih asirskih kraljeva, nazivao sebe „kraljem sveta“. U to vreme, Asirija i Niniva su delovale neosvojivo.

Međutim, kada je Asirija bila na vrhuncu moći, prorok Sofonija je rekao da će Jehova uništiti Asiriju i da će Ninivu „pretvoriti u pustoš, suvu poput pustinje“. A prorok Naum je rekao: „Grabite srebro, grabite zlato! [...] Grad je prazan, pust, opustošen! [...] Svako ko te vidi pobeći će od tebe i reći će: ’Niniva je opustošena!‘“ (Sof. 2:13; Naum 2:9, 10; 3:7). Kada su čuli ova proročanstva, ljudi su se možda pitali: „Da li je to uopšte moguće? Zar bi iko mogao da osvoji moćnu Asiriju?“ Mora da im je tako nešto delovalo neverovatno.

Pa ipak, dogodilo se ono što je bilo nezamislivo. Krajem sedmog veka pre n. e., Asiriju su osvojili Vavilonci i Međani. Na kraju je Niniva napuštena i polako je pala u zaborav. U jednoj publikaciji koju je izdao njujorški Muzej umetnosti Metropoliten piše: „Do srednjeg veka, ruševine Ninive su zatrpane i tamo više niko nije živeo, tako da je trag o njenom postojanju ostao samo u Bibliji.“ Prema onlajn arhivi Biblijskog arheološkog društva, „do početka 19. veka više niko nije bio siguran da li je slavna prestonice Asirije uopšte postojala“. A onda je 1845. arheolog Osten Henri Lejard počeo sa iskopavanjima na području Ninive. Ostaci građevina koji su pronađeni svedoče o nekadašnjoj slavi tog grada.

Proročanstva o Ninivi ispunila su se do najsitnijih detalja, što jača našu veru da će se ispuniti i ono što Biblija kaže o padu današnjih političkih sila (Dan. 2:44; Otkr. 19:15, 19-21).