1-3. (a) S kakvim se poteškoćama suočavao Jehovin narod kad je Zaharija počeo da prorokuje? (b) Zašto je Jehova tražio od svog naroda da mu se vrati?

SVITAK koji leti, jedna žena zatvorena u korpi i dve žene s krilima poput rodinih koje nosi vetar samo su neki od živopisnih opisa koje nalazimo u knjizi proroka Zaharije (Zah. 5:1, 7-9). Zašto je Jehova svom proroku dao ove vizije? U kakvim se okolnostima nalazio izraelski narod u to vreme? Koje pouke mi možemo izvući iz tih vizija?

² Godina 537. pre n. e. bila je radosna godina za Jehovin narod. Nakon 70 godina zatočeništva, bili su oslobođeni iz Vavilona. S puno elana su krenuli u Jerusalim da bi ponovo na ispravan način obožavali Jehovu. Temelj za novi hram položen je sledeće godine, 536. pre n. e. Narod je od radosti toliko „glasno klicao“ da se vika „čula nadaleko“ (Jezd. 3:10-13). Međutim, ubrzo su okolni narodi počeli da se protive izgradnji hrama. Zbog svih tih poteškoća i izazova,  narod se obeshrabrio, zapostavio gradnju i posvetio se svojim kućama i njivama. Šesnaest godina kasnije, nije bilo pomaka u izgradnji hrama. Neko je morao da podseti narod da treba da se vrate Jehovi, a ne da se brinu samo za sebe i svoje potrebe. Jehova je želeo da mu ponovo služe, i to bez straha, celim srcem.

³ Godine 520. pre n. e., Jehova je poslao proroka Zahariju da podseti narod zbog čega su uopšte bili oslobođeni iz Vavilona. Zanimljivo je da ime tog proroka znači „Jah se setio“. To ih je moglo podsetiti na to da ih Jehova nije zaboravio, iako su oni zaboravili šta je sve učinio za njih. (Pročitati Zahariju 1:3, 4.) Jehova im je obećao da će im pomoći da obnove hram, ali ih je i ozbiljno upozorio da ne želi da mu služe s pola srca. Pogledajmo kako je pomoću šeste i sedme vizije koje je dao Zahariji podstakao narod na akciju. Takođe ćemo videti koje pouke mi izvlačimo iz toga.

4. (a) Šta je Zaharija video u šestoj viziji? (b) Zašto je značajno to što je svitak bio ispisan sa obe strane? (Videti prvu sliku na početku članka.)

⁴ Peto poglavlje knjige proroka Zaharije počinje jednom neobičnom vizijom. (Pročitati Zahariju 5:1, 2.) U njoj je Zaharija video svitak koji leti, dug skoro 9 metara i širok oko 4,5 metra. Bio je otvoren i spreman za čitanje. U njemu je bila poruka osude, ispisana sa obe strane svitka (Zah. 5:3). Pošto se na svicima inače pisalo samo na jednoj strani, bilo je jasno da ovaj svitak nosi neku tešku i ozbiljnu poruku.

5, 6. Kako Jehova gleda na sve oblike krađe?

⁵ Pročitati Zahariju 5:3, 4. Svi ljudi su pred Jehovom odgovorni za svoje postupke. Međutim, oni koji nose njegovo ime imaju još veću odgovornost. Njima je jasno da svaki oblik krađe nanosi sramotu njegovom imenu (Posl. 30:8, 9). Neki misle da nije pogrešno nešto ukrasti ako za to postoji opravdan razlog. Ali koliko god neki razlog delovao opravdano, onaj ko krade pokazuje da su mu sebične želje važnije od Jehove, njegovog imena i njegovih zakona.

⁶ U Zahariji 5:3, 4 stoji da će prokletstvo ući „u kuću lopova [...] i boraviće u kući njegovoj i uništiće je“. Od Jehove se niko ne može sakriti. On vidi svako skriveno mesto i otkriva sve prestupe u svom narodu. Čak i ako neko uspe da od vlasti, poslodavca, starešina ili roditelja sakrije da je nešto ukrao, to neće moći sakriti od Boga, koji garantuje da će svaka krađa biti otkrivena (Jevr. 4:13). Božje sluge se trude da budu poštene „u svemu“, zbog čega uživamo u njihovom društvu (Jevr. 13:18).

7. Koju pouku prenosi vizija o svitku koji leti?

⁷ Svaki oblik krađe vređa Jehovu. Za nas je čast što živimo po Jehovinim visokim moralnim merilima i što se trudimo da ničim ne sramotimo njegovo ime. Zato se možemo nadati da će nas Jehova poštedeti kad bude sudio onima koji namerno krše njegove zakone.

8-10. (a) Šta je zakletva? (b) Koju zakletvu je Sedekija prekršio?

⁸ Sledeća poruka zapisana na svitku koji leti bila je upućena onima koji se lažno zaklinju Božjim imenom (Zah. 5:4). Zakletva je izjava kojom se osoba zaklinje da govori istinu ili svečano obećava da će nešto učiniti odnosno da nešto neće učiniti.

⁹ Veoma je ozbiljna stvar zaklinjati se Jehovinim imenom. Upravo to je učinio Sedekija, poslednji kralj koji je sedeo na prestolu u Jerusalimu. On se zakleo Jehovom da će ostati podložan vavilonskom kralju. Ali nije održao reč. Zato je Jehova rekao: „Tako ja bio živ [...] kralj [Sedekija] koji je prezreo zakletvu i raskinuo savez umreće u Vavilonu kod kralja koji ga je postavio za kralja“ (Jezek. 17:16).

¹⁰ Kralj Sedekija je imao odgovornost pred Jehovom da postupa u skladu sa zakletvom koju je dao u Jehovino ime (2. Let. 36:13). Ali on se okrenuo Egiptu tražeći pomoć da se oslobodi vavilonske vlasti. Međutim, Egipat mu nije mogao pomoći (Jezek. 17:11-15, 17, 18).

11, 12. (a) Koje je najvažnije obećanje? (b) Kako to što smo se predali Jehovi treba da utiče na naš svakodnevni život?

¹¹ Iz onoga što se desilo Sedekiji možemo videti da Jehova obraća pažnju na obećanja koja dajemo. Da bismo mu ugodili, moramo održati reč (Ps. 76:11). Naše predanje Jehovi je najvažnije obećanje koje smo dali. Kad smo mu se predali, obećali smo da ćemo mu služiti šta god da nam se desi u životu.

 ¹² Kako možemo ispuniti taj zavet? „Dan za danom“ suočavamo se s malim i velikim kušnjama. Naše reakcije u takvim situacijama pokazaće koliko je jak naš odnos s Jehovom (Ps. 61:8). Na primer, šta ćemo uraditi ako neko na poslu ili u školi flertuje s nama? Da li ćemo svojim postupcima jasno staviti do znanja da smo poslušni Jehovi? (Posl. 23:26). Ili šta ako u našoj porodici niko osim nas ne služi Jehovi? Da li mu se molimo da nam pomogne da se ponašamo onako kako on očekuje od nas? U kakvoj god situaciji da se nalazimo, da li svaki dan zahvaljujemo Jehovi što nas voli i pruža nam vođstvo? Da li svakog dana čitamo Bibliju? U neku ruku, sve smo to obećali Jehovi kad smo mu se predali. Kad smo mu poslušni i služimo mu celim srcem, pokazujemo da ga volimo i da živimo u skladu sa svojim predanjem. Služenje Jehovi je način života, a ne samo neka formalnost. Jehova nam je obećao da će nas nagraditi zbog naše vernosti, kako danas tako i u budućnosti (Pon. zak. 10:12, 13).

13. Koju smo pouku izvukli iz Zaharijine šeste vizije?

¹³ Koju pouku smo izvukli iz Zaharijine šeste vizije? Razumeli smo da oni koji vole Jehovu ne smeju da kradu niti da se lažno zaklinju. Takođe smo videli da Jehova nije odbacio Izraelce iako su grešili. Razumeo je da su bili pod velikim pritiskom jer su bili okruženi brojnim neprijateljima. Svojim primerom nam je pokazao da je važno da održimo obećanja. Možemo biti sigurni da će nam u tome pomoći. Jedan od načina na koji nam pomaže jeste to što nam je dao nadu da će uskoro okončati zlo na celoj zemlji. To nam garantuje sledeća Zaharijina vizija.

14, 15. (a) Šta je Zaharija video u sedmoj viziji? (Videti drugu sliku na početku članka.) (b) Šta predstavlja žena u korpi i zašto ju je anđeo zatvorio?

¹⁴ Nakon što je Zaharija u šestoj viziji video svitak koji leti, jedan anđeo mu je rekao da pogleda ka nebu. Šta je video u sedmoj viziji? Video je jednu korpu, koja je nazvana „efa“. (Pročitati Zahariju 5:5-8.) Na toj korpi je bio okrugli olovni poklopac. Kada se poklopac podigao, Zaharija je video jednu ženu kako sedi „usred efe“. Anđeo mu je rekao da ta žena predstavlja „Zlo“. Zamislimo samo kako se Zaharija uplašio kada je video da žena pokušava da izađe. Ali anđeo ju je brzo gurnuo nazad i zatvorio korpu teškim olovnim poklopcem. Šta je sve to značilo?

¹⁵ Ovom vizijom je bilo istaknuto da Jehova neće tolerisati nikakvo zlo u svom narodu. Pobrinuće se da ono brzo bude uklonjeno (1. Kor. 5:13). U to možemo biti sigurni zato što je anđeo ponovo zatvorio korpu olovnim poklopcem.

16. (a) Šta se desilo sa korpom u kojoj je bilo „Zlo“? (Videti treću sliku na početku članka.) (b) Gde su žene s krilima odnele korpu?

¹⁶ Zaharija je zatim video dve žene sa snažnim krilima poput rodinih. (Pročitati Zahariju 5:9-11.) Te žene su bile potpuno drugačije od one u korpi. One su uzele tu korpu u  kojoj je bilo „Zlo“ i odletele s njom. Gde su je odnele? U zemlju Senar, to jest u Vavilon. Zašto baš tamo?

17, 18. (a) Zašto je Vavilon bio prikladno mesto gde je odneto „Zlo“? (b) Koja odgovornost leži na svakom Božjem slugi?

¹⁷ Izraelcima koji su živeli u Zaharijino vreme nije bilo teško da razumeju zašto je baš Vavilon bio mesto gde je odneto „Zlo“. Znali su da je to bio grad pun nemorala i idolopoklonstva. Dok su živeli u njemu, svakog dana su morali da se odupiru duhu tog paganskog sveta. Zato im je ova vizija bila garancija da će se Jehova pobrinuti da ga njegove sluge obožavaju na ispravan način.

¹⁸ Međutim, ta vizija je takođe podsetila Izraelce na njihovu odgovornost da ostanu čisti dok služe Jehovi. Zlo se nikako ne sme uvući među Božji narod, niti se zadržati u njemu. Jehova je i nas doveo u svoju čistu organizaciju, u kojoj osećamo njegovu ljubav i zaštitu. Na svakome od nas leži odgovornost da tu čistoću čuvamo. Među Jehovinim narodom ne sme biti zla ni u kakvom obliku.

19. Kako se Zaharijine vizije odnose na nas danas?

¹⁹ Zaharijina šesta i sedma vizija služe kao otrežnjavajuće upozorenje onima koji uporno čine zlo. Jehova to neće tolerisati. Njegove sluge moraju mrzeti zlo. Ove vizije nas takođe uveravaju da ćemo imati njegovu naklonost i izbeći osudu ako činimo ono što je njemu po volji. Iako nije lako ostati čist u ovom zlom svetu, uz Jehovinu pomoć to možemo uspeti. Ali šta nas uverava da će ispravan način obožavanja Jehove opstati u ovom bezbožnom svetu? Koju garanciju imamo da će on zaštititi svoju organizaciju dok se velika nevolja približava? Na ova pitanja ćemo dobiti odgovor u sledećem članku.