1. Kako bi opisao milosrdnog čoveka?

MNOGI od nas bi milosrdnog čoveka opisali kao dobrog, srdačnog, saosećajnog i velikodušnog. Možda se odmah setimo i Isusove priče o milosrdnom Samarićaninu. Iako je bio iz drugog naroda, taj čovek je „iskazao milosrđe“ jednom Judejcu kog su razbojnici pokrali i pretukli. Samarićanin se sažalio na povređenog čoveka i pomogao mu je (Luka 10:29-37, fusn.). U ovoj priči je dobro opisano milosrđe, predivna osobina našeg Boga. Ljubav pokreće Jehovu da nam svakog dana iskazuje milosrđe.

2. Navedi još jedan način da se pokaže milosrđe.

² Milosrđe se može pokazati na još jedan način. Naime, milosrdna osoba može odlučiti da ne kazni nekoga ko to zaslužuje. Nema sumnje da je u tom pogledu Jehova milosrdan prema nama. U vezi s tim, psalmista je napisao: „Ne postupa s nama po našim gresima“ (Ps. 103:10). Međutim, u nekim slučajevima, Jehova može odlučiti da kazni nekoga ko čini greh.

3. Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor u ovom članku?

³ U ovom članku dobićemo odgovore na tri pitanja: Zašto Jehova pokazuje milosrđe? Da li je moguće biti milosrdan, a ujedno odlučno preduzeti disciplinske mere? Šta će nam pomoći da budemo milosrdni? Pogledajmo kako Božja Reč odgovara na ta pitanja.

4. Zašto je Jehova milosrdan?

⁴ Ljubav pokreće Jehovu da bude milosrdan. Apostol Pavle je pod nadahnućem napisao da je Bog „neizmerno  milosrdan“. Govorio je o tome da je Bog ukazao milosrđe nekim nesavršenim ljudima tako što im je dao priliku da večno žive na nebu (Ef. 2:4-7). Ali Jehovino milosrđe obuhvata više od toga. David je napisao: „Jehova je dobar prema svima, njegovo milosrđe se vidi u svim njegovim delima“ (Ps. 145:9). Pošto voli ljude, on je milosrdan prema njima kad god ima osnova za to.

5. Zašto Isus najbolje zna koliko je Jehova milosrdan?

⁵ Isus najbolje zna koliko Jehova voli da pokazuje milosrđe. On je proveo mnogo vremena sa svojim Ocem na nebu, uključujući i hiljade godina ljudske istorije (Posl. 8:30, 31). Za to vreme je mnogo puta video kako njegov Otac pokazuje milosrđe grešnim ljudima (Ps. 78:37-42). Isus je često isticao ovu osobinu svog Oca dok je poučavao ljude.

6. Kako nam je Isus pomogao da razumemo koliko je Jehova milosrdan?

⁶ Da bi približio ljudima Jehovino milosrđe, Isus je ispričao priču o izgubljenom sinu, o kojoj je bilo reči u prethodnom članku. Taj sin je otišao od kuće i „rasuo svoje nasledstvo živeći raskalašno“ (Luka 15:13). Kasnije se pokajao za svoje grehe, ponizio se i vratio se kući. Kako ga je otac dočekao? Isus je rekao: „Dok je još bio daleko, otac ga je ugledao i sažalio se na njega, pa je potrčao, zagrlio ga i izljubio.“ Otac ga nije osudio već mu je milosrdno oprostio i primio ga u svoj dom. Iako je sin mnogo grešio, otac mu je oprostio jer je video da se kaje. Milosrdni otac iz te priče predstavlja Jehovu. Ovom dirljivom pričom Isus je želeo da pokaže da je Jehova spreman da oprosti onima koji se iskreno kaju (Luka 15:17-24).

7. Zašto možemo reći da se u Jehovinom milosrđu ogleda mudrost?

⁷ U Jehovinom milosrđu se ogleda njegova nenadmašna mudrost. Kad donosi odluke, Jehova uvek na umu ima dobrobit svojih stvorenja. U Bibliji piše da je „mudrost odozgo [...] puna milosrđa i dobrih plodova“ (Jak. 3:17). Kao brižan Otac, Jehova zna da na njegovu decu dobro utiče kad im pokazuje milosrđe (Ps. 103:13; Is. 49:15). Zahvaljujući Jehovinom milosrđu, njegove sluge imaju  nadu za budućnost iako su nesavršene. Jehovina neizmerna mudrost se ogleda u tome što je spreman da pokaže milosrđe kad god ima osnova za to. U isto vreme, Jehova odlično zna kad ne bi bilo na mestu da pokaže milosrđe. On nikad neće tolerisati namerne grehe, jer to nije milosrđe nego popustljivost.

8. Koji korak je nekad neophodno preduzeti i zašto?

⁸ Zamislimo da jedan Jehovin sluga počne da živi nemoralno. Kako bi trebalo da se postavimo u takvoj situaciji? Pavle je pod Božjim nadahnućem napisao da treba da prestanemo da se družimo s takvim osobama (1. Kor. 5:11). Prestupnici koji se ne kaju bivaju isključeni iz skupštine. Taj korak se preduzima iz poslušnosti Božjim pravednim merilima, kao i da bi se zaštitila verna braća i sestre. Međutim, nekima je teško da na isključenje gledaju kao na izraz Božjeg milosrđa. Hajde da vidimo zašto se može reći da je ta disciplinska mera izraz milosrđa.

9-10. Prema Jevrejima 12:5, 6, zašto možemo reći da je isključenje izraz milosrđa? Navedi primer.

⁹ Svima nam teško padne kad na sastanku čujemo obaveštenje da neko koga znamo i ko nam je drag „više nije Jehovin svedok“. Možda se pitamo da li je bilo neophodno da bude isključen. Da li je ta mera stvarno izraz milosrđa? Jeste. Poštedeti nekoga disciplinske mere koja mu je potrebna ne bi bilo ni mudro, ni milosrdno niti bi to bio izraz ljubavi (Posl. 13:24). Da li isključenje pomaže osobi da se pokaje i promeni? Mnogi koji su počinili ozbiljan greh rekli su da im je upravo to što su bili isključeni pomoglo da se urazume, promene i vrate Jehovi. (Pročitati Jevrejima 12:5, 6.)

¹⁰ Osmotrimo jedan primer koji će nam pomoći da to bolje razumemo. Recimo da pastir primeti da se jedna ovca razbolela. On zna da zbog toga mora da je odvoji od ostalih ovaca. One po prirodi vole da su u stadu i mogu se uznemiriti ako su odvojene od njega. Da li je onda okrutno što je pastir odvojio bolesnu ovcu od stada? Naravno da nije. Pastir zna da bi ona zarazila i druge ovce ukoliko bi ostala u stadu. Time što je izdvojio bolesnu ovcu zaštitio je celo stado. (Uporediti s Levitskom 13:3, 4.)

11. (a) Zašto bi se isključena osoba mogla uporediti s bolesnom ovcom? (b) Kakva pomoć stoji na raspolaganju isključenim osobama?

¹¹ Isključenu osobu na neki način možemo uporediti sa ovcom koja se razbolela. Ona je, da tako kažemo, duhovno bolesna (Jak. 5:14). Takva osoba će loše uticati na druge, baš kao što neko ko je fizički bolestan može zaraziti ljude oko sebe. Zato je u nekim slučajevima duhovno bolesnu osobu potrebno odvojiti od hrišćanske skupštine. Ova disciplinska mera je izraz Jehovine ljubavi prema vernim hrišćanima i može navesti prestupnika da se pokaje. Međutim, dok je isključen, on i dalje može prisustvovati sastancima, na kojima se može duhovno hraniti i jačati. Osim toga, može da dobija literaturu za čitanje i proučavanje i da gleda naše mesečne emisije. Kad starešine vide njegov napredak, s vremena na vreme mu mogu dati neki  savet kako bi mu pomogli da se duhovno oporavi i bude primljen u skupštinu. *

12. Koja je najbolja odluka koju starešine mogu doneti kad se prestupnik ne kaje?

¹² Važno je napomenuti da će biti isključeni samo oni koji bez ikakvog kajanja čine greh. Starešine su svesne da je to veoma ozbiljna stvar i zato odluku o isključenju ne donose olako. Oni znaju da Jehova prestupnike kažnjava, ali da to čini „koliko treba“ (Jer. 30:11). Oni vole svoju braću i sestre i ne žele da ni na koji način ugroze njihovo prijateljstvo s Jehovom. Međutim, ponekad je isključenje prestupnika najbolja odluka za sve.

13. Zašto je jedan brat iz Korinta morao biti isključen?

¹³ Pogledajmo šta je apostol Pavle rekao o tome kako treba postupiti s nekim ko bez kajanja čini greh. Jedan hrišćanin iz skupštine u Korintu živeo je sa ženom svog oca. Jehovi je to bilo odvratno, budući da je drevnim Izraelcima zapovedio: „Čovek koji ima odnose sa ženom svog oca sramoti svog oca. Oboje moraju biti pogubljeni“ (Lev. 20:11). Naravno, Pavle nije rekao da taj čovek treba da bude pogubljen. Ali napisao je Korinćanima da treba da bude isključen iz skupštine. Njegovo nemoralno ponašanje je loše uticalo na druge u skupštini. Neki su čak mislili da to nije toliko strašan greh! (1. Kor. 5:1, 2, 13).

14. Kako je Pavle pokazao milosrđe čoveku koji je bio isključen iz skupštine u Korintu i zbog čega? (2. Korinćanima 2:5-8, 11).

¹⁴ Posle nekog vremena, Pavle je saznao da se taj čovek mnogo promenio. Premda je ranije naneo sramotu skupštini, sada se iskreno kajao. Zato je Pavle savetovao starešine da ne budu prestrogi prema njemu. Napisao im je: „Zato mu radije oprostite i utešite ga.“ Zašto? Prema njegovim rečima, „da ga ne bi slomila prevelika žalost“. Pavle se sažalio na tog čoveka koji se kajao. Nije želeo da ga tuga toliko savlada i slomi da odustane od traženja oproštaja. (Pročitati 2. Korinćanima 2:5-8, 11.)

15. Kako starešine mogu biti odlučne i milosrdne u isto vreme?

 ¹⁵ Po uzoru na Jehovu, starešine se trude da budu milosrdne. Oni postupaju odlučno kad je to neophodno, a milosrdno kad god ima osnova za to. Ako ne bi ništa preduzeli, to ne bi bilo milosrđe nego popustljivost. Međutim, da li samo starešine treba da postupaju milosrdno?

16. Prema Poslovicama 21:13, kako će Jehova postupati prema onima koji nisu milosrdni?

¹⁶ Svi hrišćani se trude da budu milosrdni poput Jehove. Zbog čega? Jedan razlog je taj što Jehova ne sluša molitve onih koji nisu milosrdni prema drugima. (Pročitati Poslovice 21:13.) Mi pazimo na to da ne postanemo neosetljivi prema drugima, jer niko od nas ne bi želeo da se Jehova ogluši o naše molitve. Uvek treba da budemo spremni da saslušamo brata ili sestru koji su u nevolji. U Bibliji još piše: „Čoveku koji nije milosrdan prema drugima sudiće se bez milosrđa“ (Jak. 2:13). Ako smo ponizni i uvek imamo na umu koliko je nama potrebno milosrđe, veća je verovatnoća da ćemo biti milosrdni i prema drugima. Milosrđe je posebno potrebno onima koji se iskreno kaju za svoje grehe i koji su se vratili u skupštinu.

17. Zašto možemo reći da je David bio milosrdan?

¹⁷ U Bibliji nalazimo primere ljudi od kojih možemo naučiti kako da budemo milosrdni prema drugima, a ne grubi i neosetljivi. Jedan od njih je kralj David. Iz njegovih postupaka se videlo da je istinski milosrdan. Iako je Saul želeo da ga ubije, David je bio milosrdan prema njemu zato što je bio Božji pomazanik i nikada nije pokušavao da mu se osveti (1. Sam. 24:9-12, 18, 19).

18-19. Navedi dve situacije u kojima David nije bio milosrdan.

¹⁸ Međutim, David nije bio milosrdan baš u svakoj situaciji. Na primer, kada je Naval, koji je po prirodi bio grub čovek, uvredio Davida i odbio da dâ hranu njemu i njegovim ljudima, David se toliko razbesneo da je odlučio da ubije i njega i sve muškarce u njegovom domaćinstvu. Ali Navalova žena Avigeja bila je dobra i strpljiva i odmah je nešto preduzela. Dala je hranu Davidu i njegovim ljudima i sprečila ga je da bude kriv za krv (1. Sam. 25:9-22, 32-35).

¹⁹ Drugom prilikom, prorok Natan je ispričao Davidu da je jedan bogati čovek uzeo svom siromašnom komšiji jedinu ovčicu, koju je mnogo voleo. Kad je to čuo, David se razbesneo i rekao: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!“ (2. Sam. 12:1-6). David je znao da je prema Mojsijevom zakonu lopov koji bi ukrao ovcu nekome morao da vrati četvorostruko  (Izl. 22:1). Smrtna kazna bi bila preoštra za takav prestup. Natan je tu priču zapravo ispričao da bi David razumeo da je on počinio mnogo gore grehe. Pokazalo se da je Jehova mnogo milosrdniji prema Davidu nego što bi David bio prema čoveku koji je ukrao ovcu! (2. Sam. 12:7-13).

20. Šta učimo iz Davidovog primera?

²⁰ David je u naletu besa hteo da Navala i sve njegove ljude kazni smrću. Kasnije je rekao da bogati čovek iz Natanove priče zaslužuje smrt. Možda se pitamo kako je jedan tako dobar čovek mogao da izrekne tako oštru presudu za krađu. Razmislimo šta se u to vreme dešavalo u Davidovom životu. Mučila ga je savest. Ako je neko sklon tome da kritikuje i brzo osudi druge, to je pokazatelj da je duhovno oslabio. Isus je upozorio svoje sledbenike: „Nemojte suditi, da vam se ne bi sudilo. Jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi“ (Mat. 7:1, 2). Zato se čuvajmo takvog stava i budimo poput našeg Boga, koji je „neizmerno milosrdan“.

21-22. Kako možemo pokazati milosrđe drugima?

²¹ Milosrđe podrazumeva više od toga da samo saosećamo s drugim ljudima. To uključuje i da nešto konkretno uradimo za njih. Potrudimo se da zapazimo kome je u našoj porodici, skupštini ili sredini potrebna pomoć. Sigurno ima mnogo prilika da budemo milosrdni. Da li je nekome potrebna uteha? Možda bi nekome značila neka praktična pomoć, da mu donesemo hranu ili da nešto drugo učinimo za njega. Možda bi nekome ko je nedavno primljen u skupštinu značilo ohrabrenje i dobro društvo. A jedan od najboljih načina da budemo milosrdni prema svim ljudima jeste da im prenesemo dobru vest (Jov 29:12, 13; Rimlj. 10:14, 15; Jak. 1:27).

²² Ako razmišljamo o potrebama drugih, shvatićemo da ima mnogo načina da im pokažemo milosrđe. Ako tako postupamo, naš nebeski Otac će biti srećan jer je on „neizmerno milosrdan“!