Blagost ima snagu

VOZAČ kamiona zaustavio je auto koji mu je dolazio u susret. Šofer tog automobila zaslepio ga je jer je zaboravio da obori svetla. Vozač kamiona uzeo je jednu gvozdenu šipku u ruku i razbio oba fara na automobilu tog nesrećnog šofera. Zatim je produžio da vozi ostavljajući tog jadnog čoveka sa onesposobljenim vozilom. Da li ti se čini da su takvi slučajevi česti?

Milioni ljudi odgovaraju nasiljem na sve ono što se protivi njihovoj volji. Pribegavaju vređanju ili primeni fizičke sile. Nedostatak blagosti širi se kao zarazna bolest. Sve više ljudi zaključuje da ne vredi biti blag, već izgleda da je daleko delotvornije dokazivati se. Da li je to tačno?

Primer iz istorije

Čovek je bio pod velikim pritiskom. Mnoštvo naoružano mačevima i batinama došlo je da ga zatvori. U tom trenutku jedan njegov blizak saradnik: izvadio je mač i odsekao uvo jednom čoveku iz tog neljubaznog

mnoštva. Atmosfera je bila vrlo zategnuta. Šta će uraditi taj uhapšeni čovek u tom presudnom trenutku?

Taj čovek je bio Isus Hrist. Zapazi kako je on reagovao. Isus je rekao čoveku koji je hteo da mu priskoči u pomoć: „Vrati mač svoj u korice, jer svi koji se mača hvataju poginuće od mača. Ili misliš da ne mogu zamoliti svog oca da mi u ovaj čas pošalje više od dvanaest legija anđela?“ (Mat. 26:47—53, NS). Umesto da pokaže nedostatak blagosti, Isus je ’dotakao uvo i izlečio povređenog čoveka’ (Luka 22:51).

Da li je blagost znak slabosti?

Blagost koju je Isus pokazao sigurno ne možemo da pripišemo slaboj ličnosti. Isus je bio energičan čovek sa silom njegovog nebeskog Oca i čvrsto je zastupao ono što je pravo. Sećaš li se šta je uradio na početku svoje službe? Ušao je u hram u Jerusalimu i kada je tamo video ’prodavače goveda, ovaca i golubova i menjače novca na svojim mestima’,  napravio je bič od užeta i ’sve ih isterao iz hrama zajedno sa ovcama i govedima’ (Jovan 2:14, 15, NS; vidi takođe Matej 23:13—36). Tu se nije video nikakav znak slabosti!

Isus je pokazao svojim primerom da blagost nije samo spoljašnji izraz smirenosti već i održavanje Božje jake a ipak blage ličnosti. Jehova je odlučan u pogledu netolerisanja greha. Mrzi ga potpuno i veoma je otvoren u tome (Priče Solomunove 6:16—19). Pa ipak je Bog u svojoj blagosti omogućio palom čoveku da se pomiri sa njim preko otkupne žrtve i svešteničkih službi Isusa Hrista (Rimljanima 5:10; 1. Timotijeva 2:5, 6; Jevrejima 4:14—16). Jehovina blagost, dakle, dovodi do potpunog čišćenja od greha (1. Jovanova 1:9). Blagost ima moć, čak moć da spašava.

Kako postići blagost?

Nesavršeni hrišćani znaju da blagost nije mnogo zastupljena u njima. Pošto smo kao članovi Adamove porodice rođeni u grehu, svi mi smo nasledili telesne sklonosti i bili otuđeni od života koji pripada Bogu (Efescima 2:3; 4:17, 18). Nedostajali su nam vera i nada i verovatno smo se osećali frustrirani i nesigurni. Lako je shvatiti kako je to stanje duha plodno tle za nedostatak blagosti (Uporedi sa Pričama Solomunovim 25:28). Ali šta se dogodilo kada smo saznali za Božje puteve i primili njegovo oproštenje grehova? Ojačali smo u veri i napredovali u razvijanju plodova Božjeg duha, meću koje spada i blagost (Galatima 5:22, 23).

Znači, nismo u stanju da postignemo tu lepu osobinu samo snagom naše volje. Blagost je, u stvari, rezultat našeg približavanja Bogu kao našem izvoru snage. Takođe nam naša iskrena želja da sledimo Isusov primer pomaže da postupamo blago.

Kao što je istaknuto u 1. Petrovoj 3:3, 4, blagost je vezana za ’tajnu osobu srca’ pošto je unutrašnja crta. Ona se prirodno ne nasleđuje, već se dobija kao plod Božjeg duha, tačnog saznanja i primenom Božje reči. Blagost je deo ’nove ličnosti’ koja se oblikovala po Jehovi Bogu (Kološanima 3: 10). Ali da li se lako postiže božanska blagost.

Drugi su uspeli

„Ne, ne dolazi se lako do nje“, glasi odgovor jednog visokog, krupnog čoveka. „Bio sam profesionalac u boksu. Izvan ringa, u mom gradu, bio sam poznat kao onaj koji ’teroriše okolinu’. Moja fizička snaga pružala mi je osećaj superiornosti i uživao sam u uličnim tučama. Često sam i kod kuće izgubio samosavladavanje. Sećam se da sam jednom kada me je žena razdražila polupao sa dva udarca nogom podrumska vrata i frižider. Ponekad sam se stideo, naročito kada sam ležao pijan usred mojih izbljuvaka u vrtu ispred kuće. U tim trenucima molio sam se Bogu da mi pomogne. Zatim se ojačala moja veza sa Jehovinim svedocima. Pre osam godina popio sam poslednju čašu piva.

Prošao sam kroz teško vreme pokušavajući da postanem gospodar svog temperamenta. Ali kada sada propovedam od kuće do kuće, mogu sa ljudima mirno da razgovaram umesto da se naljutim na njih. Ljubav meću duhovnom braćom pomogla mi je da razvijem blagi duh iako još uvek moram da se borim protiv starih sklonosti. Kao hrišćanski starešina mogu da razumem druge koji vode tu istu borbu, ali i znam da je moguće uspeti.”

Ili uzmi u obzir slučaj izvesne žene sa ostrva Ambona (Malučka ostrva, Indonezija). Bila je vrlo naprasita i nosila je nož ispod bluze. U nastupima gneva ozledila je nekoliko osoba. Zatim je ušla biblijska istina u njen život. I šta sada ona kaže nakon dvadeset godina koje je provela kao hrišćanski svedok Jehove? „Shvatila sam da ne mogu da obožavam Jehovu sa takvom rđavom naravi. Tako sam se uz Jehovinu pomoć promenila mada se još uvek borim sa sobom da ostanem mirna.“

Ovi primeri pokazuju da neko ko želi da razvija blagost mora da odbaci pogrešno mišljenje i postupanje koji su tako uobičajeni u svetu oko nas. Treba da postupi kao što je apostol Pavle pisao hrišćanima u Rimu: „I nemojte više da se oblikujete po ovom poretku, već se preobrazite obnovom uma svoga da možete utvrditi šta je dobra, prihvatljiva i savršena volja Božja. Po nezasluženoj dobroti koja mi je data, kažem svakome od vas da ne misli o sebi više nego što je potrebno“ (Rimljanima 12:2, 3, NS). Kada ne mislimo o sebi više nego što je potrebno i druge smatramo višima od sebe, bićemo u stanju da postupamo blago sa drugima (Filipljanima 2:3).

U čemu leži snaga?

U ljudskim odnosima daleko je snažnija blagost od surovosti. Kada Neko mora da izađe na kraj sa teškom situacijom ili sa ljutnjom, razdraženom ili duboko ožalošćenom osobom, blagost će ga dovesti do rezultata, jer je najverovatnije da će svojim blagim postupanjem izmamiti reakciju što će pak otvoriti put ka prevazilaženju teškoće. U  Bibliji piše: „Odgovor blag odvraća gnev.“ Da, „blag jezik lomi čak kosti“ (Priče Solomunove 15:1, NS; 25:15, NS).

Kakvu li snagu ima blagost! Ona zaista pravi razliku između obnavljanja miroljubivih odnosa i stvaranja osećanja uvređenosti, nejedinstva i nanošenja šteta koje se ne mogu nadoknaditi. A sada da vidimo kako je

to tačno na raznim područjima ljudskih odnosa i koliko je nagrađujuće.

U porodičnom krugu

Božja namera je da porodični krug bude toplo, ljubazno uređenje međusobnog razumevanja. Ali avaj, mi sada vidimo kako napetost i nedostatak samosavladavanja razdiru mnoge porodice! Bez sumnje je to delimično zato što se članovi porodice dobro poznaju i što svako u porodici usled nesavršenosti sigurno pravi greške. One pak mogu da budu uveličane ili pokrivane ljubavlju.

Zamisli, vredni Jovan dolazi kući posle napornog dana na poslu. Raduje se vedroj dobrodošlici od strane njegove žene. Umesto toga, ona prigovara: „Posebno sam te pozvala telefonom i zamolila da kupiš namirnice kad se vraćaš kući. Pa zašto ih onda nisi kupio?“ Kako će Jovan na to reagovati? On zna da je Božji način reagovati blago, ali je u takvom trenutku veoma teško dati blag odgovor. Na sreću, u ovom slučaju on stavlja ženi preko ramena ruku i kaže: „Zaboravio sam, draga. Žao mi je. Otići ću sada u prodavnicu i vratiću se za nekoliko minuta.“ Nagrađen je prijatnim večem.

Isto je tako i u odnosima između roditelja i dece. Blagost će učiniti roditelja pristupačnim. Seti se Isusa. Deca su volela da mu se približe (Mat. 19:14, 15). Zašto? Zato što je, kao što je sam rekao, bio ’blage naravi i ponizna srca’ (Matej 11:29). Roditelji, da li ste blage naravi kao Isus?

Kako stoji stvar sa odnosima u porodici gde muž nije hrišćanin a žena je učenik Isusa Hrista? Za ženu koja veruje je dobro da sačuva pozitivan stav jer se na taj način njen muž može vremenom pridobiti za istinu. Zapazi koliko je tu važna ženina blagost. Apostol Petar je pisao: „Budite podložne svojim muževima, da i oni koji ne slušaju reč mogu biti pridobijeni bez reči ponašanjem svojih žena . . . Vaš nakit neka . . . (bude) skrivena osoba srca obučena u neraspadljiv nakit mirnog i blagog duha, koji je u Božjim očima veoma vredan“ (1. Petrova 3:1—4, NS).

U skupštini

Hrišćanska skupština je slična velikoj porodici (Uporedi sa 1. Timotijevom 3:15). U skupštini preovladava pravi porodični duh, duh blagosti koji greške ne uveličava već pokriva u ljubavi; zato će se svi njeni članovi truditi da budu ljubazni jedan prema drugome. To će doprineti miru i jedinstvu. Trebalo bi naročito da imaju duhovni nadglednici blag, ljubazni porodični duh kada saobraćaju sa ostalim članovima skupštine, jer je Pavle pisao: „Ne kritikuj oštro starijeg čoveka. Nego ga moli kao oca, razgovaraj sa mlađim ljudima kao sa braćom, sa starijim ženama kao sa majkama, sa mlađim ženama kao sa sestrama u svoj čistoći“ (1. Timotijeva 4:1, 2, NS).

Ovaj divan savet podvlači potrebu da nadglednici budu blagi kao Hrist. Ako član skupštine pre nego što je svestan toga napravi grešku, ne bi bilo ispravno dodeliti mu oštar ukor. Zašto? Jer grubost može dovesti do povređenih osećanja i možda do gneva. A plus toga je odbojna. Zato bi trebalo da nadglednici slede inspirisani savet: „Braćo, ako i počini čovjek neki grijeh prije nego je toga svjestan pokušajte vi, duhovno osposobljeni, opet ispraviti takvog čovjeka u duhu milosti, držeći i sebe samoga na oku, da ne bi i ti bio iskušan“ (Galatima 6:1, NS).

Ako postupamo u duhu blagosti, podražavamo  Božji vlastiti način postupanja sa nama. Pavle je savetovao hrišćanskom nadgledniku Titu da ’bude blag prema svim ljudima’. Zašto? „Jer smo i mi jednom bili nerazumni, neposlušni, zavedeni, robovali raznim požudama i uživanjima, živeli u nevaljalstvu i zavisti; omrznuti smo bili i mrzeli jedni druge.“ Međutim, Jehova nam je priskočio u pomoć i spasao nas po milosti njegovoj (Titu 3:2—7, NS).

Isus je zapovedio svojim sledbenicima da ’njihovo svetlo zasija’ pred ljudima (Mat. 5:16). Šta ljude uopšte najviše privlači? Grubost ili ljubaznost i blagost? Kakva su tvoja iskustva? Verovatno ćemo se svi složiti sa Isusovim rečima: „Sve što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Mat. 7:12). Zar to od nas ne zahteva blagost?

U kontaktima sa našim bližnjima

Možemo naići na protivljenje naših bližnjih kada ih posetimo da bismo im saopštili dobru vest. Pod takvim okolnostima sigurno je važno da budemo blagi kao što i hrišćanske starešine treba da budu blage sa skupštinom. (Uporedi sa 2. Timotejevom 2:23—26). Može se dogoditi da na kraju usled naše blagosti bivši protivnici povoljno reaguju na poruku o Carstvu.

Stotine hiljada ljudi širom zemlje prihvatilo je dobru vest. Udruženi sa pomazanim hrišćanima pripadaju sada ljubaznom bratstvu koje postoji po čitavom svetu. Stoga ’veliko mnoštvo iz svih naroda, plemena, narodnosti i jezika’ pripisuje danas spasenje Jehovi Bogu i jagnjetu, Isusu Hristu (Otkrivenje 7:9, 10; 14:1). Ti su predani hrišćani živi dokaz da Jehovina blagost ima spasilačku snagu. Oni se na nju sa cenjenjem odazivaju i nastoje da imaju blagost sličnu Božjoj, pri čemu osećaju da su veoma nagrađeni. Budi i ti meću onima koji su blage naravi i uživaju božanski blagoslov (Uporedi sa Matejom 5:5).

[Slika na 15. strani]

„Žao mi je, draga, zaboravio sam.“